Posle više od decenije čekanja, sudskog spora i procena koje su išle preko milijardu dolara, američka mornarica konačno je odredila cenu poslednje misije svog prvog nuklearnog nosača aviona. Kompanija NorthStar Maritime Dismantlement Services dobila je ugovor vredan tačno 418.497.668 dolara za potpuno rastavljanje, reciklažu i odlaganje ostataka nekadašnjeg USS Enterprajza CVN-65. Posao će biti obavljen u Mobilu u Alabami, a završetak radova planiran je za septembar 2030. godine. Američka mornarica će odmah staviti na raspolaganje 415.497.668 dolara iz sredstava za operacije i održavanje za fiskalnu 2025. godinu.
Ugovor je zaključen po fiksnoj ceni, što Nortstaru ostavlja malo prostora da naknadna poskupljenja jednostavno prebaci na američki vojni budžet. Radnici će nosač rastaviti u celini, od spoljne oplate i letačke palube do preostalih delova osam reaktorskih postrojenja. Čelik i drugi upotrebljivi materijali biće poslati na reciklažu, dok će opasan otpad i materijal niskog nivoa radioaktivnosti biti zapakovani i prevezeni na licencirane lokacije za odlaganje. Nuklearno gorivo odavno je uklonjeno, ali su pojedini delovi pogonskog sistema i prostorije kroz koje su prolazili radioaktivni materijali ostali pod posebnim režimom kontrole.
Enterprajz je deaktiviran još 2012. godine, formalno povučen iz službe 2017, a zatim ostavljen uz obalu brodogradilišta Njuport Njuz dok su mornarica, nuklearni stručnjaci i regulatorna tela pokušavali da odluče kako se uopšte rastavlja nosač sa osam reaktora. Nijedna prethodna američka generacija nije morala da rešava takav problem. Enterprajz je bio prvi nuklearni nosač koji je stupio u službu, pa sada postaje i prvi koji će kroz potpuno komercijalni postupak nestati u rezalištu. Njegova demontaža mora istovremeno da posluži kao tehnički priručnik za deset mnogo većih nosača klase Nimic koji će postepeno izlaziti iz sastava američke flote.
Od nuklearnog trijumfa do palube probijene u 18 eksplozija
USS Enterprajz uveden je u službu 25. novembra 1961. godine kao osmi američki ratni brod koji je nosio to ime i prvi nosač aviona na svetu pokretan nuklearnom energijom. Tokom 51 godine službe završio je 25 velikih raspoređivanja, a kroz njegove prostorije, hangare, komandni most i letačku palubu prošlo je više od 100.000 mornara. Učestvovao je u pomorskoj blokadi tokom Kubanske raketne krize, šest puta odlazio u borbene misije povezane sa Vijetnamom, delovao tokom Hladnog rata, Zalivskog rata, operacija u Iraku i rata u Avganistanu.
Njegova najveća prednost istovremeno je bila i izvor najvećih troškova. Inženjeri su u trup dug 342,3 metra ugradili čak osam nuklearnih reaktora, po dva za svaku od četiri pogonske osovine. Takva konfiguracija davala je nosaču ogromnu količinu energije, veliku brzinu i mogućnost da godinama ne zavisi od dopunjavanja pogonskog goriva, ali je održavanje činila neuporedivo složenijim od kasnijih nosača klase Nimic, koji su dobili po dva snažnija reaktora. Enterprajz je ostao jedini pripadnik svoje klase, pošto su troškovi gradnje bili toliko visoki da planiranih pet narednih nosača nije izgrađeno.
Moć novog pogona demonstrirana je 1964. godine tokom operacije „Morska orbita“. Enterprajz je sa nuklearnim krstaricama Long Bič i Bejnbridž formirao prvu potpuno nuklearnu površinsku borbenu grupu i za 65 dana oplovio svet, prelazeći oko 30.000 nautičkih milja bez potrebe da uzima gorivo za pogonske sisteme. Ta plovidba bila je snažna američka demonstracija tehnologije, ali i upozorenje koliko će skupi i zahtevni postati budući ratni brodovi sa nuklearnim pogonom.
Enterprajz je pokazao koliko nuklearni nosač može brzo da reaguje i 11. septembra 2001. godine. Nosač se tada vraćao kući posle dugog raspoređivanja, ali je nakon napada u SAD promenio kurs i velikom brzinom krenuo nazad prema severnom delu Arapskog mora. Sa njegove palube uskoro su poleteli prvi avioni koji su napali ciljeve u Avganistanu u okviru operacije „Trajna sloboda“.
