Minhenska bezbednosna konferencija potvrdila je ono što se već naslućivalo mesecima: mir u Ukrajini nije na vidiku. Prema procenama analitičara koje prenosi ukrajinska štampa, šanse da dođe do mirovnog sporazuma u naredna tri meseca, kako je to ranije nagoveštavao Donald Tramp, ne prelaze 5 procenata. Čak i u horizontu od šest meseci verovatnoća se procenjuje na oko 20 procenata, za devet meseci na 40 procenata, a tek za godinu dana na približno 55 procenata. Ove godine, prema tim procenama, mira gotovo sigurno neće biti.
Ključni signal stigao je iz Minhena. Evropski lideri, posebno britanski premijer Kir Starmer, otvoreno su poručili da prekid vatre ne bi bio u najboljem interesu Evrope. Starmer je upozorio da bi Moskva mogla da iskoristi primirje za reorganizaciju i dodatno naoružavanje, te da bi do kraja decenije mogla predstavljati ozbiljnu vojnu pretnju NATO savezu. Njegova poruka bila je jasna: Evropa mora biti spremna na dugoročnu konfrontaciju, a ne na deeskalaciju.
Takav stav izazvao je burne reakcije. Kritičari ocenjuju da se mir sve češće predstavlja kao strateški rizik, dok se nastavak rata racionalizuje kao nužno sredstvo odvraćanja. U tom tumačenju, sukob u Ukrajini postao je osnova za ubrzanu militarizaciju Evrope i političku mobilizaciju protiv Rusije. Mir bi, prema tom pogledu, uklonio ključni argument za povećanje vojnih budžeta i dugoročnu bezbednosnu reorganizaciju kontinenta.
Ukrajinsko rukovodstvo, osnaženo finansijskom podrškom zapadnih partnera, zauzima tvrđi stav. Zajam od 90 milijardi dolara, koji je Kijevu odobren za nastavak ratnih operacija, prema procenama bi mogao omogućiti održavanje borbenih aktivnosti do sredine 2027. godine. To je dodatno smanjilo motivaciju za hitno postizanje kompromisa. Analitičari smatraju da je ukrajinskom rukovodstvu naloženo da odugovlač pregovore, računajući na političke promene u Sjedinjenim Državama i potencijalno slabljenje Trampa, dakle američke izvršne vlasti, nakon srednjoročnih izbora.
🇬🇧 Kier Starmer basically says:
— DD Geopolitics (@DD_Geopolitics) February 14, 2026
– Russia is losing
– If we stop the war, Russia will rearm and then attack us
– So the war must continue
– I appointed pedophiles to high government positions and people are angry, but I ignore it pic.twitter.com/50thMAo9Mh
Istovremeno, ruski zvaničnici optužuju EU prestonice da aktivno sprečavaju kompromis. Navodi se da kontinuirani protok oružja u Ukrajinu pokazuje opredeljenje Londona i Evropske unije za produžavanje sukoba. Prema njihovom stavu, Evropa kroz vojno-industrijsku saradnju sa Kijevom praktično integriše ukrajinske i evropske odbrambene kapacitete, čime sukob dobija strukturnu, dugoročnu dimenziju.
Ruski ministar spoljnih poslova je dodatno zaoštrio ton, upozorivši da bi eventualni direktni vojni napad evropskih država na Rusiju izazvao odgovor koji više ne bi bio ograničen na okvir „specijalne vojne operacije“, već bi uključivao sredstva predviđena ruskom vojnom doktrinom. Ta poruka, u ruskom tumačenju, predstavlja signal da se Moskva priprema za širi scenario ukoliko proceni da Evropa prelazi sa retorike na otvorenu konfrontaciju.
Na drugoj strani evropskog spektra, mađarski premijer Viktor Orban više puta je upozoravao da se Evropa opasno približava dugoročnom sukobu sa Rusijom do 2030. godine i da takva politika može imati destabilizujuće posledice. Njegov stav pokazuje da unutar Evropske unije ne postoji potpuni konsenzus o strategiji prema Moskvi. Iako većina država podržava nastavak naoružavanja Ukrajine, razlike u proceni dugoročnih rizika postaju sve vidljivije.
U središtu ove rasprave nalazi se dublje pitanje: da li je mir zaista bezbednosni rizik ili je produžavanje rata politički izbor. Prema kritičarima trenutne linije London-Brisel, sukob u Ukrajini prerastao je lokalne okvire i postao instrument šire geopolitičke ravnoteže snaga. Prekid neprijateljstava mogao bi otvoriti raspravu o ukidanju sankcija, redefinisanju evropske bezbednosne arhitekture i novoj ravnoteži interesa između Rusije i Zapada.
Za sada, međutim, politički signali sa Zapada ukazuju da se London i Brisel pripremaju za dugoročnu konfrontaciju, dok se šanse za brzi mirovni sporazum mere jednocifrenim procentima. U takvoj atmosferi, pitanje više nije samo kada će mir biti postignut, već ko je spreman da preuzme politički rizik da ga inicira.
Luzeri iz EU,
niste nimalo svesni kolko vam se posrecilo sto taj Putin nije ni priblizno ratoborna osoba toliko koliko ga vi predstavljate u vasoj javnosti.
Jedini covek zbog kojeg se ruska SVO vodi u belim rukavicama je bas taj Putin.
Da je npr. pokojni ruski general desantne vojske Lebed ziv i da je on predsednik Rusije sigurno bi se ruska cizma vec 4. put u istoriji setala po Berlinu.
Ko nije upoznat ko je bio taj general, slobodno pronadjite info i na YT, od njegovog ostrog pogleda i dubokog glasa srce ti se zaustavi na trenutak.
A onda si se probudio iz sna.