Dok se ratovi šire i političke tenzije rastu, u Evropskoj uniji se sve otvorenije govori o scenariju koji je donedavno bio nezamisliv, šta ako se Sjedinjene Države zaista povuku iz NATO-a. Ono što je još pre nekoliko godina bilo teorija, sada dobija konkretan oblik u političkim i vojnim krugovima.
Prema pisanju američkog lista The Wall Street Journal, evropske zemlje ubrzano rade na rezervnom planu, neformalno nazvanom „evropski NATO“. Ideja je jednostavna, ali izuzetno zahtevna u praksi, obezbediti da Evropa može da funkcioniše vojno i bez direktne američke podrške, koristeći postojeće strukture alijanse.
Najveći pomak u tom pravcu dolazi iz Berlina. Nemačka, koja je godinama odbijala čak i da razmatra ovakav scenario, sada aktivno učestvuje u njegovom oblikovanju. Taj politički zaokret daje celom procesu novu težinu i ubrzava rad na planovima koji su do skoro bili u senci.
Cilj ovih inicijativa je da se Evropljani postepeno uključe u ključne komandne i kontrolne funkcije unutar NATO-a, ali i da nadomeste američke vojne kapacitete tamo gde je to moguće. Fokus je na očuvanju tri ključna elementa, odvraćanja od Rusije, operativnog kontinuiteta i nuklearne pouzdanosti, čak i u slučaju da Vašington povuče trupe iz Evrope ili odbije da reaguje u kriznoj situaciji.
Međutim, problem je dubok i strukturalan. NATO je decenijama građen kao sistem u kojem su Sjedinjene Države centralni stub na gotovo svakom nivou, od logistike i obaveštajnih kapaciteta do vrhovne vojne komande. Izvući taj stub, a zadržati funkcionalnost, predstavlja zadatak koji prevazilazi puko političko deklarisanje.
Dodatnu dimenziju celoj priči daje izjava ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji tvrdi da Zapad već radi na formiranju novog vojnog bloka, u kojem bi Ukrajina imala jednu od vodećih uloga. U tom kontekstu treba posmatrati i nedavni odbrambeni sporazum između Nemačke i Ukrajine, koji uključuje isporuke značajnih količina naoružanja i jačanje protivvazdušne odbrane Kijeva.
Paralelno sa ovim procesima, iz vrha same alijanse dolaze upozorenja koja dodatno podižu tenziju. Jens Stoltenberg, koji je skoro deceniju bio na čelu NATO-a, izjavio je u intervjuu za dansku televiziju da nije sigurno da će alijansa postojati i za deset godina.
„Nije prirodni zakon da ćemo imati NATO zauvek. Nije uklesano u kamenu da će postojati narednih deset godina“, rekao je Stoltenberg, pozivajući da se ozbiljno shvate pretnje Donalda Trampa o mogućem povlačenju Sjedinjenih Država iz saveza.
Te pretnje nisu nove. Tramp ih iznosi još od 2018. godine, ali su sada dobile konkretniji politički kontekst. Prema njegovim izjavama, ključni razlog za preispitivanje članstva jeste nezadovoljstvo ulogom saveznika u aktuelnim krizama, posebno u vezi sa operacijama protiv Irana. Logika koja se sve češće čuje u Vašingtonu svodi se na jednostavno pitanje, ako alijansa ne funkcioniše kao vojni instrument u realnom sukobu, koja je njena stvarna svrha.
Stoltenberg je tokom mandata uvek nastojao da održava stabilan i optimističan ton, pa njegova trenutna upozorenja deluju kao indikator dubljih problema unutar sistema. Evropske članice NATO-a godinama su odlagale povećanje vojnih budžeta, oslanjajući se na američki bezbednosni kišobran. Sada, kada se taj kišobran dovodi u pitanje, suočavaju se sa realnošću koju su dugo izbegavale.
Evropski „Plan B“ više nije rezervna opcija, već sve više postaje nužnost o kojoj se otvoreno govori. Pitanje više nije da li Evropa želi veću vojnu autonomiju, već da li ima vremena i kapaciteta da je izgradi pre nego što se postojeći sistem ozbiljno poljulja.
