Japan se priprema da 2027. godine uvede u službu prvi od dva velika razarača ASEV, površinska borbena plovila projektovana kao odgovor na ubrzano jačanje kineske mornarice i širenje raketnih arsenala u Istočnoj Aziji. Novi brod imaće deplasman od približno 14.000 tona, dužinu od oko 190 metara i širinu od 25 metara, čime će premašiti dimenzije svih razarača koji se trenutno nalaze u upotrebi.
Prvobitne zamisli predviđale su plovilo od čak 20.000 tona, ali je projekat kasnije smanjen bez odustajanja od ogromnog radara i rekordnog raketnog kapaciteta. Svaki ASEV (brodovi sa sistemom Aegis) trebalo bi da dobije 128 vertikalnih lansirnih ćelija Mk 41, čak 16 više od kineskog razarača Tip 055, koji raspolaže sa 112 ćelija.
Japan novi brod ne razvija samo kao pratnju flote, već kao plutajuće središte integrisane protivvazdušne i protivraketne odbrane zemlje. Njegovi senzori biće povezani sa kopnenim radarima, drugim ratnim brodovima, američkim snagama i japanskim sistemima raspoređenim duž ostrvskog lanca. Veliki trup obezbediće prostor za više presretača, krstareće rakete, snažnije generatore, proširene komandne prostorije i zalihe potrebne za dugotrajna raspoređivanja.
Tokio tako pokušava da istovremeno odgovori na kinesko prisustvo oko Tajvana i Istočnog kineskog mora, severnokorejska raketna testiranja i razvoj hipersoničnog naoružanja u Kini, Rusiji i Severnoj Koreji. Prvi brod biće početak klase od ukupno dva primerka.
Radar SPY-7 postaje srce japanskog štita
Osnovu borbenog sistema činiće Aegis, ali novi brodovi neće koristiti stariji radar AN/SPY-1 ugrađen na japanske razarače klasa Kongo, Atago i Maja. ASEV dobija znatno napredniji radar AN/SPY-7 sa aktivnim elektronskim skeniranjem.
SPY-7 je izveden iz tehnologije razvijene za američki radar za diskriminaciju ciljeva dugog dometa. Njegov zadatak biće otkrivanje, praćenje i razlikovanje balističkih projektila, bojevih glava, mamaca i drugih objekata na velikim udaljenostima.
Veća osetljivost i otpornost na elektronsko ometanje trebalo bi da omoguće istovremeno praćenje velikog broja složenih ciljeva. Radarske antene biće postavljene visoko, iznad mosta, kako bi se povećao domet neposrednog osmatranja prema horizontu.
Takav raspored posebno je važan protiv protivbrodskih raketa koje lete nekoliko metara iznad mora. Što je radar postavljen više, ranije može da otkrije projektil koji se pojavljuje iza radarskog horizonta i ostavi posadi više vremena za presretanje.
Brod će dodatno koristiti radar AN/SPQ-9B za automatsko otkrivanje niskoletećih raketa, aviona, helikoptera, dronova i površinskih ciljeva. Tri radara AN/SPG-62 obezbeđivaće terminalno osvetljavanje za rakete sa poluaktivnim radarskim navođenjem.
Više raketa nego kineski Tip 055
Ukupno 128 ćelija Mk 41 omogućiće ASEV-u da istovremeno nosi presretače, protivpodmorničke rakete i projektile za napade na kopnene ciljeve. Takav kapacitet učiniće ga najteže naoružanim razaračem prema broju univerzalnih vertikalnih lansirnih ćelija.
Kineski Tip 055 ima deplasman od približno 13.000 tona i 112 lansirnih ćelija. Čak deset brodova te klase već je u službi kineske mornarice, gde prate nosače aviona, predvode udarne grupe i obavljaju protivvazdušne, protivbrodske, protivpodmorničke i udarne zadatke.
Japanski ASEV razvijen je sa drugačijim prioritetom. Njegova centralna misija biće odbrana japanske teritorije i savezničkih snaga od balističkih, krstarećih i hipersoničnih projektila, mada će posedovati i snažne ofanzivne mogućnosti.
Veliki raketni kapacitet dozvoliće brodu da vodi protivraketnu odbranu bez potpunog odricanja od zaštite sopstvene formacije. Manji brodovi tokom takvih zadataka brzo ostaju bez prostora za druge vrste municije, jer veliki deo ćelija moraju da popune presretačima.
Tomahawk i presretači za hipersonične rakete
ASEV bi trebalo da nosi više tipova raketa Standard, uključujući buduće presretače koji će naslediti sadašnje sisteme protivvazdušne i protivraketne odbrane. Među mogućim projektilima navode se i buduće varijante SM-5.
Posebno važnu promenu predstavlja integracija američkih krstarećih raketa Tomahawk. Japan njima dobija mogućnost preciznog napada na ciljeve udaljene duboko iza protivničke obale, što predstavlja veliki odmak od nekadašnjeg gotovo isključivo odbrambenog pristupa.
Brodovi bi kasnije trebalo da dobiju i presretače GPI, koje Japan i Sjedinjene Države razvijaju za uništavanje hipersoničnih klizećih projektila tokom srednjeg dela putanje. Takvi ciljevi menjaju pravac leta, kreću se velikom brzinom i predstavljaju mnogo složeniji problem od klasičnih balističkih raketa.
Razmatra se i ugradnja američkog sistema za elektronsko ratovanje AN/SLQ-32(V)6 sa pripadajućim antenama. ASEV bi tako mogao da postane prvi strani ratni brod sa tom konfiguracijom, namenjenom otkrivanju radarskog zračenja, elektronskoj podršci i ometanju protivničkih sistema.
Japan je decenijama gradio imidž države koja svoju vojsku vidi pre svega kao odbrambeni instrument. Da Japan sada tiho menja vojnu doktrinu od odbrane ka projekciji sile sa ovim brodovima i novim stelt podmornicama, već smo pisali.
Kina zadržava enormnu prednost u veličini flote i brzini brodogradnje, sa serijskom proizvodnjom razarača, fregata, desantnih brodova i nosača aviona. Japan odgovara sa samo dva ASEV-a, ali će svaki od njih nositi više vertikalnih lansirnih ćelija od Tipa 055 i radarski sistem prvenstveno prilagođen praćenju najopasnijih raketnih pretnji u regionu.