Iza slike gotovo neograničenog radijusa kretanja krila se izuzetno skupa mašina. Američka Kancelarija za odgovornost vlade navela je početkom devedesetih da su remont i zamena nuklearnog goriva na Enterprajzu koštali više od dve milijarde tadašnjih dolara. Jedinstveni pogon, oprema koja nije postojala ni na jednom drugom nosaču i sve manja dostupnost rezervnih delova pretvarali su svako veliko održavanje u poseban industrijski projekat.
Najmračniji trenutak njegove službe dogodio se 14. januara 1969. godine, oko 70 nautičkih milja jugozapadno od Havaja. Enterprajz se pripremao za odlazak u Vijetnam kada su izduvni gasovi pokretnog uređaja za startovanje avionskih motora počeli da zagrevaju nevođenu raketu „Zuni“ okačenu na lovcu F-4 Fantom. Pilot je primetio opasan položaj izduvne cevi i pokušao da upozori palubnu posadu, ali uređaj nije pomeren. Bojeva glava rakete sa oko 6,8 kilograma eksploziva detonirala je i probila rezervoare aviona, posle čega se zapaljeno gorivo JP-5 razlilo po palubi.
Prva eksplozija pokrenula je lanac detonacija raketa, avionskih bombi i goriva. Ukupno je zabeleženo 18 eksplozija koje su napravile osam velikih proboja na letačkoj palubi i okolnim konstrukcijama. Zapaljeno gorivo slivalo se kroz rupe u hangar i niže nivoe, dok je jedna detonacija uništila deo lokalne vatrogasne opreme upravo u sektoru u kojem je bila najpotrebnija. Poginulo je 28 mornara, povređeno je 314 ljudi, a uništeno 15 aviona.
Katastrofa je mogla da bude još teža. Posle smrtonosnog požara na nosaču Forestal 1967. godine, američka mornarica je znatno pooštrila protivpožarnu obuku, pa je do trenutka nesreće na Enterprajzu obuku prošlo 96 odsto posade i 86 odsto letačkog sastava. Medicinske ekipe, timovi za kontrolu oštećenja i posada razarača Rodžers uspeli su da lokalizuju vatru posle približno četiri sata. Nosač je već istog dana krenuo prema Perl Harburu, a posle 51 dana popravki ponovo je bio sposoban za borbene zadatke. Na našoj listi najvećih nosača aviona na svetu zauzima prvo mesto sa svojih neverovatnih 342 metara.
Ugovor srušen pred sudom, pa vraćen za 118 miliona manje
Nortstar je posao demontaže prvi put dobio u maju 2025. godine, kada je ugovor vredeo 536.749.731 dolar. HII ShipCycle, kompanija povezana sa brodograditeljem Hantington Ingals, osporila je postupak tvrdeći da zbog kvara u državnom elektronskom sistemu nije uspela da preda konačnu ponudu pre isteka roka. Američki sud za federalne zahteve prihvatio je protest u februaru 2026. godine, zaustavio početak radova i naredio mornarici da ponuđačima omogući predaju novih konačnih predloga.
Nortstar se žalio višem sudu, dok je mornarica istovremeno ponovo otvorila konkurs. Kompanija je i u drugom krugu pobedila, ali sada sa cenom nižom za približno 118,3 miliona dolara. Novi ugovor pokazao je i koliko su ranije procene bile rastegljive, pošto su pojedine državne analize upozoravale da bi potpuno uklanjanje Enterprajza moglo da košta više od milijardu dolara.
Demontaža će početi premeštanjem trupa iz Njuport Njuza prema Mobilu, gde Nortstar i partnerske firme imaju pristup industrijskoj infrastrukturi za rad sa velikim metalnim konstrukcijama i radioaktivnim materijalima. Sekcije će biti odvajane postepeno, dok će svaki prostor povezan sa nekadašnjim reaktorskim postrojenjima prolaziti radiološka merenja pre sečenja, pakovanja i transporta. Komercijalni postupak trebalo bi da traje oko pet godina, nasuprot drugoj razmatranoj varijanti koja bi zauzela kapacitete državnih brodogradilišta približno 15 godina i koštala oko dvostruko više.
Čelik sa starog nosača već je pronašao mesto u njegovom nasledniku, budućem USS Enterprajzu CVN-80 trećem po redu klase Džerald R. Ford. Američki brodograditelj HII navodi da će biti iskorišćeno više od 16 tona čelika, od čega je oko trećina već ugrađena u module novog nosača. CVN-80 biće ukupno deveti američki ratni brod sa imenom Enterprajz, dok će ostatak njegovog nuklearnog prethodnika do septembra 2030. godine biti pretvoren u reciklirani metal, zatvorene kontejnere sa opasnim otpadom i tehničku dokumentaciju za buduće rastavljanje nosača klase Nimic.
