Prema informacijama koje prenosi Rojters, u talasu napada koji je zahvatio Iran ubijeni su iranski ministar odbrane Amir Nasirzadeh i komandant Korpusa islamske revolucionarne garde Mohamed Pakpur. Vest dolazi u trenutku kada se sukob između Irana, Izraela i Sjedinjenih Država ubrzano širi na više frontova, ali zvanične potvrde iz Teherana o smrti dvojice visokih zvaničnika za sada nema.
Ukoliko bi se informacija pokazala tačnom, reč bi bila o jednom od najozbiljnijih udara na vrh iranskog vojnog aparata u poslednjim decenijama.
Ko su bili Amir Nasirzadeh i Mohamed Pakpur
Amir Nasirzadeh je obavljao funkciju ministra odbrane i bio je jedna od ključnih figura u modernizaciji iranskih oružanih snaga, uključujući razvoj balističkog i bespilotnog arsenala. Njegova pozicija podrazumevala je nadzor nad strateškim programima i koordinaciju između regularne vojske i bezbednosnih struktura.
Mohamed Pakpur, kao komandant Revolucionarne garde, nalazio se na čelu jedne od najuticajnijih institucija u Iranu. Revolucionarna garda ne predstavlja samo vojnu formaciju, već i političko-bezbednosni stub sistema, sa značajnim uticajem u regionalnim operacijama i mreži saveznika širom Bliskog istoka.
Eliminacija ove dvojice zvaničnika, ukoliko se potvrde vesti Rojtersa, imala bi duboke posledice po komandni lanac, ali i po sposobnost Irana da koordinisano upravlja krizom. Ujedno bi predstavljala snažan signal da je sukob prešao prag taktičkih udara i da se fokus pomera ka samom vrhu državnog aparata.
Teheran bez zvanične potvrde
Do ovog trenutka, iranske vlasti nisu zvanično potvrdile smrt Amira Nasirzadeha i Mohameda Pakpura. U kriznim situacijama, države često odlažu potvrdu gubitaka na najvišem nivou, posebno kada je reč o figurama koje simbolizuju stabilnost i kontinuitet sistema.
Istovremeno, u javnom prostoru pojavljuju se brojne tvrdnje o iranskim kontraudarima na američke i izraelske ciljeve u regionu, uključujući baze u Kataru, Kuvajtu, Bahreinu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Podsetimo, ranije su se pojavile takođe nepotvrđene informacije o navodnim likvidacijama još visokih iranskih zvaničnika. Izraelski mediji tvrde da je komandant iranske vojske Amir Hatami ubijen u američko-izraelskim operacijama, ali bez zvanične potvrde iz Teherana.
Takođe se navodi da je Golam-Hosein Mohseni-Edžei, šef iranskog pravosuđa, stradao tokom napada. Mohseni-Edžei je ranije bio na čelu pravosuđa koje je bilo pod međunarodnim kritikama zbog strogih kazni tokom gušenja protesta, a prema pojedinim izveštajima izricao je smrtnu kaznu hiljadama demonstranata. Ni ove informacije nisu zvanično potvrđene od iranske strane.
Sporne tvrdnje o radaru AN/FPS-132 u Kataru
Paralelno sa vestima o navodnoj eliminaciji iranskog vrha, Revolucionarna garda je objavila da je Iran „potpuno uništio“ američki radar AN/FPS-132 Blok 5 stacioniran u Kataru.
Reč je o radaru za rano upozoravanje velikog dometa, sposobnom da detektuje lansiranje balističkih raketa na udaljenostima do oko 5.000 kilometara. Ovakvi sistemi predstavljaju ključne senzorske čvorove u lancu protivraketne odbrane, jer omogućavaju ranu detekciju, praćenje putanje i prenos podataka sistemima presretanja.
Radar AN/FPS-132 u Kataru deo je šire američke protivraketne arhitekture i povezan je sa sistemima poput THAAD-a, ali i sa savezničkim mrežama, uključujući izraelski višeslojni štit koji obuhvata „Strelu 3“, „Davidovu praćku“ i „Gvozdenu kupolu“.
Prema zvaničnom američkom saopštenju iz jula 2013. godine, Katar je nabavio AN/FPS-132 Blok 5 u paketu vrednom 1,1 milijardu dolara, uz prateću opremu, obuku i logističku podršku. Tada je naglašeno da će sistem doprineti regionalnoj stabilnosti, zaštiti infrastrukture i jačanju bezbednosti ključnog saveznika SAD.
Međutim, američka strana do sada nije potvrdila da je radar pogođen niti da je pretrpeo ozbiljnu štetu. Bez satelitskih snimaka ili zvaničnih izjava iz Vašingtona, tvrdnja o „potpunom uništenju“ ostaje jednostrana.
Strateške implikacije
Ukoliko bi AN/FPS-132 zaista bio onesposobljen, posledice bi bile značajne, ali ne nužno i katastrofalne. Protivraketna odbrana funkcioniše kroz mrežu senzora, presretača i komandnih centara. Gubitak jednog radara smanjuje vreme ranog upozorenja i povećava pritisak na preostale senzore, ali ne znači automatski kolaps sistema.
Efikasnost presretanja zavisi od više faktora, uključujući putanju projektila, stepen zasićenja napadom, upotrebu mamaca i koordinaciju presretača. Manji broj senzora dugog dometa sužava prozor reakcije i povećava rizik od probijanja odbrane u scenarijima masovnog napada.
U kombinaciji sa navodnim ubistvom Amira Nasirzadeha i Mohameda Pakpura, tvrdnje o udaru na ključnu infrastrukturu ranog upozorenja ukazuju na prelazak sukoba u fazu u kojoj su na meti i komandni vrh i strateški senzorski sistemi.
Za sada, međutim, dve ključne informacije ostaju nepotvrđene sa suprotnih strana. Teheran nije priznao gubitak svojih najviših vojnih zvaničnika, dok Vašington nije priznao uništenje radara u Kataru. U takvom okruženju, informativni rat postaje jednako važan kao i onaj na terenu, a svaka potvrda ili demanti mogli bi značajno promeniti tok daljih događaja u regionu.
