Dok se pažnja javnosti često zadržava na klasičnim dronovima i borbenim avionima, tiha tehnološka revolucija odvija se na granici između mora i vazduha. Upravo tu se pojavljuje nova američka platforma Squire Seaglider, autonomna letelica koja ne pripada u potpunosti ni jednoj kategoriji, ali upravo zbog toga može promeniti način izvođenja operacija na moru.
Kompanija REGENT objavila je da je njihov Squire uspešno završio probni let 13. aprila, i to u režimu kretanja sa efektom tla. Reč je o prekretnici koju firma opisuje kao prvi takav let u Sjedinjenim Državama u kontekstu odbrane. Na prvi pogled to zvuči kao tehnički detalj, ali u realnosti predstavlja ulazak u novu fazu razvoja platforme koja se sve otvorenije gura ka vojnoj upotrebi.
Squire pripada kategoriji letelica koje koriste efekat tla, odnosno kreću se neposredno iznad površine vode. Umesto klasičnog letenja na visini, ova platforma koristi sloj komprimovanog vazduha između krila i površine mora, čime se smanjuje otpor i omogućava znatno efikasnije kretanje. Rezultat je hibrid koji kombinuje brzinu aviona i ekonomičnost plovila.
REGENT navodi da Squire može da dostigne brzinu od oko 70 čvorova, odnosno približno 130 kilometara na sat, uz planirani domet veći od 100 nautičkih milja. Uz to, može da nosi teret od oko 50 funti, što ga svrstava u kategoriju lakih, ali vrlo fleksibilnih platformi.
Njegova prava vrednost, međutim, ne leži u brojkama, već u konceptu. Za razliku od aviona, ne zahteva pistu. Za razliku od brodova, ne zavisi od luka. Kreće se nisko, praktično iznad same površine vode, što ga čini teže uočljivim na radaru. Upravo ta kombinacija čini ga zanimljivim za operacije u takozvanim spornim priobalnim zonama, gde su velike platforme često prve mete.
Kompanija ne krije gde vidi primenu. Squire se razvija za obaveštajne zadatke, nadzor i izviđanje, logistiku u uslovima visokog rizika, operacije potrage i spasavanja, ali i podršku protivpodmorničkom ratovanju. Drugim rečima, platforma je zamišljena kao višenamenski alat koji može da popuni praznine tamo gde klasični sistemi postaju prespori, preskupi ili previše ranjivi.
Generalni direktor REGENT Defense Tom Hantli otvoreno je rekao da je cilj upravo to, omogućiti vojnim korisnicima da pokrivaju velike morske prostore bez oslanjanja na infrastrukturu koja može biti uništena ili blokirana. U savremenim uslovima, gde su baze, piste i veliki brodovi sve češće pod udarom, takva fleksibilnost postaje ključna.
Važan detalj je i geopolitički kontekst. REGENT direktno povezuje razvoj ove platforme sa rastućim tenzijama u Indo-Pacifiku i potrebom da se odgovori na sve jače prisustvo kineske mornarice. To znači da Squire nije samo tehnološki projekat, već deo šire strategije prilagođavanja američkih snaga novim uslovima na moru.
Program već ima i konkretnu institucionalnu podršku. Kompanija navodi da je projekat predstavljen američkom ministru odbrane Pitu Hegsetu i drugim visokim zvaničnicima, pri čemu je naglašena potreba da se ovakvi sistemi što pre uvedu u operativnu upotrebu. U prevodu, vreme eksperimenta se skraćuje, a fokus prelazi na brzu primenu.
Finansijski okvir takođe govori mnogo. REGENT već ima ugovor vredan 15 miliona dolara sa američkim marincima, dok ukupne komercijalne narudžbine premašuju 10 milijardi dolara. To pokazuje da interesovanje ne dolazi samo iz vojnog sektora, već i iz civilne sfere, što dodatno ubrzava razvoj.
Testiranje Squire-a deo je šireg programa Seaglider platformi. Paralelno se razvija i veći model Viceroy, namenjen prevozu 12 putnika, koji se testira u Roud Ajlendu. Ta paralelna linija razvoja ukazuje na pokušaj da se ista tehnologija koristi i u civilne i vojne svrhe, što je model koji se sve češće viđa u savremenoj industriji.
Ono što ovaj projekat jasno pokazuje jeste da se pomorsko ratovanje menja. Dominacija više ne zavisi isključivo od velikih nosača aviona ili skupih razarača, već sve više od brzih, autonomnih i teško uočljivih platformi koje mogu da deluju bez oslanjanja na klasičnu infrastrukturu.
Squire Seaglider možda još nije operativan, ali pravac u kojem ide njegov razvoj jasno govori. Granica između broda i aviona polako nestaje, a u tom prostoru nastaju sistemi koji bi mogli da redefinišu način kontrole mora u godinama koje dolaze.
