Na jugu Nemačke radi tajni pogon za proizvodnju dronova namenjenih ukrajinskoj vojsci, objavio je „Njujork tajms“. Reč je o objektu kompanije Helsing SE, najvećeg evropskog odbrambenog startapa za veštačku inteligenciju, koji se nalazi u prigradskom industrijskom kompleksu i posluje bez vidljive oznake firme na zgradi.
Razlog za takvu diskreciju nije teško pogoditi. Fabrika proizvodi sredstva za rat protiv Rusije, a sama lokacija bi mogla biti legitimna meta sabotaže, izviđanja ili direktnih operacija. Prema navodima američkog lista, u pogonu radi oko 100 ljudi, a cela proizvodna linija može da se demontira, spakuje i premesti na drugu lokaciju za 24 sata.
Dakle, Nemačka više ne pravi samo oružje za Ukrajinu, već fabrike koje su projektovane za ratne uslove: skrivene, modularne, brzo pokretne i dovoljno diskretne da ne liče na klasične pogone stare vojne industrije.
Dron od pene za rat pod ruskim ometanjem
Prema izveštaju, fabrika sklapa dronove od krute pene, težine oko 12 kilograma, po ceni od približno 17.500 evra po komadu. Helsing ih predstavlja kao relativno jeftinu preciznu municiju velikog obima, namenjenu ukrajinskom frontu.
U zvaničnim opisima kompanije, HX-2 je električno pokretana letelica X-konfiguracije, dometa do 100 kilometara, sa softverom zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, sposobnošću rada u uslovima elektronskog ometanja i mogućnošću upotrebe u rojevima pod nadzorom jednog operatera.
Na papiru „Njujork tajmsa“, to zvuči kao upravo ono što Ukrajini treba: masovna, pametnija i jeftinija udarna municija koja popunjava prostor između improvizovanih FPV dronova i skupih raketnih sistema. U realnom ratu, međutim, taj papir mora da preživi blato, vetar, rusko elektronsko ratovanje, probleme sa poletanjem, prekide veze i posadu koja nema vremena da testira nedovršene proizvode.
Tu počinje manje zgodan deo priče o Helsingu, koji je u američkom glasilu preskočen. HX-2 je već imao ozbiljne primedbe iz ukrajinske upotrebe. Prema ranijim izveštajima Blumberga, Ukrajina je zaustavila dodatne narudžbine posle frontovskih testiranja na kojima su se pojavili problemi sa poletanjem, gubitkom veze pod ruskim ometanjem i nekompletnim funkcijama za završno navođenje, navigaciju i vizuelno zahvatanje cilja.
Helsing je takvu sliku odbacivao i tvrdio da je HX-2 uspešno testiran, odobren za upotrebu na frontu i uključen u ukrajinski sistem naručivanja. Razlika između fabričke tvrdnje i frontovske žalbe upravo je suština ove priče: evropska veštačka inteligencija može dobro izgledati u prezentaciji, ali ukrajinski vojnik na kraju traži samo jedno — da dron poleti, nađe cilj i pogodi.
Hiljade dronova, ali ne i gotov odgovor
„Njujork tajms“ navodi da su hiljade dronova sklopljenih u nemačkoj kompaniji već završile kod ukrajinskih snaga i korišćene u borbenim uslovima. To ne znači da je sistem bez problema, već da Helsingov proizvod prolazi najtežu moguću proveru: front na kome ozbiljan protivnik aktivno ometa, gađa skladišta, prati logistiku i prilagođava odbranu iz nedelje u nedelju.
Helsing je ranije najavio proizvodnju dodatnih 6.000 dronova HX-2 za Ukrajinu, posle ranije narudžbine od 4.000 HF-1 dronova, razvijanih u saradnji sa ukrajinskom industrijom. Kompanija istovremeno razvija i dronove sa optičkim vlaknom, kao odgovor na rusko elektronsko ratovanje, kao i veći bespilotni sistem CA-1 Europa, zamišljen za samostalne misije i dejstvo u roju.
Zato tajna fabrika na jugu Nemačke nije samo još jedna vest o pomoći Kijevu, već pokazuje kako se evropska odbrambena industrija menja pod pritiskom posredičkog rata: startap iz oblasti veštačke inteligencije ulazi u proizvodnju municije, modularna fabrika se krije u industrijskoj zoni, Ukrajina dobija hiljade letelica, a rusko ometanje i frontovske primedbe odmah vraćaju marketing na zemlju.
Za Berlin, ovakav pogon je deo tihe militarizacije industrije. Za Kijev, to je izvor dodatnih udarnih sredstava. Za Moskvu, dokaz da NATO zemlje sve dublje premeštaju proizvodnju oružja za Ukrajinu na sopstvenu teritoriju, daleko od ukrajinskih fabrika koje ruske rakete mogu lakše da pogode.
