Sjedinjene Države i Iran ponovo su razmenili udare u trenutku kada se paralelno vode pregovori o mogućem zaustavljanju sukoba. Obe strane tvrde da su delovale odbrambeno, dok se incidenti u Persijskom i Omanskom zalivu sve više pretvaraju u stalnu razmenu ograničenih, ali opasnih vojnih poruka.
Centralna komanda SAD, CENTCOM, saopštila je da su američke snage tokom vikenda izvele udare na iranske radare i objekte za komandovanje i kontrolu dronovima u regionu Goruk i na ostrvu Kešm. Prema američkom objašnjenju, napadi su izvedeni u „samoodbrani“, kao odgovor na iranske akcije, uključujući obaranje američkog drona MQ-1 Predator iznad Persijskog zaliva.
Iran tvrdi da je američki dron kružio iznad iranskog ostrva Kešm, što Teheran predstavlja kao narušavanje svog prostora i direktnu pretnju.
CENTCOM: pogođeni PVO, kontrolna stanica i dronovi
Prema CENTCOM-u, američki borbeni avioni brzo su reagovali i uništili iranske elemente koji su, kako tvrdi američka strana, predstavljali jasnu pretnju brodovima u regionalnim vodama. U saopštenju se navodi da su pogođeni sistemi protivvazdušne odbrane, zemaljska kontrolna stanica za dronove i dva jednosmerna udarna drona.
Američka vojska tvrdi da u napadima nije bilo povređenih među američkim osobljem. Vašington ovaj paket udara predstavlja kao ograničenu operaciju, izvedenu kako bi se sprečili novi napadi na američke snage i pomorski saobraćaj u blizini Ormuskog moreuza.
Istovremeno, američki mediji navode da je predsednik Donald Tramp tražio izmene uslova najnovijeg predloga koji bi mogao da dovede do mirovnog sporazuma, ali da zasad nema vidljivog napretka. Time se vojni pritisak i diplomatsko natezanje odvijaju u isto vreme.
Iran uzvratio napadom na američku bazu
Iranski Korpus čuvara islamske revolucije, IRGC, saopštio je da je u znak odmazde napao vazduhoplovnu bazu koju koriste američke snage u jednoj od susednih zemalja. U saopštenju nije navedeno o kojoj bazi je reč, ali je naglašeno da su „predviđeni ciljevi uništeni“.
Prema iranskoj verziji, meta je bila baza iz koje su SAD izvele napade na iransku infrastrukturu, uključujući komunikacioni toranj na ostrvu Siri u Zalivu, oko 65 kilometara od južne obale Irana. Teheran je poručio da će odgovor biti „drugačiji“ ukoliko se američki napadi nastave.
Takva formulacija ostavlja prostor za nastavak ograničene eskalacije, ali i za šire udare ako Vašington i Teheran ponovo pređu prag koji druga strana smatra neprihvatljivim.
Napad na brod Lian Star u Omanskom zalivu
Poseban incident dogodio se u Omanskom zalivu, gde su američke snage napale teretni brod Lian Star pod gambijskom zastavom. Prema američkoj vojsci, brod je više puta pokušao da probije pomorsku blokadu iranskih luka koju su nametnule SAD i ignorisao je upozorenja.
CENTCOM je saopštio da je američka letelica lansirala raketu AGM-114 Hellfire, koja je pogodila mašinski prostor broda. Posle udara, Lian Star je prestao da se kreće ka iranskoj obali.
Incident se dogodio u petak, 29. maja, u vodama od velikog strateškog značaja. Omanski zaliv i prilazi Ormuskom moreuzu ostaju ključna tačka za globalni energetski promet, pa svaki napad na brod u toj zoni odmah dobija političku i ekonomsku težinu.
Erik Prins upozorava na novi Galipolj
U pozadini nove razmene udara, Erik Prins, osnivač privatne vojne kompanije Blackwater, dao je intervju u kojem je rat protiv Irana opisao kao ozbiljno upozorenje za američke vojne elite. Prema njegovim rečima, napad na Iran pokazao je beskorisnost i visoku cenu velikog dela visokotehnološkog oružja u savremenom ratovanju, kao i štetu koju politička dominacija nanosi vojnom odlučivanju.
Prins je izrazio nadu da Vašington neće pokušati kopnenu operaciju velikih razmera. Takav potez, prema njegovoj oceni, mogao bi da podseti na katastrofu kod Galipolja tokom Prvog svetskog rata, kada su Britanija, Francuska i njihove savezničke snage pokušale da zauzmu Carigrad i izbace Osmansko carstvo iz rata.
Operacija je počela oslanjanjem na mornaričku silu, ali su osmanska minska polja i obalska artiljerija zaustavili pomorske pokušaje proboja. Saveznici su zatim u aprilu 1915. iskrcali trupe na Galipoljskom poluostrvu, uključujući britanske, francuske, australijske i novozelandske jedinice. Usledio je krvav rovovski rat na teškom terenu protiv osmanske vojske pod komandom Mustafe Kemala.
Tokom devet meseci borbi, obe strane pretrpele su ogromne gubitke, a saveznici su na kraju evakuisali trupe krajem 1915. i početkom 1916. godine. Galipolje je ostalo upamćeno kao težak poraz Antante i kao primer operacije u kojoj se velika sila oslonila na pogrešnu procenu, potcenila teren, protivnika i cenu kopnenog rata.
