Novi život MP-38: kako je nacistički automat postao lovački karabin

Rusi imaju mnogo hobija, nama često neobičnih. Međutim, ovi, koji su u samom vrhu, popularni su u celom svetu – lov i ribolov (охота и рыбалка). Bezbroj sajtova, sajmova i druženja raznih vrsta postoji u svetu lovaca i ribolovaca. Gotovo da nema Rusa koji se time ne bavi.

I u najmanjim mestima nalaze se prodavnice pribora, opreme i svih onih sitnica koje su potrebne za to divno gubljenje vremena. Posebno je popularan lanac prodavnica ”Военоторг” pandan radnjama tipa military shop. U njima se može stvarno naći sve – od udice, do teške opreme, municije, oružja, odeće, itd. Jedna prodavnica se ipak izdvaja. To je ”Magazin” (Магазин) u Moskvi. 

Šta se u njoj može naći? Kopija MP-38 (Maschinenpistole), za lovačku upotrebu. Originalom se Branko Bogdanović veoma iscrpno bavio. Ovo zaista legendarno oružje i danas privlači pažnju. Proizvode ga fabrike replika za potrebe filmske i televizijske produkcije, klubove animatora ratnih igara i ambijentalnih restauracija, ersoft takmičenja ali i kao veoma verne igračke, kako po obliku, tako i po težini. U toj neverovatnoj gami, svoj drugi život MP-38 živi i kao vatreno oružje, ali za lovce.    

Kompanija OOO ”Molot Arms” (Društvo s ograničenom odgovornošću – Общество с ограниченной ответственностью – ООО Молот Армз) osnovana je u julu 2011. godine u Moskvi s ciljem da se bavi proizvodnjom oružja i municije. Proizvodni pogoni nalaze se u blizini Jekaterinburga, a direkcija u Kirovskoj oblasti.

To je bio hrabrar potez na prilično zasićenom ruskom tržištu, pri tom veoma izbirljivom zahvaljujući brojnim ponudama proizvođača za koje mi često nismo ni čuli. Na ovom sajtu možete videti lepu ponudu vernih replika koje su preuređeno lovačko vatreno oružje. Neko se setio da skine prašinu s MP-38 i tako je krenulo. Ideja nije originalna jer su Ukrajinci to već uradili (SHP MP 38), ali se svakako trebalo odlučiti i za takav izazov. 

Na tržištu se MA-MP 38 pojavio 2015. godine pod nazivom poluautomatski lovački karabin (карабин охотничий самозарядный). Oznaka je kombinacija abrevijature kompanije i originalnog naziva. Koristi metak 9 mm Luger (9 x 19 mm). Šta kupac dobija? Karabin, transportno pakovanje (kutiju), okvir, remnik i potvrdu o kupovini.

Sve oznake su postavljene u skladu s federalnim propisima. Laserski su ugravirane na nevidljivim delovima oružja. Na spoljnom delu oružja nalaze se dekorativne oznake radi boljeg utiska . U odnosu na original u mehanizmu za okidanje izvršena je izmena (blokada) kako bi se moglo dejstvovati samo jedinačnom paljbom. Cev je zavarena na mestu spajanja sa sandukom, umesto navoja kao kod originala.

Sklopivi kundak ima bravicu na spojnom zglobu koja sprečava dejstvo kada je sklopljen pa se ne može dejstvovati ”iz ruke”. To je učinjeno u skladu s propisima o bezbednosti u lovu gde strelac mora da dejstvuje ”s ramena”, nišaneći, bez mogućnosti instinktivnog pucanja. U magacin stane samo 10 metaka, ali on je originalne, nemačke dužine zbog uverljivijeg izgleda. Masa oružja je oko 4.5 kg, a dužina 835 mm s rasklopljenim kundakom. 

Naveli smo da su Ukrajinci već imali tako nešto, stvorivši SHP MP 38. On je poslužio za poređenje, ali i za jetke komentare. Naravno, među ljubiteljima oružja ima mnogo cepidlaka, što nije loše. Ljudi vole da pokažu svoja znanja, ali to lovcima nije mnogo smetalo da ga kupuju. Našlo se i kritičara koji odlično poznaju mehaniku oružja.

S obzrom da je unutrašnji mehanizam oružja skriven sandukom, mnogi su se pitali zašto jednostavno nije bio ubačen adaptiran zatvarač iz sistema AK, ili čak i prekopiran zatvarač PPS -43 Sudajeva. Poznati analitičar pod nadimkom ”dobrovoljac” zamerio je fabrici grubu izradu u odnosu na nemački model, kao i bravu zatvarača koja je drugačije konfiguracije od originala. Spomenuta ukrajinska kopija (koja nije imala velikog komercijalnog uspeha) poslužila je za poređenje. 

Lovci na to ne obraćaju pažnju iz razumljivih razloga. Dobili su jedno ”fensi” oružje u retro-stilu, solidnog kalibra i relativno jevtine, pristupačne municije. Pošto su propisani razni periodi i vrste lovostaja, ne koriste se uvek sačmare, pa se i za ovaj ruski ”šmajser” (kako često pogrešno nazivaju original) našlo mesta.