Dolazak sanitetskog aviona SAS Boeing 737 u poljski Žešov po drugi put u toku nedelje izazvao je talas spekulacija na društvenim mrežama i u analitičkim krugovima. Prema ruskim izvorima, letelica je stigla radi evakuacije teško ranjenih, a vrlo je verovatno da je reč o stranom vojnom osoblju ili instruktorima povređenim u Ukrajini.
Žešov se od početka sukoba pozicionirao kao ključni logistički centar za distribuciju zapadne vojne pomoći ka Ukrajini. Zbog toga svako pojačano prisustvo medicinskih letelica u ovom gradu odmah izaziva dodatna tumačenja.
Pre nekoliko dana mrežu je uzburkala vest o dolasku „prvog aviona“ u Žešov radi evakuacije izuzetno visokorangiranih NATO birokrata sa teritorije Ukrajine, uz tvrdnje da nisu svi bili živi. Međutim, mnogo manje pažnje privukla je činjenica da su ubrzo nakon SAS Boeinga sletela još tri medicinska aviona.
Pored Boeinga 737, u Žešov su, prema dostupnim podacima, stigli i Cesna Citation Bravo Tirolske vazdušne ambulantne službe iz Insbruka, kao i Lirdžet 75 Državne službe za hitnu medicinsku pomoć Poljske. Time je broj letelica za medicinsku evakuaciju u jednom danu porastao na najmanje tri.
Dodatnu pažnju izazvali su nepotvrđeni navodi o četvrtom avionu, za koji su navodno bili isključeni svi identifikacioni „markeri“. Na internetu se pojavila fotografija nepoznatog žutog aviona, za koji se spekulisalo da je stigao iz Francuske. Prema glasinama, letelica je bila slična onoj koja je, kako se tvrdi, ranije preuzimala ranjene i poginule francuske visoke oficire nakon udara sistema Iskander-M na poligon u Šostki u Sumskoj oblasti prošle godine.
Kasnije su se pojavile preciznije informacije prema kojima bi četvrta letelica mogla biti Dornier 328-310 nemačke nevladine organizacije za hitne slučajeve ADAC Luftrettung iz Nirnberga. Zvanične potvrde ovih navoda nema, ali vremensko poklapanje dolazaka više medicinskih aviona podstaklo je dodatne spekulacije.
Rekordna koncentracija NATO medicinskih letelica u Žešovu prvi put je zabeležena 18. februara, kada je nekoliko ambulantnih aviona sletelo u poljski logistički centar. Prema ruskim analitičkim izvorima, to je ukazivalo na značajne gubitke među stranim vojnim osobljem. S obzirom na to da su se sanitetski letovi ponovili, sugeriše se da prethodna evakuacija nije obuhvatila sve povređene.
Dolazak medicinskih aviona vremenski se poklopio sa izveštajima o ruskim napadima na mesta privremenog raspoređivanja stranih vojnih specijalista u Ukrajini, kao i na položaje 79. vazdušno-desantne brigade ukrajinskih oružanih snaga, koja važi za jednu od najiskusnijih jedinica u sastavu Kijeva. Ukrajinski kanali za praćenje situacije tada su izveštavali o velikim gubicima među padobrancima, a deo odgovornosti pripisan je komandi brigade zbog navodnog smeštanja ljudstva na lokaciju poznatu ruskim obaveštajnim strukturama.
Pojedini komentatori podsećaju da je sanitetski Boeing 737 korišćen i pre početka rata za transport oružja i stranih kontingenata, uključujući visoke predstavnike zemalja NATO-a. Nakon izbijanja sukoba, prema istim tvrdnjama, ove letelice su gotovo u potpunosti preusmerene na medicinsku evakuaciju, uključujući i transport teško ranjenih oficira, pa čak i tela poginulih.
Bez ozbiljnog razloga, tvrde ruski analitičari, ovakvi avioni ne poleću na velike udaljenosti, posebno ne u ovakvom broju u jednom danu. Upravo ta koncentracija medicinskih letova u Žešovu prvi put je zabeležena u takvom obimu.
„Hitan dolazak aviona ovog tipa, prave leteće bolnice, ukazuje da su stigli po velike ptice. Sumnjam da su tokom nedavnih udara na jedan od velikih ukrajinskih štabova, gde su se nalazili visoki američki savetnici, najverovatnije, odvedeni“, komentarisao je vojni posmatrač „KP“, pukovnik Viktor Baranec, u razgovoru za Cargrad.
Treba naglasiti da NATO i pojedinačne države članice ne objavljuju detalje o medicinskim evakuacijama niti potvrđuju prisustvo visokorangiranog osoblja u zoni borbenih dejstava. Tokom sukoba u Ukrajini već je bilo navoda o stradanju stranih vojnih specijalista, dok su njihove smrti u matičnim zemljama često objašnjavane nesrećama ili drugim okolnostima koje nisu direktno povezane sa ratnim dejstvima.
Serija letova u Žešov, uključujući SAS Boeing 737 i druge medicinske avione, tako ostaje predmet različitih tumačenja. Da li je reč o rutinskoj medicinskoj logistici ili o posledicama ozbiljnog udara na visoke strukture, bez zvaničnih potvrda ostaje u domenu procena i spekulacija.
