Iranske oružane snage saopštile su da su njihove specijalne jedinice izvele prekograničnu operaciju u autonomnom regionu Kurdistan na severu Iraka i ubile osam vođa naoružanih separatističkih grupa. Prema navodima iranske vojske, operacija traje već nekoliko nedelja i usmerena je protiv organizacija koje Teheran optužuje za napade, infiltraciju preko granice i podsticanje pobune u zapadnim oblastima Irana.
Objavljene informacije ukazuju na značajnu promenu u načinu delovanja iranskih snaga, koje su ranije položaje kurdskih organizacija u Iraku uglavnom gađale raketama, bespilotnim letelicama i artiljerijom. Ovoga puta Teheran tvrdi da su njegove kopnene specijalne jedinice delovale neposredno unutar iračke teritorije.
Iranske vlasti nisu objavile imena ubijenih vođa, njihove organizacije niti tačne lokacije na kojima su napadnuti. Nije saopšteno ni koliko je vojnika učestvovalo u operaciji, koliko duboko su ušli u irački Kurdistan i da li su akcije sprovedene uz znanje vlasti u Bagdadu ili Erbilu.
Operacija dolazi nekoliko meseci nakon izveštaja da su američki i izraelski zvaničnici razgovarali sa iranskim kurdskim grupama o pokretanju napada preko iračko-iranske granice. Prema tim izveštajima, cilj je bio da se razvuku iranske bezbednosne snage, oslabi kontrola Teherana nad severozapadnim provincijama i stvore uslovi za širi ustanak protiv vlasti.
Iranski odgovor sada pokazuje da su organizacije čije je angažovanje razmatrano u Vašingtonu postale neposredne mete specijalnih operacija.
Teheran godinama prati baze u iračkom Kurdistanu
Iran već duže vreme optužuje kurdske opozicione organizacije sa sedištem na severu Iraka da koriste kampove u blizini granice za obuku, skladištenje oružja, izviđanje i ubacivanje ljudi na iransku teritoriju.
Među grupama koje iranske vlasti označavaju kao separatističke i terorističke nalaze se Kurdistanska partija slobode, poznata kao PAK, Demokratska partija iranskog Kurdistana, odnosno KDPI, Komala i Partija slobodnog života Kurdistana, poznata kao PJAK.
Teheran tvrdi da pojedine od tih organizacija sarađuju sa zapadnim i izraelskim obaveštajnim službama. Kurdske grupe takve optužbe odbacuju i svoje delovanje predstavljaju kao borbu za politička, nacionalna i kulturna prava Kurda u Iranu.
Iranski zvaničnici pooštrili su upozorenja posle početka ovogodišnjeg regionalnog sukoba. Svaki pokušaj prelaska granice, napada na iranske jedinice ili zauzimanja teritorije trebalo je, prema tim porukama, da izazove neposredan vojni odgovor.
Tramp javno podržao mogući upad kurdskih milicija
Američki predsednik Donald Tramp otvoreno je u martu 2026. podržao mogućnost da iranske kurdske grupe pokrenu operacije protiv Teherana. Na pitanje o njihovoj spremnosti da iz baza u Iraku pređu na iransku teritoriju, odgovorio je: „Mislim da je divno što žele to da urade, ja bih bio za to.“
Rojters je 3. marta, pozivajući se na tri izvora upoznata sa razgovorima, objavio da su iranske kurdske milicije konsultovale američku stranu o tome da li i na koji način treba da napadnu iranske snage bezbednosti.
Razmatrane operacije trebalo je da budu pokrenute iz baza na teritoriji iračkog Kurdistana. Prema dvojici izvora, namera je bila da se oslabi iranska vojska, primora Teheran da prebaci jedinice sa drugih frontova i stvore uslovi za širu pobunu unutar zemlje.
Takav pristup omogućio bi Vašingtonu da poveća pritisak na Iran bez trenutnog slanja većeg broja američkih kopnenih snaga. Kurdske formacije preuzele bi borbe na terenu, dok bi SAD pružale obaveštajnu, logističku i eventualno vazdušnu podršku.
Izrael razmatrao zauzimanje pograničnih gradova
Rojters je 6. marta objavio da su izraelski zvaničnici razgovarali sa iranskim kurdskim frakcijama o operacijama čiji bi cilj bio zauzimanje gradova u blizini iračko-iranske granice.
Takav scenario prevazilazio bi povremene prekogranične napade. Uspostavljanje kurdske kontrole nad delovima severozapadnog Irana moglo bi da otvori trajni front, ugrozi saobraćajne pravce i primora iranske snage da brane veliki planinski prostor.
Trampova javna podrška mogućoj ofanzivi usledila je dok su američke službe ispitivale koliko su kurdske grupe organizovane, naoružane i sposobne da zadrže osvojenu teritoriju. Konačna odluka o direktnom angažovanju tih organizacija tada nije objavljena.
CIA ispitivala podršku, Tramp nudio avione i logistiku
CNN je kasnije preneo izjave više američkih zvaničnika prema kojima je CIA razmatrala opcije za podršku kurdskim ratnim naporima protiv Irana, a mi smo se pitali hoće li Kurdi ponovo platiti cenu tuđeg rata?
Ciljevi su obuhvatali razvlačenje iranskih bezbednosnih snaga, podsticanje nemira i stvaranje mogućnosti da kurdske jedinice uspostave kontrolu nad delovima severozapadnog Irana. Razgovori su, prema tim navodima, vođeni i sa političkim liderima iračkog Kurdistana i sa iranskim kurdskim opozicionim organizacijama.
Vašington post je istog meseca objavio da je Trampova administracija kontaktirala obe grupe sagovornika i ponudila američku vazdušnu podršku i logističku pomoć ukoliko kurdske snage učestvuju u pokušaju destabilizacije iranske vlade. Ankara je paralelno, prema izraelskim izvorima, upozorila Vašington i Tel Aviv da bi pokušaj ubacivanja naoružanih kurdskih separatista u Iran mogao izazvati neposrednu tursku vojnu reakciju.
Iranska operacija u severnom Iraku izvedena je upravo protiv struktura koje su se nalazile u središtu tih razgovora, dok Teheran tvrdi da je osam njihovih vođa ubijeno tokom višenedeljne akcije specijalnih snaga.
