Dok američke snage nastavljaju operaciju traganja i spasavanja za nestalim članom posade oborenog F-15E iznad južnog Irana, na društvenim mrežama i u iranskim medijima kruže snimci na kojima se vide američki helikopteri HH-60G Pave Hawk kako lete na maloj visini i dolaze pod vatru sa zemlje.
Više zapadnih medija prenelo je da su najmanje dva američka spasilačka helikoptera pogođena tokom pokušaja izvlačenja posade oborenog aviona, dok su američki izvori istovremeno priznavali da je F-15E izgubljen nad Iranom, a da je jedan član posade spasen, dok se drugi još vodi kao nestao.
Upravo ti snimci otvaraju jedno ozbiljno pitanje za iransku stranu. Na njima se vidi kako ljudi sa zemlje, prema navodima medija policajci i civili, pokušavaju da dejstvuju po Pave Hawkovima malokalibarskim oružjem dok američki helikopteri izvode niskoleteći profil spasavanja, upravo onakav za kakav su i projektovani.
HH-60G Pave Hawk je specijalizovana platforma američkog ratnog vazduhoplovstva za borbenu potragu i spasavanje, namenjena za noćne i niskoleteće operacije u neprijateljskom okruženju. U takvom scenariju puščana i mitraljeska vatra može da predstavlja opasnost, ali teško može da zatvori vazdušni prostor onako kako to rade ručni i lako prenosivi sistemi zemlja-vazduh.
Prema dostupnim izveštajima, američki Pave Hawk-ovi i transportni HC-130J podignuti su kao deo operacije spasavanja posle obaranja F-15E nad jugozapadnim Iranom. Iranski i regionalni mediji tvrde da je američki avion upao u taktičku zamku i da je verovatno oboren sistemom 3. Hordad. Jedna stvar ostaje nepromenjena, američke spasilačke platforme mogle su gotovo neometano da ulaze duboko u opasan prostor, na malim visinama i pod vatrom.
Tu se vidi i najveća rupa u iranskom rasporedu na terenu. Ako ste napadnuti i pod udarima preko mesec dana i ako se već znalo da će posle obaranja bilo kog američkog aviona gotovo sigurno uslediti CSAR misija, onda se nameće pitanje zašto širi pojas južnog Irana, posebno prostor oko mogućih zona pada i prilaza za spasilačke helikoptere, nije bio gušće pokriven lakim i prenosivim PVO sredstvima.
Snimci pokazuju odlučnost civila i policajaca na zemlji, ali istovremeno i nedostatak odgovarajućeg sredstva koje bi niskoleteće spasilačke helikoptere pretvorilo iz teških ciljeva u zaista ugrožene platforme.
Iran takva sredstva ima i to u većim količinama. Sa Iranom se najdirektnije i najčešće povezuje domaća porodica MANPADS sistema Misagh, odnosno Misagh-1, Misagh-2 i Misagh-3. Misagh-1 se uglavnom opisuje kao iranska verzija kineskog QW-1, dok je Misagh-2 novija infracrveno vođena varijanta iste porodice. Misagh-3 je kasnije predstavljan kao dodatno unapređenje te linije, takođe kao ručni protivvazdušni sistem kratkog dometa namenjen dejstvu po niskoletećim ciljevima.
Pored domaće serije Misagh, za Iran se već godinama vezuju i stariji prenosivi sistemi sovjetskog porekla ili njihove varijante, pre svega Strela-2 porodicu, kao i kineske sisteme iz šire QW linije, iz koje je i proizašla domaća iranska modernizacija. U stručnim i referentnim pregledima iranskih raketnih i PVO kapaciteta upravo se ta kombinacija, stariji uvozni sistemi i kasnija domaća proizvodnja serije Misagh, najčešće navodi kao osnova iranskog lakog prenosivog protivvazdušnog sloja.
Zato su jučerašnji snimci posebno zanimljivi. Oni ne pokazuju da Iran nema sredstva, već da ta sredstva očigledno nisu bila dovoljno široko raspoređena ili spuštena do nivoa lokalnih jedinica i teritorijalnog obezbeđenja na pravcima kojima su američki spasilački helikopteri morali da prolaze. U uslovima kada Pave Hawk leti nisko, sporo i praktično ulazi u zonu u kojoj je najranjiviji, upravo bi laki i prenosivi PVO sistemi bili najprirodniji odgovor. Umesto toga, na snimcima se vidi pokušaj dejstva puškama i lakim automatskim oružjem, što više govori o improvizaciji nego o pripremljenoj zasedi za CSAR platforme.
To ne znači da iranska PVO nije ostvarila nikakav rezultat. Naprotiv, već sama činjenica da je F-15E izgubljen, a da je američka spasilačka operacija ušla pod vatru i pod dodatni rizik, pokazuje da južni Iran ostaje opasan prostor za američke vazdušne operacije.
Međutim, snimci sa zemlje istovremeno pokazuju i drugu stranu priče, da je postojala realna prilika da se američki spasilački helikopteri i aviona na maloj visini dočekaju mnogo ozbiljnije i organizovanije nego što se vidi na objavljenom materijalu.
Za sada stanje oko nestalog člana posade F-15E ostaje nepromenjeno, dok američke snage nastavljaju spasilačke aktivnosti, a iranski mediji nastavljaju da objavljuju snimke i tvrdnje o dejstvu sa zemlje.
U isto vreme, objavljeni video materijal otvara novu raspravu unutar same slike rata, ne samo o tome koliko je američka avijacija ranjiva nad Iranom, već i o tome da li je Teheran mogao daleko agresivnije da zatvori prostor za misije potraga i spasavanja da je svoje ručne i prenosive sisteme zemlja-vazduh ranije i šire rasporedio po ključnim pravcima na celoj teritoriji.
Iran je ogromna drzava, velicine kao pola Evrope i rasporediti po celoj njenoj teritoriji sisteme PVO nije ni teoretski moguce.
Amerikanci naravno da nisu budale i lete samo nad tim zonama gde 100% znaju da nema nikakve iranske PVO.
Kako da rasporedis svakome strele i igle pa da ludaci gadjaju i svoje.