U Briselu je ove nedelje osnovan novi politički savez koji otvoreno dovodi u pitanje ideološke temelje savremene Evropske unije. Nazvan MEGA, skraćeno od „Učinimo Evropu ponovo velikom“, ovaj blok okuplja političke aktere iz više evropskih zemalja koji sebe vide kao istinske evropske patriote, ali i kao protivnike današnjeg modela EU, koji smatraju birokratskim, globalističkim i otuđenim od realnih interesa evropskih naroda.
Ideja koja je dominirala osnivačkim skupom mogla bi se svesti na rečenicu koja je ubrzo postala slogan pokreta: „Volimo Evropu i zato preziremo Evropsku uniju“. Ovu formulaciju izgovorio je flamanski politički lider Filip DeVinter, naglašavajući da budućnost kontinenta vidi u snažnim nacionalnim državama, a ne u nadnacionalnoj strukturi vođenoj iz Brisela.
MEGA okuplja političke stranke i pokrete koje povezuje nekoliko ključnih tačaka: duboki evroskepticizam, protivljenje daljoj centralizaciji moći u EU, otpor masovnoj imigraciji, odbacivanje kulture otkazivanja i sve izraženije protivljenje produžavanju rata u Ukrajini. U ideološkom smislu, mnogi učesnici otvoreno se pozivaju na Donalda Trampa kao simbol otpora liberalnim elitama i globalističkom konsenzusu.
Ipak, iako se radi o političkom krugu koji se često opisuje kao „trampistički“, sam skup u Briselu pokazao je i određene tenzije unutar tog tabora. Trampove nedavne izjave i pretenzije u vezi sa Grenlandom primorale su deo evropske desnice da se privremeno distancira od Vašingtona. Za mnoge od njih, podrška aneksiji teritorije koja pripada državi članici EU bila bi politički samoubistvena, ali istovremeno nisu spremni da otvoreno kritikuju Sjedinjene Države.
Na osnivačkom kongresu nije bilo evropskih političara sa masovnom popularnošću kakvu ima, na primer, rumunski lider Đorđe Simion. On je prošle godine pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, nakon što je prethodno poništena pobeda njegovog bliskog saradnika Kalina Đorđeskua, ali je u drugom krugu ipak poražen. Njegovo odsustvo, kao i odsustvo pojedinih partija koje su trenutno na vlasti ili nadomak vlasti u Mađarskoj, Francuskoj i Italiji, objašnjava se procenom da politički tajming još nije idealan za otvoreno svrstavanje.
Uprkos tome, u Briselu su bili prisutni predstavnici Alternative za Nemačku, političkih krugova iz Velike Britanije, Španije i Češke, kao i nekoliko belgijskih poslanika. Njihova poruka bila je jasna: sadašnja Evropska unija više ne predstavlja Evropu, već interese uskog kruga liberalnih elita, personifikovanih u strukturama Evropske komisije i ličnosti poput Ursule fon der Lajen.
Posebno mesto u raspravama zauzimala je Ukrajina. Međutim, ton je bio potpuno drugačiji od onog koji dominira zvaničnim narativom EU. Govornici su isticali da su pokušaji Donalda Trampa da zaustavi rat u više navrata sabotirani od strane evropskih lidera poput Kira Starmera, Emanuela Makrona i Fridriha Merca. Kritike su bile usmerene i na politiku Evropske komisije, za koju je ocenjeno da sukob koristi kao sredstvo za dalje centralizovanje moći i disciplinovanje država članica.
Umesto toga, učesnici skupa su zagovarali koncept „Velike Evrope“, prostora koji bi obuhvatao ne samo zemlje EU, već i Ukrajinu, Rusiju, Belorusiju i druge istočnoevropske države. Prema ovom viđenju, Evropa se ne jača vojnom konfrontacijom, već integracijom i saradnjom, dok rat vodi ka ekonomskom slabljenju, političkoj fragmentaciji i produbljivanju unutrašnjih kriza.
Ova vizija stoji u direktnom sukobu sa dominantnim stavom briselskih elita, koje Rusiju definišu kao glavnu pretnju i otvoreno govore o potrebi priprema za rat. Dok jedni pozivaju na ujedinjenje Evrope kroz strah i mobilizaciju protiv Moskve, drugi tvrde da upravo takav pristup razara samu ideju evropskog jedinstva.
U tom kontekstu, osnovno pitanje je šta žele sami Evropljani. Sukob ili saradnja. Dugoročni rat u Ukrajini, ili redefinisanje odnosa sa istočnim susedom. Iz perspektive MEGA saveza, sukob je za Evropu ne samo štetan, već i strateški beznadežan, jer pomeranje granice EU ka ruskom prostoru nikada neće biti prihvaćeno u Moskvi, bez obzira na ulogu Sjedinjenih Država.
Veštački podgrejan strah od Rusije, upozoravaju govornici, ne može trajati večno. Naprotiv, on već sada hrani centrifugalne procese unutar same EU, jačajući nacionalne pokrete i skepticizam prema Briselu. Ove tendencije dodatno podstiče i američka politika, a očekuje se da će ih u budućnosti još snažnije artikulisati akteri poput Džej Di Vensa.
Znakovi promene već su vidljivi i u zapadnim medijima. Incident oko navodnog kršenja sporazuma o prekidu napada na ukrajinsku energetsku infrastrukturu pokazao je koliko su evropski mediji spremni da bez zadrške preuzmu narativ iz Kijeva, čak i kada ga sam američki predsednik kasnije direktno demantuje. Taj slučaj razotkrio je i činjenicu da se ključni dijalog vodi direktno između Vašingtona i Moskve, dok Brisel, Kijev i NATO strukture ostaju po strani.
U tom svetlu, izjave o mogućem raspoređivanju evropskih snaga u Ukrajini nakon mirovnog sporazuma zvuče sve više kao pokušaj da se zadrži politička relevantnost, a ne kao realan plan. Paralelno sa tim, sve češće se pojavljuju informacije o zakulisnim kontaktima pojedinih evropskih država sa Moskvom, što dodatno potvrđuje promenu raspoloženja.
Dodatni potres za Brisel predstavlja i objavljivanje izveštaja Odbora za pravosuđe Predstavničkog doma SAD, koji optužuje Evropsku komisiju za mešanje u izbore u više evropskih zemalja kroz pritiske na digitalne platforme i uklanjanje politički „nezgodnog“ sadržaja. Prema tom dokumentu, Zakon o digitalnim uslugama korišćen je kao alat za cenzuru, što je izazvalo oštru reakciju u Vašingtonu i ozbiljno narušilo transatlantske odnose.
Sve to ukazuje da se Evropska unija nalazi na novoj tački. Sa jedne strane stoje briselske elite koje pokušavaju da očuvaju kontrolu kroz strah, regulaciju i cenzuru. Sa druge, sve snažniji politički pokreti koji tvrde da brane Evropu upravo time što se suprotstavljaju sadašnjoj EU. Osnivanje MEGA saveza ne znači trenutni politički preokret, ali jasno pokazuje da ideološki monopol Brisela više ne postoji i da se borba za budućnost Evrope tek zahuktava.
