Dok se savremena vazdušna borba sve više pretvara u nadmetanje senzora, signala i nevidljivosti, turski program bespilotnih borbenih letelica dobija novu dimenziju. Najnoviji test platforme Bajraktar KIZILELMA pokazao je da ključ više nije samo u brzini ili naoružanju, već u sposobnosti da se protivnik vidi, a da on vas uopšte ne primeti.
U okviru nedavne validacije, infracrveni sistem za pretragu i praćenje KARAT, koji razvija ASELSAN, uspeo je da prati putnički avion na udaljenosti od 110 kilometara. Ovaj rezultat, potvrđen kroz zvanične tehničke izveštaje, stavlja KARAT u rang operativno relevantnih IRST sistema i pokazuje da je dostigao nivo koji ima realnu primenu u borbenim uslovima.
Suština ovog sistema leži u njegovom pasivnom načinu rada. Za razliku od radara, koji emituju elektromagnetne talase i samim tim otkrivaju svoju poziciju, KARAT funkcioniše tako što detektuje toplotni potpis ciljeva. To znači da ne šalje nikakav signal koji bi mogao biti presretnut. U praksi, to znači da pilot neprijateljskog aviona ne dobija upozorenje, ni preko sistema za upozorenje na radarsko ozračenje, niti kroz bilo koji drugi elektronski indikator.
U savremenim uslovima elektronskog ratovanja, gde su sistemi za ometanje i detekciju radara standard, ovakva sposobnost predstavlja ozbiljnu taktičku prednost. Cilj može biti praćen, analiziran i zahvaćen bez ikakvog upozorenja, što u borbi često znači razliku između prvog i poslednjeg poteza.
KARAT ne služi samo za otkrivanje i praćenje. Sistem je sposoban da obezbedi i vođenje raketa vazduh-vazduh na srednjem delu putanje, što je do sada bila primarno uloga radara. Ova funkcija praktično omogućava kombinovanje pasivnog osmatranja sa aktivnim dejstvom, bez potrebe za otkrivanjem sopstvene pozicije.
Na samoj platformi KIZILELMA, KARAT je deo šireg senzorskog ekosistema. Pored njega, tu su radar MURAD 100-A AESA i elektrooptički sistem TOJGAN. Zajedno, ovi sistemi formiraju višeslojnu sliku bojišta, gde se podaci iz različitih izvora kombinuju u jedinstvenu taktičku svest. Takav pristup posebno dolazi do izražaja u okruženjima sa intenzivnim elektronskim ometanjem, gde oslanjanje na jedan tip senzora više nije dovoljno.
Upravo zbog toga predstavnici turske industrije otvoreno govore da KIZILELMA više ne vide kao klasičan dron. Sa integracijom ovakvih senzora, platforma prelazi u kategoriju naprednih borbenih sistema koji funkcionalno ulaze u prostor lovačke avijacije.
Razvoj KARAT-a se, međutim, ne završava ovom verzijom. Model KARAT 100, koji je testiran na KIZILELMA, predstavlja prelazno rešenje. Naprednija verzija, KARAT 200, razvija se za buduće platforme kao što su turski lovac pete generacije KAAN i stelt bespilotna letelica ANKA-III. Time se jasno pokazuje da Turska gradi jedinstvenu liniju infracrvenih senzora za sve svoje buduće vazdušne sisteme.
Zanimljivo je da se IRST tehnologija ne zadržava samo u vazduhu. ASELSAN je razvio i pomorsku verziju pod oznakom PIRI 100, namenjenu brodovima. Ovaj sistem koristi više senzorskih jedinica koje omogućavaju istovremeno praćenje većeg broja ciljeva. Već je integrisan na platforme poput fregata klase I, patrolnih brodova klase Hisar i nosača helikoptera TCG Anadolu. Time se koncept pasivnog osmatranja širi i na pomorski domen.
U širem kontekstu, IRST sistemi već godinama predstavljaju dopunu radarima na savremenim borbenim avionima. Posebno su efikasni protiv ciljeva sa smanjenim radarskim odrazom, gde klasični radari imaju ograničenja. Njihova pasivna priroda čini ih praktično nevidljivim za sisteme elektronskog izviđanja, što dodatno povećava njihovu vrednost.
Ipak, treba imati u vidu da IRST sistemi nisu zamena za radar, već njegov komplement. Njihova snaga je u kombinaciji, u mogućnosti da različiti senzori pokriju međusobne slabosti i zajedno stvore potpunu sliku.
Test na 110 kilometara pokazuje da KARAT već sada ulazi u zonu gde može da utiče na realne borbene scenarije. U kombinaciji sa bespilotnom platformom poput KIZILELMA, koja sama po sebi ima potencijal za dug boravak u vazduhu i smanjeni rizik po ljudske posade, dobija se sistem koji menja način razmišljanja o vazdušnoj borbi.
U budućnosti, kako se tehnologije budu razvijale, razlika između drona i lovca postaće sve manje jasna. Ono što će praviti razliku neće biti samo brzina ili domet, već sposobnost da se vidi prvi, reaguje brže i ostane neprimetan. Upravo tu, sistemi poput KARAT-a počinju da igraju ključnu ulogu.
