Jedan od najspremnijih zaštitnika ultradesničarskog i neonacističkog pokreta koji je najpre tinjao, a zatim buknuo u Kijevu, nosi upravo to ime. Elitna jedinica patrolne službe posebne namene, formirana je pod jurisdikcijom Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine. Inače, sve jedinice takvog tipa same sebe smatraju elitnim, samo što to Ruse ne impresionira, ali to je posebna priča.
Neposredna komanda nalazi se u rukama Nacionalne policije Ukrajine (Національна поліція України), koja je od 2015. godine naslednik Milicije Ukrajine. Promenjeno je ime, ali je suština ostala ista: osnovni zadaci su zaštita ustavnog poretka i borba s ilegalnim oružanim formacijama i diverzantima.
Puk patrolne službe policije posebne namene ”Kijev” (ukr. Патрульна служба поліції особливого призначення України, ПСПОП) osnovan je 21. oktobra 2015. godine. U njegov sastav ušli su bataljoni ”Kijev 1”, ”Kijev 2”, ”Zlatna vrata”,”Seč” i ”Sveta Marija”. O bataljonima ”Zlatna vrata” i ”Seč” već smo pisali. Svi ovi bataljoni popunjeni su dobrovoljcima koji su imali izvesno vojno iskustvo i učestvovali u evromajdanu.
Prvi komandant tokom 2015. i 2016. godine bio je Bogdan Oleksandrovič (Богдан Олександрович). Puk od tada do danas predvodi p.pukovnik Vitalij Volodimirovič Satarenko, član partije Evropska solidarnost (Європейська солідарність), ranije Blok Porošenka. Pošto nije uspeo 25. oktobra na lokalnim izborima da postane delegat u Kijevskom gradskom veću, okrenuo se sigurnijoj varijanti – ratovanju.
Oni su u početku bili samostalni, kao i mnogi drugi. Najpre je bio osnovan bataljon Kijev-1, još u aprilu 2014. godine, posle odluke ministra unutrašnjih poslova Arsena Avajiva da formira dobrovoljačke specijalne patrolne jedinica u okviru svog ministarstva. Prvi saziv bataljona imao je 150 ljudi. Odmah je dobio zadatak, početkom maja, da u Odesi održava red i bori se protiv separatista, kako su Ukrajinci zvali Ruse koji su pružili otpor masovnoj represiji.
Događaji u Odesi drugog maja u svetu postali su poznati kao Maskr u Odesi. Zašto je baš njih Avakov poslao? Deo sastava te jedinice bio je iz tog grada. Bataljon je učestvovao i u privođenju aktivista Antimajdana u maju i junu iste godine, što se u Ukrajini smatra prvoboračkim statusom. Posle toga se našao i u zoni tadašnje ATO u borbama oko Slavjanska.
Bataljon Kijev-2 osnovan je na isti način. Njegovu okosnicu činili su prvoborci samoodbrane majdana. Pored drugih bataljona o kojima smo već pisali, i on je bio u zoni ATO na više mesta, bez značajnog borbenog doprinosa. Posle tih iskustava formiran je puk Kijev i 28. i 29. oktobra 2015. godine zajedno s drugim jedinicama MUP priključen je u sistem zaštite ustavnog poretka u centru glavnog grada.
Ni njihov borbeni put nije obeležen značajnim vojnim uspesima, shodno njihovim borbenim kvalitetima. Veoma retko su angažovani u ratnim dejstvima pa se njihovo pojavljivanje svelo na uobičajene patrole, kontrolne punktove i prigodne manifestacije gde su mogli bezbedno paradirati i promovisati ideje koje zastupa režim u Kijevu.
Krajem marta 2016. godine jedna četa bila je angažovana kod Avdejevke, bez pouzdanih rezultata. Nešto kasnije, 14. aprila iz Kijeva je poslat deo jedinica radi zamene (rotacije) trupa regularnih oružanih snaga u delu grada koji je bio pod kontrolom Ukrajine. Ubrzo se u junu 2016. godine raspao bataljon ”Sv. Marija” a borci su prekomandovani u druge jedinice.
Javnost će pripadnike puka najviše pamtiti po tome što su u Kijevu otkrili prvi spomenik vojniku dobrovoljcu; on se nalazi na prospektu Majakovskog (inače rođenog u Gruziji, najtalentovanijeg pesnika sovjetske epohe).
Početkom SVO delovi puka bili su raspoređeni u zoni odbrane Kijeva i njegove okoline, a s jeseni su angažovani u borbama oko Harkova. O njihovom borbenom angažovanju nema mnogo podataka, nitu su više u žiži javnosti kako je to bilo onda kada su osnivani. Ratna svakodnevica učinila je svoje: dobrovoljce iz paravojnih formacija vlada preko svojih organa drži pod kontrolom i blizu, a regularne snage za to vreme trpe velike gubitke i fatalnu rusku taktiku ”kljuckanja” koje ne prestaje.
Kada je formiran novi puk njegove jedinice dobile su samo lako streljačko naoružanje. Tokom septembra i oktobra 2014. godine počeli su iz ratnih rezervi i sa čuvanja da dobijaju teže naoružanje. Tu su se nalazili mitraljezi velikog kalibra, automatski bacači granata, jednokratni protivtenkovski bacači i sličan prenosni arsenal.
Usred novog naoružanja našli su se teški mitraljezi DŠK M-1938 kalibra 12, 7 x 108 mm koji su proizvođeni od 1950. do 1970. godine. Uniformu su borci nabavljali svojim novcem ili su im kupovali sponzori, pa o nekoj standardnoj opremi i izgledu ne može biti reči. Deo dobrovoljaca koji se ”nije snašao” nosio je ili nosi standardnu crnu uniformu MUP, a deo kamuflažnu odeću. Samo je našivka za rukav za sve ista. Od oklopnih vozila puk je posedovao stare modele BRDM-2.
Ostaje činjenica da su ljudi u toku SVO najveće potrošno sredstvo. O tome svedoči podatak da je pred početak i u prvim danima ATO i drugih operacija ovakvih formacija bilo preko šezdeset. Trenutno se na spisku zvaničnog sajta MUP Ukrajine nalaze tri puka (Kijev, Mirotvorac i Dnjepar 1), devet samostalnih bataljona i deset samostalnih četa. Ostale paravojne formacije ”legalizovale su se” prelaskom u NGU ili TO. Neke su raspuštene usled velikih gubitaka, prevedene u druge jedinice ili ”poslate u rashod” kako to Rusi crnohumorno umeju da kažu. Ukupno ih, sa svim drugim jedinicama takvog tipa, uključujući i one van MUP, ima trenutno 43. Ostavljamo mogućnost da se neko u MUP Ukrajine naučio da čuva vojnu tajnu, pa se za neke jedinice ne zna, ali neka to bude njihov problem.
