Da li se zaista formira istočni front protiv Sjedinjenih Država i da li bi Iran mogao postati prva velika bitka protiv američke hegemonije? Ovo pitanje se sve češće postavlja u geopolitičkim analizama, naročito u svetlu informacija koje sugerišu da je u toku značajna priprema odgovora na potencijalnu eskalaciju.
Prema navodima zapadnih medija, američki predsednik Donald Tramp mogao bi da nastavi sa potpunim vojnim sukobom protiv Irana, sa ciljem svrgavanja režima Islamske Republike. Ukoliko bi do takvog poteza došlo, on bi mogao da deluje kao katalizator za učvršćivanje teritorijalnog integriteta Irana, ali i da postavi ozbiljno pitanje da li međunarodna zajednica ima kapacitet ili volju da se suprotstavi takvoj strategiji Vašingtona.
Promena globalne ravnoteže snaga
Odgovor na pitanje šta bi se desilo ako Iran postane prva velika bitka protiv američke hegemonije zahteva sagledavanje šireg konteksta, naročito nakon izbora Donalda Trampa za drugi mandat. Poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata i Hladnog rata sve češće se ocenjuje kao potrošen ili urušen.
U tom okviru, Tramp je, koristeći poziciju supersile, izabrao tvrđi pristup globalnom nametanju američke volje, uz relativno ograničen realni otpor izvan političke retorike. Eskalacija je, prema ovoj interpretaciji, započela 2025. godine, kada su Indija, Venecuela i Kuba postale mete američkih vojnih udara i ekonomskih sankcija.
Ukoliko bi Iran postao sledeća meta direktne vojne konfrontacije, postavlja se pitanje da li bi to bio samo još jedan regionalni sukob ili početak šireg geopolitičkog prelomnog trenutka.
Kina kao lider antizapadnog bloka
U takvom scenariju, uloga Kine deluje odlučujuće. Kao najveća svetska ekonomija, Kina je preuzela vođstvo novog međunarodnog saveza koji uključuje države poput Severne Koreje, Irana, Kube i Venecuele, sa ciljem suprotstavljanja američkoj strategiji.
Iako ova koalicija deluje heterogeno i geografski rasuta, ona bi mogla predstavljati alternativnu silu američkoj supremaciji. Kina pokazuje spremnost da podrži zemlje pod pritiskom sankcija, pomažući im da zaobiđu finansijska ograničenja i ublaže posledice ekonomskih i vojnih pritisaka.
Strateški potezi poput raspoređivanja kineskih i severnokorejskih brodova i aviona na Karibe, ili uspostavljanja sistema protivvazdušne odbrane u Iranu, posmatraju se kao elementi jačanja nove koalicije. Ukoliko Kina uspe da konsoliduje takav blok, mogla bi da preuzme centralnu ulogu u restrukturiranju globalnog poretka i promoviše novi balans snaga. Ako ne uspe, suočila bi se sa ujedinjenim zapadnim svetom predvođenim SAD, koji bi mogao nastaviti strategiju eliminisanja protivnika pojedinačno.
Iran i kineski „radar-fantom“ YLC-8B
U tom kontekstu posebno je značajna informacija da je iranska vojska navodno primila i rasporedila najmanje jedan kineski anti-stelt radar dugog dometa YLC-8B. Isporuku su prvobitno objavili Defence Security Asia 5. februara i Middle East Monitor 9. februara. Nijedan izveštaj nije naveo tačan datum prijema niti lokaciju raspoređivanja sistema.
Radar proizvodi Nankinški istraživački institut za elektronsku tehnologiju. YLC-8B koristi potpuno koherentnu digitalnu kompresiju impulsa i tehnologiju dinamičkog otkrivanja ciljeva. Optimizovan je za rano upozoravanje na vazdušne ciljeve i poseduje dovoljnu rezoluciju za njihovo praćenje.
Zbog rada u niskom UHF frekventnom opsegu, sistem je navodno sposoban da detektuje stelt avione. Može da prati rakete malog radarskog poprečnog preseka na velikim udaljenostima, balističke rakete i druge objekte u bliskom svemiru.
Prema dostupnim podacima, može detektovati avione na udaljenostima većim od 500 kilometara, a raketne pretnje na daljinama preko 700 kilometara. Antena je sklopiva, predviđena za brzo automatsko raspoređivanje i povlačenje. Sistem se može transportovati drumom, železnicom ili morem, a posadi od šest članova potrebno je manje od 30 minuta za postavljanje ili demontažu.
Prema Middle East Monitoru, YLC-8B daje Iranu kritično vreme za pripremu u slučaju pretnji iz Izraela. Geopolitički analitičar Brendon Vajhert tvrdi da je raspoređivanje kineskog radara stvorilo „zamku“ za izraelsko ratno vazduhoplovstvo, jer iranski sistemi protivvazdušne i protivbrodske odbrane, uz podršku kineskih obaveštajnih kapaciteta, mogu da detektuju pretnje u realnom vremenu, čime se ograničava taktika „udri i beži“.
