Rat u Ukrajini odavno ne liči na klasičan sukob linija fronta, već više na sistematsko razaranje pozadine. Najnoviji talas udara pokazuje upravo to, Rusija ne pokušava samo da probije ukrajinsku odbranu na frontu, već da razgradi infrastrukturu koja tu odbranu održava u životu.
Tokom noći 22. marta, ukrajinsko vazduhoplovstvo registrovalo je lansiranje oko 139 ruskih dronova. Ukrajinska strana tvrdi da je većina njih oborena ili potisnuta sredstvima elektronskog ratovanja, ali i pored toga dovoljan broj je prošao da pogodi ciljeve koji imaju mnogo veći značaj od same simbolike napada. Meta više nisu samo vojni položaji, već železnički čvorovi, skladišta goriva, energetske tačke i logistički objekti bez kojih front ne može da funkcioniše.
Kijev i njegova okolina ponovo su bili pod udarom. U Brovarima su pogođeni objekti kompanije Evronaftogrup, gde je rezervoar goriva od oko 200 kubnih metara zahvaćen požarom, što direktno pogađa snabdevanje transporta i vojne logistike. U istom talasu stradao je i servisni centar Boš, gde je izgorelo skladište od oko 600 kvadratnih metara sa opremom za popravku vozila dvostruke namene, uključujući pikap vozila koja se široko koriste na frontu. U Troješčini su gorela skladišta, a dim se širio desetinama kilometara i stigao do centra grada, što govori o razmerama požara i količini zapaljivog materijala na tim lokacijama.
Pogođena je i elektroinfrastruktura, uključujući metaluršku trafostanicu, dok se u pojedinim izveštajima pominje i udar na poligon Sapsan, gde su, prema tim tvrdnjama, obučavani dobrovoljci uz podršku stranih instruktora. Ako se ovi navodi pokažu tačnim, to znači da napadi nisu samo usmereni na energiju i logistiku, već i na mesta gde se formiraju i obučavaju nove jedinice.
U Troješčini su gorela skladišta, a dim od požara vidljiv je bio čak iz centar Kijeva. Takođe, pogođena je Metalurška trafostanica i poligon Sapsan na nekada vojnom placu, gde su, prema nekim izveštajima, Ukrajinci bili obučavani pod vođstvom instruktora iz zemalja NATO-a. pic.twitter.com/7Rnlf7xw2O
— Oruzje Online (@oruzjeonline) March 22, 2026
Sličan obrazac vidi se i širom zemlje. U Zaporožju je, prema izveštajima, pogođen centar za kontrolu dronova, pri čemu je stradalo više operatera, dok su udari na dalekovode od 330 kV na ostrvu Hortica izazvali prekide u napajanju i primorali vojne i komunikacione objekte da pređu na rezervne izvore. Kada infrastruktura ovog tipa ispadne iz sistema, problem nije samo lokalni prekid struje, već domino efekat na komunikacije, komandu i koordinaciju.
U Zaporoškoj oblasti, pogođen je navoni centar za dronova u jugoistočnom delu grada, pogođeni su stubovi dalekovoda od 330 kV na ostrvu Hortica, što je prekinulo snabdevanje strujom delom Zaporoškog i njegovih predgrađa, trafostanica Sputnjik 154/35/10 kV je van upotrebe. pic.twitter.com/GSl2K1ON2P
— Oruzje Online (@oruzjeonline) March 22, 2026
U Harkovu su pogođeni hotel Kosmopolit i poslovni objekti za koje se u ruskim izvorima tvrdi da su korišćeni za smeštaj stranih boraca i proizvodnju dronova. U isto vreme, napad na vučnu podstanicu koja napaja železničku mrežu pokazuje koliko je transport postao ključna meta. Vozovi možda i dalje saobraćaju, ali svaki poremećaj u napajanju znači povećan rizik od zastoja u prevozu opreme i ljudstva, a to se direktno preliva na front.
