Američko Ratno vazduhoplovstvo objavilo je plan da poveća flotu Boinga E-7A „Wedgetail“ na ukupno sedam aviona. Prema novom ugovoru, kupuje se još pet letelica koje će dopuniti već postojeća dva primerka.
Najavu je tokom sednice podkomiteta Predstavničkog doma 30. aprila izneo sekretar Ratnog vazduhoplovstva Troj Majnk, ističući da je cilj modernizacija sposobnosti ranog upozoravanja i vazdušnog komandovanja.
E-7A je zamišljen kao zamena za Boeing E-3 „Sentry“ AWACS, prepoznatljive avione sa velikom rotirajućom radarskom kupolom iznad trupa, koji su decenijama bili simbol američke vazdušne dominacije.
Zašto AWACS više nije dovoljan
E-3 je uveden još 1970-ih godina. U svoje vreme bio je tehnološki revolucionaran. Međutim, vreme i tehnologija su ga sustigli. Održavanje je sve skuplje, a preživljavanje u savremenom okruženju postaje upitno.
Današnje bojište obiluje naprednim sredstvima elektronskog ratovanja, ometačima radara i projektilima dugog dometa. Države poput Kine i Rusije razvile su protivpristupne sisteme čiji je cilj da potisnu ili unište avione za podršku.
U takvom okruženju spor, mehanički rotirajući radar više nije optimalno rešenje. Potrebna je platforma koja vidi dalje, reaguje brže i može da opstane u sve neprijateljskijem elektromagnetnom spektru.
Uspon „cilindra“
Najveća vizuelna razlika između E-3 i E-7A jeste radar. Umesto rotirajuće kupole, E-7A koristi Northrop Grumman MESA (Multi-Role Electronically Scanned Array) radar, fiksni elektronski skenirani niz postavljen u obliku karakterističnog „cilindra“ iznad trupa.
Za razliku od mehaničkog okretanja diska, MESA skenira elektronski. To znači brže osvežavanje podataka, veću pouzdanost i mogućnost istovremenog praćenja većeg broja ciljeva.
Rezultat je bolje otkrivanje niskoletećih aviona i krstarećih raketa, kraće vreme reakcije i preciznija kontrola vazdušnog prostora.
Više od radara: mrežni mozak
Najvažnija promena, međutim, nije samo u dometu ili brzini radara. E-7A je projektovan da funkcioniše kao mrežni čvor u okviru koncepta “Zajedničke komande i kontrole svih domena”, poznatog kao JADC2.
To znači da avion ne služi samo za detekciju i prosleđivanje podataka, već kao centralni čvor koji povezuje vazdušne, kopnene, pomorske, svemirske i sajber kapacitete u jedinstvenu mrežu.
Podaci o ciljanju mogu se deliti u realnom vremenu. Lovci, brodovi i raketne baterije dobijaju informacije istovremeno i reaguju kao deo jednog integrisanog sistema.
U poređenju sa klasičnim modelom „detekcija-poziv-odgovor“ koji koristi E-3, E-7A omogućava gotovo trenutnu distribuciju informacija i koordinisano delovanje više sredstava odjednom.
Brži, otporniji, prilagodljiviji
E-7A je unapređen i za delovanje u izazovnom okruženju elektronskog ratovanja. Poseduje znatno poboljšane bezbedne komunikacione sisteme i otporniji je na ometanje.
Iako nije „nevidljiv“ avion, smatra se daleko teže ometljivom i teže neutralisivom platformom od prethodnika. U eri u kojoj protivnik cilja komandne i senzorske čvorove, otpornost postaje jednako važna kao i domet.
Jedna od prednosti E-7A jeste modularni dizajn. Hardverske i softverske nadogradnje mogu se uvoditi tokom životnog ciklusa, što omogućava prilagođavanje novim pretnjama bez potrebe za potpunom zamenom platforme.
Zašto samo sedam?
Na prvi pogled, broj od sedam letelica deluje skromno. Međutim, svaki E-7A može da pokrije ogromno područje i da koordinira veliki broj sredstava.
U praksi, jedna do dve letelice mogu da pokriju pojedinačno operativno područje. Manji broj aviona pojednostavljuje logistiku, olakšava raspoređivanje i omogućava brže izvlačenje ili zaštitu u kriznim situacijama.
E-7A već koriste Australija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Južna Koreja. Za Sjedinjene Države to znači interoperabilnost u koalicionim operacijama i standardizovanu razmenu podataka. Takođe, NATO planira da zameni svoju zastarelu flotu upravo sa E-7A.
U potencijalnim zajedničkim operacijama, ista platforma i kompatibilni sistemi olakšavaju integraciju snaga i ubrzavaju donošenje odluka.
Modernizacija u pravom trenutku
Širenje flote E-7A dolazi u trenutku kada se globalna bezbednosna arhitektura ubrzano menja. Elektronsko ratovanje, hipersonične pretnje i integrisane protivvazdušne odbrane zahtevaju platforme koje nisu samo radari u vazduhu, već centri komandovanja.
Zamenom E-3 „Sentry“ sistemom E-7A „Wedgetail“, američko Ratno vazduhoplovstvo praktično menja filozofiju ranog upozoravanja. Umesto sporog kruženja iznad fronta, dobija pokretni mrežni mozak koji može da poveže sve domene rata u realnom vremenu.
Era rotirajuće kupole polako se zatvara. U njenom mestu dolazi digitalna arhitektura koja odlučuje brže nego što protivnik može da reaguje.
