Sjedinjene Države povećale su prisustvo svojih obaveštajnih službi na Kubi u trenutku kada se ostrvo suočava sa najtežom energetskom i ekonomskom krizom poslednjih decenija. Prema navodima koje iznosi Politico, Vašington je poslednjih meseci poslao dodatne obaveštajce i saradnike na ostrvo, dok administracija Donalda Trampa pokušava da primora kubansko rukovodstvo na političke promene ili pad sa vlasti.
Dvojica izvora upoznata sa planovima navela su da bi pojačano prikupljanje podataka moglo da posluži za više scenarija, od pridobijanja kubanskih zvaničnika i podsticanja nezadovoljstva stanovništva do pripreme moguće američke vojne operacije. Nije objavljeno koje službe učestvuju, koliko je ljudi angažovano niti da li su već započete konkretne tajne akcije.
Jedan izvor govorio je o povećanju prisustva CIA, dok je drugi potvrdio šire slanje agenata i obaveštajnih resursa. Vašington tako pojačava pritisak upravo dok nestanci struje, nedostatak goriva i prekidi osnovnih usluga guraju kubansko društvo prema novoj tački pucanja.
Nacionalna električna mreža ponovo se potpuno raspala početkom avgusta, a zatim još jednom otkazala tokom pokušaja obnove napajanja. Kuba je samo tokom jula pretrpela tri nacionalna kolapsa mreže, dok su u manje od 24 sata početkom avgusta zabeležena još dva prekida.
Od tajnog pridobijanja zvaničnika do vojne operacije
Politico navodi da američko povećanje obaveštajnog prisustva otvara prostor za operacije različitog intenziteta. Najblaža varijanta podrazumevala bi prikupljanje podataka o stanju unutar Komunističke partije, bezbednosnog aparata, vojske i državne administracije.
Sledeći korak mogao bi da bude pronalaženje zvaničnika spremnih da napuste sadašnje rukovodstvo i učestvuju u dogovorenom prelazu vlasti. Američka administracija još od početka godine traži ljude unutar kubanskog sistema koji bi mogli da pomognu uklanjanju komunističke vlasti do kraja 2026. godine.
Radikalniji scenariji uključuju podsticanje protesta, tajne sabotaže i pripremu terena za direktnu vojnu akciju. Pentagon je ranije razmatrao elemente potrebne za operaciju protiv Kube, dok je Tramp javno predviđao pad vlasti u Havani i mogućnost uspostavljanja američki prihvatljive uprave.
Ostrvo bez goriva i stabilne električne mreže
Najnoviji kolaps elektroenergetskog sistema ostavio je gotovo deset miliona stanovnika bez struje. Mreža je ponovo pala tokom samog procesa obnove, nakon što su vremenski poremećaji i oscilacije izbacili iz rada već priključene proizvodne jedinice i dalekovode.
Kubanska elektroprivreda pokušava da postepeno pokrene termoelektrane, trafostanice i manje izvore koji mogu da posluže za ponovno povezivanje nacionalnog sistema. Veći deo proizvodnih postrojenja star je nekoliko decenija, često se kvari i radi bez stabilnog snabdevanja rezervnim delovima i gorivom.
Havana krizu neposredno povezuje sa američkim embargom i novim ograničenjima isporuka nafte. Kuba dnevno proizvodi približno 40.000 barela, dok joj je za normalno funkcionisanje potrebno više od 100.000, zbog čega zavisi od uvoza koji je sve teže obezbediti.
Vašington odgovornost prebacuje na kubanski državni sistem, loše upravljanje i višegodišnje zanemarivanje infrastrukture. Posledice ipak snosi stanovništvo koje se suočava sa višesatnim prekidima, kvarenjem hrane, nedostatkom vode, zatvaranjem industrije i teškoćama u radu bolnica, saobraćaja i komunikacija.
Havana tvrdi da se ekonomsko gušenje pretvara u operaciju promene vlasti
Kubansko rukovodstvo američke mere opisuje kao plansko energetsko gušenje čiji cilj nije reforma privrede, već stvaranje uslova za društveni kolaps. Dodatno prisustvo obaveštajnih službi sada tim tvrdnjama daje novu težinu, pošto se pritisak na gorivo i električnu mrežu odvija paralelno sa američkim traženjem ljudi spremnih da okrenu leđa vlasti.
Direktor CIA Džon Retklif već je u maju posetio Havanu i kubanskim zvaničnicima preneo zahtev za „temeljnim promenama“, uz upozorenje da Trampove pretnje treba shvatiti ozbiljno.
Kubanske oružane snage pokušavaju da održe sposobnost organizovanog otpora, dok bi američka operacija protiv ostrva sa više od devet miliona stanovnika zahtevala mnogo više od brzog udara i promene političkog vrha. Vašington zato istovremeno steže dotok goriva, širi obaveštajnu mrežu i ispituje koliko duboko nestašice struje mogu da potkopaju vlast pre nego što bi Pentagon morao da pređe sa prikrivenih mera na otvorenu silu.
SAD su najveće zlo ovoga sveta. Da ne rade, to što rade, bio bi mir u celom svetu u narednih sto godina. Neko odozgo vidi sve to.
Moram nevoljno da priznam da je nekadasnji “USAID” suptilnije dejstvovao, a Tramp ume samo krkanski. Sto demokrate, sto republikanci isto su smece.