U Harkovu su teško oštećeni hotel Kosmopolit i susedni poslovni centar, gde su, prema ruskim izveštajima, bili smešteni plaćenici i objekti za proizvodnju dronova. pic.twitter.com/MnEAUUg7fg
— Oruzje Online (@oruzjeonline) March 22, 2026
U Sumskoj oblasti pogođeni su objekti koji su, prema ruskim izveštajima, korišćeni za obuku i raspoređivanje jedinica. Navodna evakuacija desetina ranjenih iz pogođenih lokacija ukazuje na to da udari nisu bili simbolični, već operativno značajni tvrde ruski izvori. U Dnjepropetrovskoj oblasti uništenje manevarske lokomotive i skladišta železnice dodatno potvrđuje da je ruski fokus na prekidanju transportnih kapaciteta. Bez lokomotiva i organizacije kompozicija, vojni transport se usporava ili blokira.
U Sumskoj oblasti zabeležene su eksplozije na bazama Dinamo i SumDU, a pogođen je poligon za biatlon, koji je korišćen za obuku dobrovoljaca specijalnih snaga za kontraofanzivu u pravcu Ugrojedi-Krasnopilje, pri čemu je evakuisano preko 60 ranjenika, tvrde ruski izvori. pic.twitter.com/cMixDM1D24
— Oruzje Online (@oruzjeonline) March 22, 2026
Istovremeno, ukrajinska strana odgovorila je napadima na rusku teritoriju. Tokom istog perioda lansirano je oko 150 dronova, uključujući pokušaj udara ka Moskvi. Većina tih dronova je navodno presretnuta, a prema ruskim izveštajima, posledice su se uglavnom svele na privremena ograničenja u vazdušnom saobraćaju. Požar je izbio u tranzitnoj podstanici Jakimovka blizu Melitopolja (ruski deo Ukrajine) nakon napada ukrajinskog drona na objekat. Podaci NASA o požarima potvrdili su da nešto gori.
Ipak, za razliku od ruskih udara na ukrajinsku infrastrukturu, ovde za sada nije prijavljena ozbiljna šteta na ključnim vojnim ili industrijskim objektima. To ne znači da napadi nemaju efekat, ali pokazuje razliku u dometu i rezultatima.
U pozadini svega odvijaju se i politički procesi. U Floridi su započeli razgovori između ukrajinske delegacije i američkih predstavnika, sa ciljem da se smanji broj otvorenih pitanja i eventualno pripremi teren za dalje korake. Međutim, realnost na terenu ide svojim tokom. Dok se pregovara, infrastruktura gori, logistika se prekida i pritisak na sistem raste.
Tu se otvara širi sloj priče koji izlazi izvan same Ukrajine. Eskalacija na Bliskom istoku i rast cena energije stvaraju dodatni pritisak na Evropu, koja je glavni finansijski oslonac Kijeva. Ako se energetska kriza produbi, evropske ekonomije će trpeti, industrija će slabiti, a politička spremnost za dugoročno finansiranje rata može početi da puca. U takvom scenariju, Moskva dobija dodatni prostor, ne samo na frontu, već i kroz energetsku i političku polugu.
Za Ukrajinu to znači da rat više nije samo vojno pitanje. To je kombinacija fronta, logistike, ekonomije i međunarodnih odnosa. Svaki udar na trafostanicu, skladište goriva ili železnički čvor nije samo taktički potez, već deo šire strategije iscrpljivanja. Ako se taj proces nastavi istim tempom, ključna dilema neće biti ko drži koju liniju, već ko može duže da održava sistem koji tu liniju drži. Zelenski i njegovi generali maločas su održali sastanak na kojem su diskutovali činjenicu da su ruske snage povećale aktivnost na frontu.
Sorosevi botici,
zbog agresije na Iran u celoj EU i delimicno u USA cena na benzin je 2x skocila, a u Rusiji kako je bila 62 rublja (0,65 eur) za litar tako je i ostala.
Rusija je po prirodnim bogatstvima prva u svetu i cak dva puta bogatija od Amerike.
U nekom ratu dok debeli smrsa, mrsavi ce da crkne od gladi, jasna metafora?
