Sjedinjene Države nastavljaju ubrzano i po obimu neuobičajeno gomilanje snaga i resursa na Bliskom istoku, dok se paralelno odvijaju diplomatski razgovori sa Iranom i raste kinesko vojno prisustvo u regionu. Kombinacija vazdušnih premeštanja, raspoređivanja nosača aviona i intenzivnog transportnog saobraćaja ukazuje na operaciju velikih razmera, kakva, prema procenama posmatrača, nije viđena ni uoči prethodnih udara na Iran.
Američko ratno vazduhoplovstvo poslednjih dana značajno jača vazdušnu komponentu. Najmanje pet aviona-tankera KC-135R/T poletelo je iz baze RAF Mildenhol u Velikoj Britaniji ka južnoj Evropi. Njihova misija je da podrže premeštanje šest lovaca F-35A Lightning II iz sastava 158. lovačkog krila Nacionalne garde Vermonta, poznatog kao „Momci iz Zelenih planina“. Avioni se raspoređuju iz vazduhoplovne baze Lejkenhit u Velikoj Britaniji u bazu Muvafak Salti u Jordanu, koja poslednjih godina ima sve važniju ulogu u regionalnim operacijama.
Istovremeno, podaci sa sistema za praćenje vazdušnog saobraćaja pokazuju pojačan promet vojnih transportnih aviona. Letovi sa pozivnim oznakama RCH u velikom broju prelaze preko južne Evrope, Balkana i Turske ka bazama u Persijskom zalivu. Neki od njih, prema dostupnim podacima, usmereni su ka Saudijskoj Arabiji. Intenzitet i obim ovih premeštanja ukazuju na logističku operaciju koja prevazilazi uobičajene rotacije snaga.
U međuvremenu, Pentagon je zvanično potvrdio da je naređena priprema druge udarne grupe nosača aviona za misiju na Bliskom istoku, sa nosačem USS Džordž H. V. Buš. Ova odluka dolazi nakon što je prva grupa, predvođena nosačem „Abraham Linkoln“, stigla u Arapsko more početkom februara 2026. godine, u pratnji desetina ratnih aviona i pojačanja protivvazdušne odbrane u regionalnim bazama.
Američki ministar finansija Skot Besent ranije je upozorio da SAD gomilaju dodatne vojne snage u blizini Irana. U intervjuu za Foks njuz izjavio je da predsednik Donald Tramp smatra da bi nakon američkih udara na iranska nuklearna postrojenja bilo moguće postići povoljniji sporazum sa Teheranom, ali da je konačna odluka na iranskim vlastima. Besent je dodao da Iran, prema njegovim rečima, razume samo „brutalnu silu“, bilo na finansijskim tržištima ili u vojnom sektoru.
Potpredsednik SAD Dž. D. Vens 11. februara je izjavio da Tramp namerava da postigne sporazum koji bi garantovao da Iran neće posedovati nuklearno oružje. Samo nekoliko dana ranije, 6. februara, delegacije Irana i Sjedinjenih Država sastale su se u Muskatu, u Omanu, radi razgovora o nuklearnom programu Islamske Republike. To je bio prvi sastanak nakon duže pauze usled eskalacije iransko-izraelskog sukoba u junu 2025. godine. Do tada je održano pet rundi konsultacija.
Tramp je prethodno nagovestio da razmatra slanje drugog nosača aviona ukoliko pregovori propadnu. Prema njegovim rečima, „imamo armadu koja se uputila tamo i još jednu koja može da ide“, ali je istovremeno izrazio optimizam da Iran želi dogovor i da se pregovori vode u ozbiljnijem tonu nego ranije. U regionalnim bazama, uključujući Muvafak Al Salti, razmatra se i raspoređivanje dodatnih sistema THAAD, što dodatno naglašava kombinaciju vazdušne i raketne komponente američkog odvraćanja.
Broj nosača aviona u zoni sukoba tradicionalno je snažan indikator američkih namera. Istorijski gledano, SAD retko ulaze u veliki sukob sa manje od dva nosača u operativnoj zoni. Tokom Zalivskog rata 1991. godine, u regionu je istovremeno bilo raspoređeno do šest nosača aviona, što je omogućilo dugotrajne masovne vazdušne operacije. U novijim krizama, prisustvo dva nosača smatralo se dovoljnim za odvraćanje ili ograničene udare.
Operativna logika istovremenog raspoređivanja dva nosača nije samo simbolična. Jedan može preuzeti primarne dnevne operacije, dok drugi obavlja noćne misije, održavanje i rotaciju snaga. Time se povećava otpornost snaga na eventualne iranske protivbrodske rakete, omogućava kontinuirani vazdušni pritisak i podiže broj dnevnih letova na 200 do 400, što je prag karakterističan za sukob većih razmera. U Vašingtonu se, prema medijskim izveštajima, razmatra i pitanje da li bi za operaciju punog obima bio potreban i treći nosač.
Diplomatska dimenzija ostaje otvorena, ali sa jasnim ograničenjima. Teheran insistira da se razgovori fokusiraju isključivo na nuklearni program, odbijajući da uključi balističke rakete i regionalni uticaj. Prisustvo izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua u Vašingtonu i njegove navodne izjave o podršci pregovorima dodaju dodatni sloj kompleksnosti. Istovremeno se pominju i mere poput zaplene iranskih tankera, što ukazuje na razmatranje ekonomskog pritiska bez direktnog udara na globalna energetska tržišta.
U istom trenutku, Kina povećava svoje vojno prisustvo u regionu. Prema dostupnim informacijama, kineska mornarica je rasporedila razarač klase Tip 055, zajedno sa razaračem Tip 052D i brodom Liaovang-1, za operacije oko Omanskog zaliva i severnog Indijskog okeana. Ovakvo prisustvo može omogućiti prikupljanje obaveštajnih podataka o kretanju američkih i savezničkih brodova, čime bi se povećala sposobnost Irana da odgovori na eventualnu vojnu akciju.
Tip 055, sa naprednim dvopojasnim radarskim sistemima, sposoban je za nadzor velikog dometa, uključujući nadzor preko horizonta. Pojedini kineski izvori 10. februara objavili su satelitske snimke na kojima se vidi raspoređivanje sistema THAAD u bazi Muvafak Al Salti, što sugeriše da Peking pažljivo prati američka kretanja.
Ukupna slika pokazuje višeslojni scenario u kojem se američko vojno gomilanje, kineski nadzor i diplomatski napori prepliću u izuzetno osetljivom geostrateškom kontekstu. Iran raspolaže značajnim zalihama balističkih raketa, dronova i protivvazdušne odbrane, dok SAD raspoređuju nosače, F-35 i potencijalne dodatne THAAD sisteme. Svaka odluka o vojnoj akciji nosila bi visoke rizike i potencijalno šire regionalne posledice.
Bliski istok se tako ponovo nalazi na tački napetosti, gde su vojna šahovska tabla i diplomatski kanali istovremeno aktivni. Ishod će zavisiti od odnosa snaga, političke volje i spremnosti aktera da rizikuju eskalaciju u prostoru u kojem su sada prisutne i Sjedinjene Države i Kina, uz direktno uključen Iran i Izrael.
Sta god da se dalje desi na Bliskom istoku ce samo podstaci na Zapadu naglo aktiviranje starih islamskih teroristickih celija i stvaranje novih, pa ce opet majcica Evropa najvise da n*jebe, a ovaj put nece biti Rusa da im pomognu u borbi protiv terorizma.