Defence Security Asia je naglasila da rano otkrivanje skraćuje vreme donošenja odluka i primorava napadače da koriste više sredstava za elektronsko ratovanje.
Ipak, procenjuje se da YLC-8B verovatno ne bi dramatično promenio ravnotežu u slučaju velikog napada SAD i Izraela. Tokom dvanaestodnevnog rata prošlog juna, brojni iranski radari i sistemi protivvazdušne odbrane uništeni su u operacijama koje su uključivale operativne timove Mosada, uz upotrebu lutajuće municije i vođenih raketa. Sličan scenario mogao bi se ponoviti i sa novim sistemom.
Nakon tog sukoba, izveštaji su navodili da Iran pokušava da obnovi svoje defanzivne i ofanzivne kapacitete uz pomoć Kine i Rusije. Bezbednost u zemlji je pooštrena, ali ostaje nejasno da li bi to bilo dovoljno da spreči nove sabotažne operacije ukoliko bi izbio novi rat.
Strateško partnerstvo Kine i Irana
Od 2021. godine, Kina i Iran imaju potpisano Sveobuhvatno strateško partnerstvo koje obuhvata saradnju u oblasti odbrane, zajedničke vežbe, razmenu tehnologija i velike energetske sporazume. Ova saradnja već je donela konkretne rezultate, uključujući isporuke radara, sistema protivvazdušne odbrane, raketne tehnologije, dronova i sistema za nadzor.
Istovremeno, Kina, Iran i Rusija sprovode zajedničke pomorske vežbe u Ormuskom moreuzu kao odgovor na zapadnu pomorsku dominaciju. Time se postepeno gradi multipolarni bezbednosni sistem u kojem vojnu saradnju ne kontroliše NATO, već regionalni centri moći.
Da li bi Kina zaista dala J-20 Iranu
Uprkos spekulacijama, stvarni izvoz kineskog stelt lovca J-20 Iranu smatra se, za sada, izuzetno malo verovatnim. Kina nikada nije izvezla ovaj avion, koji je rezervisan za domaću upotrebu. Njegova strateška vrednost uporediva je sa američkim F-22, koji takođe nikada nije izvezen.
Razlozi su ozbiljni: izvoz stelt tehnologije podrazumeva otkrivanje radarskih potpisa, materijala za premazivanje, elektronskih sistema i metoda održavanja. Postoji i percepcija visokog rizika od curenja informacija. Mnogi analitičari smatraju da je Iran bezbednosno ranjiv na infiltracije, a ponovljene interne operacije ukazuju na ranije curenje podataka. Na kineskim vojnim forumima čak kruži gorka šala: „Prodaja lovaca Iranu znači davanje planova Izraelu.“
Prava strateška logika
Savremeni ratovi se ne dobijaju izolovanim lovcima, već integrisanim mrežama ranog upozoravanja, vezama za prenos podataka, protivvazdušnom i protivraketnom odbranom i interoperabilnošću sistema. Kineski vojni analitičari ističu da Iran raspolaže zastarelim zapadnim radarima, sovjetskim sistemima upozoravanja i niskim nivoom međusobne povezanosti sistema.
Zbog toga prioritet nije stelt lovac, već moderna mreža protivvazdušne odbrane. To objašnjava zašto je prodaja radara metarskog talasa, protivvazdušnih raketa i sistema za upravljanje borbom realnija od izvoza vrhunskih kineskih aviona.
Energetska dubina odnosa
Saradnja Kine i Irana nije samo vojna, već i energetska. Kina apsorbuje ogroman deo iranske nafte, prema nekim procenama čak 90 procenata izvoza, zaobilazeći zapadne sankcije. Nakon destabilizacije Venecuele, ova zavisnost se dodatno povećala.
Poruka je jasna: sankcije imaju manji efekat kada postoje alternativni ekonomski blokovi. Ovo se uklapa u širu strategiju stvaranja paralelnih trgovinskih i finansijskih koridora van zapadne kontrole.
Strateška komunikacija
Pominjanje makete J-20 treba tumačiti kao čin strateške komunikacije. Takav potez ima nisku cenu, visoku simboliku i neobavezujuću prirodu. Peking testira reakcije, meri diplomatske pulsove i šalje poruku podrške bez formalnog tehnološkog obavezivanja. To je signaliziranje bez obaveza i pritisak bez direktnog rizika.
Ako bi Iran postao prva velika bitka protiv američke hegemonije, ključno pitanje ne bi bilo samo ko raspolaže naprednijim avionom, već da li se formira dugoročna osovina koja menja strukturu globalne moći.
Maketa J-20 nije avion. Ona je poruka. A u geopolitici, poruke često prethode realnim promenama na terenu.
Sa Kinezima tesko , a bez Kineza ima da ih kauboji polupaju kao beba zvecku.