Komandni centar ukrajinskog vazduhoplovstva objavio je 1. maja video snimak koji prikazuje do sada nepoznat sistem protivvazdušne odbrane kratkog dometa pod nazivom „Stach“, odnosno STASH.
Na snimku se vidi lansiranje rakete koja po svim karakteristikama odgovara američkoj AGM-114L Longbow Hellfire, ispaljene na vazdušnu metu, najverovatnije dron.
Sistem je montiran na prikolicu i deluje kao modularna platforma sastavljena oko četvorostrukog lansera M299 za rakete Hellfire, postavljenog na rotirajuću kupolu. Vizuelno, konstrukcija ukazuje na improvizovano, ali funkcionalno rešenje kratkog dometa.
Hellfire u ulozi protivvazdušne rakete
AGM-114L Longbow Hellfire je prvobitno razvijena kao protivoklopna raketa lansirana iz vazduha, pre svega sa helikoptera poput AH-64 Apache. Verzija „L“ koristi milimetarski talasni aktivni radar za samonavođenje, što joj omogućava autonomno praćenje cilja nakon lansiranja.
Domet rakete je oko osam kilometara, a nosi bojevu glavu mase približno devet kilograma.
U kontekstu sistema STASH, Hellfire je adaptirana za protivvazdušnu upotrebu, što predstavlja interesantan, ali i skup koncept za presretanje dronova.
Izraelski radar kao oči sistema
Za inicijalnu detekciju i praćenje ciljeva, sistem je, prema dostupnim vizuelnim indicijama, opremljen aktivnim elektronski skeniranim radarom kompanije RADA Technologies, verovatno iz serije Multi-Mission Hemispheric Radar, MHR.
Ovaj radar je poznat po sposobnosti detekcije malih i srednjih dronova na udaljenostima do 25 kilometara, uz pokrivanje širokog sektora bez potrebe za mehaničkom rotacijom antene.
Kombinacija izraelskog radara i američke rakete ukazuje na hibridni sistem, dok se navodi da je razvoj sistema povezan sa američkom kompanijom V2X.
Veza sa sistemom Tempest
STASH deluje kao jeftinija i statičnija verzija ranije primećenog sistema Tempest DASH, odnosno Denied Area Sprinter-Hellfire, koji je već isporučen Ukrajini.
Tempest je baziran na lakom, visoko mobilnom vozilu, verovatno izvedenom iz komercijalnog Can-Am Maverick X3 bagija, i opremljen sa dve Hellfire rakete.
Za razliku od njega, STASH je montiran na prikolicu i poseduje četvorostruki lanser M299, što mu daje veći broj raketa po jedinici, ali manju mobilnost.
Po funkcionalnosti, oba sistema imaju sličan cilj: presretanje dronova i drugih vazdušnih ciljeva kratkog dometa.
Problem isplativosti
Iako sistem deluje tehnološki sofisticirano, postavlja se pitanje njegove ekonomske logike.
Jedna raketa AGM-114L može koštati preko 100.000 dolara. U mnogim slučajevima, ruski dronovi koji se koriste na bojištu znatno su jeftiniji od projektila koji se na njih lansira.
U savremenom ratovanju, gde je masovna upotreba relativno jeftinih bespilotnih letelica postala standard, razmena „raketa od šest cifara za dron od četiri cifre“ otvara ozbiljna pitanja održivosti.
Ukrajina od početka sukoba nije dobila velike količine Hellfire raketa, koje su prvenstveno dizajnirane za vazdušne platforme. Istovremeno, zalihe zapadnih protivvazdušnih raketa su iscrpljene i u Ukrajini i u kontekstu Bliskog istoka.
U tom svetlu, STASH se može posmatrati kao pragmatično rešenje za iskorišćavanje postojećih zaliha Hellfire raketa, bez obzira na cenu po presretanju.
Adaptacija pod pritiskom rata
Pojava STASH sistema pokazuje još jedan trend savremenog ratovanja: brzu adaptaciju postojećeg naoružanja za nove uloge.
Hellfire, dizajnirana kao protivoklopna raketa, sada se koristi kao protivvazdušni projektil. Radarski sistem razvijen za višestruke misije integriše se u lokalno konfigurisanu platformu na prikolici.
Ovakva rešenja nastaju pod pritiskom realnih borbenih potreba, posebno u situaciji kada se konvencionalne zalihe PVO raketa smanjuju.
Tehnološka demonstracija ili prelazno rešenje?
Sistem STASH nesumnjivo pokazuje tehnološku kreativnost i fleksibilnost u kombinovanju zapadnih komponenti. Međutim, njegova dugoročna održivost zavisi od dostupnosti raketa i odnosa cena–efekat.
Ako je cilj obaranje pojedinačnih dronova visoke vrednosti, sistem može imati smisla. Ako se koristi protiv masovnih talasa jeftinih letelica, trošak po presretanju postaje strateški faktor.
Prvi snimak STASH-a otvara novo poglavlje u protivvazdušnoj borbi kratkog dometa u Ukrajini. Ali kao i mnogi sistemi u ovom ratu, on istovremeno predstavlja i tehnički napredak i znak ograničenja sa kojima se suočavaju obe strane.
