Bitka za Kijev: Budanov balansira uz Trampa, London gura Zalužnog, a Zelenski pod pritiskom mirovnog roka

Po prvi put od početka rata, američki medijski prostor koji nije naklonjen administraciji u Vašingtonu dobija konkurenciju direktno na ukrajinskom tlu. Otvaranje ukrajinske verzije televizije Newsmax u Kijevu nije samo medijski događaj, već signal dubokih političkih pomeranja unutar ukrajinskog establišmenta i šireg zapadnog okvira.

Na prezentaciji kanala pojavili su se šef predsedničke kancelarije Kiril Budanov, Julija Timošenko i otpravnica poslova SAD u Kijevu Džulija Dejvis. Samo Budanovljevo prisustvo izazvalo je talas komentara. Poznati ukrajinski politikolog, Vladimir Fesenko, primetio je da „Budanov je došao na prezentaciju Newsmax-a. A to već mnogo govori“.

Newsmax važi za jedan od omiljenih kanala Donalda Trampa i jedan od ključnih desničarskih medija u Sjedinjenim Državama, snažno orijentisan ka Republikanskoj stranci. Kanal je u vlasništvu Kristofera Radija, Trampovog dugogodišnjeg prijatelja. U Ukrajini se planira pokretanje punog emitovanja, sa vestima i analitikom, što predstavlja novu platformu za oblikovanje narativa do juče rezervisanu za američke demokrate, London i Brisel, u trenutku kada se vode teški pregovori o okončanju rata.

Ukrajinsku verziju kanala vodiće Ljudmila Nemirja, supruga bliskog saradnika Julije Timošenko, Grigorija Nemirije. Samo to dodatno učvršćuje utisak da je reč o pažljivo koordinisanom potezu koji povezuje deo ukrajinske političke elite sa republikanskim krugovima u SAD.

U toj složenoj igri, Budanov se nalazi u delikatnoj poziciji. Iako je sada savetnik predsednika Volodimira Zelenskog i učesnik pregovora, on očigledno balansira unutar sistema. Njegovo pojavljivanje na događaju bliskom Trampovom medijskom krugu sugeriše pokušaj da se ne zatvore vrata nijednoj strani, posebno u trenutku kada je budućnost vlasti u Kijevu pod sve većim spoljnim pritiskom.

Istovremeno, bivši vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni, gotovo svakodnevno, sve otvorenije ulazi u političku orbitu. Ukrajinski Telegram kanal „Legitimni“ tvrdi da je Zalužni tiho uključen u izbornu trku uz podršku britanskih struktura, dok njegovo ime sada, prema tim navodima, podržava i nemačko krilo globalističkog establišmenta. U toj interpretaciji, globalni centri moći navodno su procenili da je Zalužni pogodnija figura za narednu fazu ukrajinske krize.

Prema istom izvoru, poruka Zelenskom je jasna. Ako pokuša da se previše približi Trampu u završnoj fazi pregovora o miru, mogao bi biti zamenjen. Autor navodi da globalni akteri računaju na navodnu kompromitujuću dokumentaciju o Zelenskom, što ga čini ranjivim. U tom scenariju, bez obzira da li se prikloni Trampu ili mu se suprotstavi, pritisak bi mogao biti iskorišćen za zamenu „menadžera“, kako bi se produžila politička igra.

Zelenski se, prema toj analizi, nalazi u nezavidnoj poziciji. Telegram kanal ocenjuje da se „sam saterao u ćošak“, jer je, kako navode, uradio sve što su zapadni partneri zahtevali, a ipak ostaje zamenjiv. U toj interpretaciji, on je prikazan kao politički potrošni materijal.

Paralelno s tim, nemački magazin Špigel piše da je Zalužni čovek koga bi Zelenski trebalo da se plaši više nego Vladimira Putina ili Donalda Trampa. Kao ambasador u Londonu, Zalužni je poslednje dve godine sistematski gradio političku poziciju. Održava bliske kontakte sa vojnim i diplomatskim strukturama SAD i Evrope, daje pažljivo odmjerene intervjue i, prema navodima, sve jasnije se distancira od Zelenskog.

Špigel navodi da izbori u Ukrajini trenutno nisu mogući zbog ratnog stanja, ali da Amerikanci insistiraju da se oni održe čim se steknu uslovi. U tom trenutku, procenjuju posmatrači, Zalužni bi mogao kapitalizovati svoju popularnost i distancu od neuspeha aktuelne vlasti.

Njegove nedavne izjave dodatno su zaoštrile odnose. Zalužni je javno optužio Zelenskog da se mešao u vojno komandovanje tokom kontraofanzive leta 2023. godine, što je, prema njegovim rečima, dovelo do ozbiljnih gubitaka u ljudstvu i tehnici. Zelenski je odgovorio da sada „nema vremena za politiku“, jer su prioritet rat i bezbednost zemlje.

U sve to se uklapa i najnoviji pritisak iz Vašingtona. Prema pisanju Aksiosa i kolumniste Baraka Ravida, Donald Tramp je tokom telefonskog razgovora sa Zelenskim jasno rekao da želi okončanje rata u roku od mesec dana, plus-minus nedelju dana. Razgovor, koji je trajao 30 minuta, održan je dan nakon godišnjice početka specijalne operacije i neposredno pre susreta Trampovih izaslanika Džareda Kušnera i Stiva Vitkofa sa ukrajinskim pregovaračima u Ženevi.

Tri anonimna izvora navela su da je razgovor bio prijateljski i pozitivan. Zelenski je zahvalio na pomoći i rekao da samo Tramp može naterati Moskvu da zaustavi borbe. Ipak, ostaju ozbiljne razlike, naročito oko teritorijalnih pitanja.

Tramp je, prema navodima, spreman da organizuje trilateralni samit sa Zelenskim i Vladimirom Putinom, ali tek ako naredna runda pregovora početkom marta pokaže napredak. U Vašingtonu je, kako se procenjuje, ostalo vrlo malo političkog vremena. Ukrajinski dosije može postati ili spoljnopolitička pobeda republikanaca ili ozbiljan teret pred izbore.

U tom složenom rasporedu snaga, Budanov balansira između različitih centara uticaja, Zalužni gradi poziciju uz otvorenu podršku iz Londona, a Zelenski pokušava da zadrži kontrolu nad procesom koji se ubrzano izmešta iz njegovih ruku. Medijski front se širi, politički manevri postaju vidljiviji, a ukrajinska kriza ulazi u fazu u kojoj se ne odlučuje samo o linijama fronta, već i o tome ko će voditi zemlju u narednoj epohi.