Rusija bi uskoro mogla da uvede novu fazu u upotrebi svojih strateških krstarećih raketa H-101 (engl. Kh-101). Prema tvrdnjama ukrajinskih analitičkih resursa, Moskva planira da ove projektile ubuduće lansira ne samo sa strateških bombardera Tu-95MS i Tu-160, već i sa kopnenih lansirnih sistema.
Ako se ove informacije pokažu tačnim, to bi predstavljalo značajnu promenu u načinu upotrebe jednog od najvažnijih ruskih oružja dugog dometa.
Ukrajinski izvori navode da bi razvoj takvog sistema mogao biti završen do kraja 2025. godine. Novi projekat navodno uključuje modifikovanu verziju rakete koja nosi oznaku H-101P, dok bi testiranja mogla da počnu u relativno bliskoj budućnosti.
Prema tim navodima, cilj razvoja kopnenih lansera jeste da se smanji opterećenje na vazdušne platforme koje trenutno nose ove rakete.
Do sada su H-101 uglavnom lansirane sa strateških bombardera ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga, prvenstveno sa aviona Tu-95MS i Tu-160. Uvođenje kopnenih lansera omogućilo bi fleksibilniju upotrebu projektila i potencijalno brže reakcije u operativnim uslovima.
Ukrajinski analitičari upozoravaju da bi takva promena mogla značajno otežati praćenje lansiranja.
Dok se lansiranja sa strateških bombardera mogu pratiti kroz aktivnosti ruske avijacije i kretanje bombardera, kopneni sistemi bi mogli omogućiti mnogo brža i manje uočljiva lansiranja.
U tom slučaju vreme koje protivvazdušna odbrana ima za identifikaciju pretnje i reagovanje bilo bi značajno kraće. Takav razvoj događaja mogao bi dodatno opteretiti već složen sistem protivvazdušne odbrane Ukrajine.
Krstareća raketa H-101 već godinama predstavlja jedno od glavnih oružja koje ruske Vazdušno-kosmičke snage koriste u napadima na ciljeve duboko iza linije fronta. Ova raketa uvedena je u operativnu upotrebu u ruskim oružanim snagama 2012. godine i od tada je postala standardno oružje ruskih strateških bombardera.
Prema dostupnim vojnim analizama, H-101 je razvijena na osnovu modernih tehnologija i koristi isključivo ruske komponente.
Jedna od ključnih karakteristika ovog projektila jeste kombinovani sistem navođenja. Raketa koristi inercijalni navigacioni sistem uz optičko-elektronsku korekciju, dok u završnoj fazi leta aktivira glavu za samonavođenje koja omogućava precizno pogađanje cilja.
Takav sistem omogućava projektilu da održava visoku preciznost čak i na velikim udaljenostima. Prema procenama vojnih stručnjaka, H-101 može da pogodi cilj sa preciznošću od približno deset metara.
Još jedna karakteristika ove rakete jeste mogućnost promene cilja tokom leta. Ta sposobnost omogućava projektilu da reaguje na promene na bojištu ili da bude preusmeren prema novim ciljevima u toku misije. Pored toga, H-101 je sposobna da uništava i pokretne ciljeve, što dodatno povećava njenu operativnu vrednost.
Ako Rusija zaista uvede kopnene lansere za ove projektile, to bi moglo značajno promeniti dinamiku raketnih udara. Kombinacija strateških bombardera i kopnenih platformi omogućila bi mnogo fleksibilniji sistem lansiranja, dok bi protivvazdušnoj odbrani bilo teže da predvidi kada i odakle će projektili biti ispaljeni.
Za sada nema zvanične potvrde iz Moskve o razvoju verzije H-101P, ali ukrajinski analitički izvori smatraju da bi takav sistem mogao predstavljati sledeći korak u evoluciji ruskih krstarećih raketa dugog dometa.
Da li Rusija sprema treći sloj krstarećih udara?
Ukoliko se zaista pojavi kopnena verzija H-101, to bi značilo da Rusija praktično dobija treći paralelni sistem za lansiranje krstarećih raketa dugog dometa, pored već postojećih platformi.
Do sada se H-101 lansira isključivo iz vazduha, sa strateških bombardera Tu-95MS i Tu-160. Ti avioni mogu da nose veliki broj projektila i lansiraju ih sa velikih udaljenosti, često izvan zone protivvazdušne odbrane protivnika. Međutim, takav način upotrebe zahteva složenu pripremu letova i angažovanje strateške avijacije.
Sa druge strane, Rusija već poseduje kopnene i pomorske sisteme koji koriste sličnu filozofiju krstarećih udara.
Najpoznatiji među njima je 3M-14 Kalibar, raketa koja se lansira sa brodova, podmornica i iz kopnenih kontejnerskih sistema. Kalibar ima domet koji se procenjuje na više od 1500 kilometara i koristi se za napade na ciljeve duboko u pozadini protivnika.
Još jedan važan sistem je Iskander-K, kopnena verzija krstareće rakete koja se lansira iz mobilnih sistema Iskander. Za razliku od balističke rakete Iskander-M, ova verzija koristi krstareći profil leta i može da leti veoma nisko, prateći reljef terena kako bi izbegla radarsko otkrivanje.
Ako bi H-101 dobila kopneni lanser, Rusija bi dobila sistem koji bi po dometu i preciznosti bio bliži strateškim vazdušnim projektilima nego taktičkim raketama. Procene za H-101 govore o dometu koji prelazi 4500 kilometara, što znači da bi kopneni lanseri mogli da pokrivaju ogromne teritorije bez potrebe za angažovanjem bombardera.
U tom slučaju ruska doktrina krstarećih udara dobila bi tri paralelna pravca:
- vazdušni udari sa bombardera Tu-95MS i Tu-160
- pomorski udari raketama Kalibar sa brodova i podmornica
- kopneni udari mobilnim sistemima poput Iskander-K
Dodavanje kopnene verzije H-101 praktično bi spojilo ove koncepte u jedinstvenu mrežu lansiranja.
Takav pristup bi dodatno otežao protivniku da predvidi odakle će projektili biti lansirani. Dok se aktivnosti strateške avijacije mogu pratiti radarima i satelitima, mobilni kopneni lanseri mogu se relativno brzo premestiti i sakriti.
Upravo zato mnogi vojni analitičari smatraju da bi kombinacija bombardera, brodova i mobilnih kopnenih sistema mogla da stvori mnogo složeniji sistem krstarećih udara nego što je trenutno u upotrebi.
U tom scenariju, H-101 bi iz oružja koje se koristi isključivo iz strateške avijacije mogla prerasti u univerzalni projektil dugog dometa koji se lansira iz više različitih platformi.
