Američka mornarica vratila je 20. avgusta 2026. u operativnu flotu nuklearnu napadnu podmornicu USS North Dakota, SSN-784, posle velikog remonta i modernizacije u pomorskom brodogradilištu Portsmut u Kiteriju, u državi Mejn.
Povratak jedne podmornice na prvi pogled ne izgleda kao veliki događaj za flotu koja raspolaže desetinama nuklearnih plovila. U ovom slučaju važnije je ono što se dešavalo u brodogradilištu nego sama ceremonija vraćanja u službu.
USS North Dakota je prva podmornica klase Virigia Block III koja je prošla ovakav ciklus održavanja u Portsmutu. Brodogradilište je moralo da savlada rad na konfiguraciji koja se u nekoliko ključnih detalja razlikuje od ranijih podmornica iste klase.
Radovi su obuhvatili popravke, strukturne preglede, zamenu mehaničkih i električnih sistema i ugradnju tehničkih modifikacija. Projekat je završen posle opsežnog programa testiranja i sertifikacije.
Za američku mornaricu ovo dolazi u nezgodnom trenutku. Broj podmornica na papiru i broj podmornica koje su stvarno spremne za raspoređivanje odavno nisu ista stvar.
Blok III doneo je veliku promenu u pramcu Virdžinije
USS Severna Dakota je prva podmornica Bloka III klase Virdžinija. Jedna od najvećih promena bila je zamena ranijeg pramčanog sonara novim velikim sonarom sa širokim otvorom, dok je 12 pojedinačnih vertikalnih lansera za Tomahavk zamenjeno sa dve velike Virginia Payload Tube cevi.
Svaka može da primi po šest krstarećih raketa Tomahavk, pa ukupan kapacitet ostaje 12 projektila.
Novi raspored smanjuje broj pojedinačnih komponenti i troškove proizvodnje, ali istovremeno pruža više prostora za buduće vrste tereta i drugačije konfiguracije naoružanja.
Podmornice Bloka III imaju podvodni deplasman od približno 7.800 tona i zadržavaju osnovnu ulogu klase Virdžinija: lov na protivničke podmornice i površinske brodove, napade krstarećim raketama, izviđanje i podršku specijalnim snagama.
Veći problem nije gradnja, već koliko dugo podmornice ostaju u remontu
Američka mornarica poslednjih godina ima ozbiljan problem sa održavanjem nuklearnih podmornica.
Procene Kancelarije za odgovornost vlade pokazale su da su kašnjenja u brodogradilištima proizvela hiljade izgubljenih operativnih dana i milijarde dolara dodatnih troškova.
Podmornica koja dve ili tri godine duže od planiranog čeka završetak radova formalno i dalje postoji u inventaru, ali ne doprinosi realnoj borbenoj snazi flote.
Problem dodatno komplikuje ograničen broj državnih brodogradilišta sposobnih za rad na nuklearnim podmornicama. Ista infrastruktura mora da održava postojeću flotu dok SAD istovremeno pokušavaju da povećaju proizvodnju novih Virdžinija i pripreme industriju za podmornice klase Kolumbija.
Portsmut zato nije samo popravljao Severnu Dakotu. Tokom projekta razvijane su procedure, obučavani radnici i rešavani tehnički problemi koji će se ponavljati kako ostale podmornice Bloka III budu ulazile u remont.
Prvi Blok III sada postaje šablon za ostale
Američka mornarica navodi da je završna faza testiranja izvedena izuzetno brzo u poređenju sa prethodnim velikim remontima u Portsmutu.
Nadzornik projekta Endru Stark opisao je završetak kao najbrži i najagresivniji završni tempo u novijoj istoriji velikih podmorničkih remonta u tom brodogradilištu.
Takva izjava više govori o pritisku pod kojim se nalazi američka podmornička flota nego o jednom uspešnom projektu.
Svaki dodatni mesec proveden u doku znači jednu nuklearnu podmornicu manje za Atlantik, Pacifik ili druge zone raspoređivanja.
USS Severna Dakota se sada vraća u aktivnu flotu, dok Portsmut iza sebe prvi put ima kompletan veliki ciklus održavanja Virdžinije Blok III. Sledeći posao trebalo bi da bude lakši jer brodogradilište više neće učiti novu konfiguraciju od početka.