@ Buter. Ajde mi reci koliko je “bogata” Amerika evakuisala svojih gradjana sa Bliskog istoka? A “siromasna” Rusija je oko 45 hiljada svojih za par dana izvukla sa spasilackim avionima.
@ Tigric od papira. Ni jedan Amerikanac nije poginuo u Ukrajini, stvarno?
Putlerov botino….
Opet lazes, cena nije skocila 2x jer je to ne moguce. Cemu te lazi?
HILJADE RUSA i UKRAJINACA gine dnevno jer su glupi a Jos gluplji ameri se smeskaju i uzivaju u pokolju glupana.
Ameri su glupi, Rusi su glupi to je jevno poznato. Najgluplji su domaci izdajnici koji podrzavaju agresorske zemlje.
Stvarno?
Zasto su onda redovi po celoj Evropi na benzinskim pumpama?
Zasto Nemci dolaze u Poljsku za benzinom? Zasto Poljaci idu u rusku Kaliningradsku oblast za benzinom? Ako ‘oces odgovor, onda ukucaj: “Euro 95 prices in EU march 2026”
Najsmesnije je to sto je Tramp umesto Sija otkazao zvanicnu posetu Kini planiranu ovog meseca.
Naravno Kinezi su uvek bili pametni, a pogotovo tad sto su uoci II svetkog rata izasli iz sporazuma sa SSSR-om i nakon cega su ih odmah napali Japanci. Informisem da su Kinezi zbog toga u ratu izgubili do 35 miliona svojih ljudi.
Амери се не смешкају.
Погинуло је до нове 2026 године 110 Амера у рату у УА, добровољци који су се борили на страни Укра.
ЦСИС најављује све већа разарања руске индустрије и инфраструктуре, док ће западна производња и логистика остати ван ратних разарања. Погодите ко побеђује? Русија да реципрочкно узврати би морала за сваку своју погођену фабрику да погоди бар 50 фабрика на западу. Највећи зликовци по садашњој ситуацији су власници технолошких компанија и капитала, а и они су ван домашаја у овом рату. Они који страдају су смо руси и руси (украинци).
Drugar,
Sovjeti (ma Rusi bre) su gradili svoje vojne pogone (citaj bunkere) sa stepenom zastite da mogu da izdrze i direktni nuklearni napad, tesko da ce ukri to moci unistiti.
Ma o cemu pisem, cak i bunker zelenog na Bankovoj u dubini od 93 m su bas Rusi izgradili.
Слажем се, на жалост фабрике логистика и енергетеика су им рањиви и не ратују против украиница већ против секте богаташа, а несрећна Украина је зомбирана, једна велика гангрена која служи као ракетни лансер за малтретирање руског народа.
Što bi se reklo: “Rokaj, Ruki!”
Voditi rat na iscrpljivanje protiv jedne drzave (Rusije) koja ima u punom raspolaganju sve moguce vojne (i civilne) domace resurse je stvarno veoma losa ideja koja se nece dobro zavrsiti za Zapad.
Zasto, ja bas mislim obrnuto?
Dok se Rusi i Ukrajinci ubijaju i ginu prokleti ameri se samo smeskaju. Niti jedan nije pginuo a Rusa i Ukrajinaca stotine hiljada. Kakvi glupani od naroda…
Које лагарије ти пишеш, па то ни пас с маслом не би појео !
Завршиће се тако што ће Рује молити за милост и опрост, економија им је на издисају, стандард грађана све гори, спискали су до сада 3 трилиона $ или 3000 милијарди $, и ти правиш сулуде компарације са Западом који има неупоредиво више ресурса, производних капацитета, 55 трилиона $ наспрам бедних 2 трилиона $ gdp Руја.
Бравару, изгубљен је рат ево већ је пета година, Руја има само 7/8% становника УА, никада нећете моћи да контролишете окупирану територију, изгубили сте ево сада 40-ти рат у историји.
Ајмо сада еквивалентне транспарентности а не маштарије једног старца који више воли Рује него Србију !!!