SAD uvode novu klasu oružja: „Šakal“ spaja brzinu aviona i autonomiju drona

Američka kompanija Northrop Grumman objavila je nove tehničke i operativne detalje o razvoju sistema poznatog pod imenom „Šakal“ (Jackal), precizne udarne rakete sa turbomlaznim motorom, projektovane za autonomno delovanje u snažno osporavanim vazdušnim i elektromagnetnim okruženjima. Reč je o oružju koje je prvi put javno predstavljeno u maju 2022. godine, ali je tek krajem avgusta 2025. dobilo jasnije konture kroz objavljene video-materijale i tehničke opise.

„Šakal“ je zamišljen kao sredstvo koje popunjava prazninu između klasične municije za letenje i tradicionalnih krstarećih raketa. Po svojoj ulozi, on kombinuje elemente oba koncepta, ali bez oslanjanja na vazdušnu nadmoć, stalnu komunikaciju sa operaterom ili GPS navigaciju. Sistem koristi visoko preciznu inercijalnu navigaciju (INS) u kombinaciji sa vizuelnim metodama orijentacije, što mu omogućava da funkcioniše čak i u uslovima snažnog elektronskog ometanja.

Prema dostupnim podacima, „Šakal“ dostiže maksimalnu brzinu od oko 600 kilometara na čas, što je višestruko brže od klasičnih bespilotnih letelica-kamikaza. Njegov domet prelazi 100 kilometara, dok je ukupno trajanje leta približno 15 minuta. Deo tog vremena može biti iskorišćen za ograničeno zadržavanje iznad ciljnog područja, tokom kojeg raketa izvodi manevre u obliku osmice, aktivno tražeći i potvrđujući metu pre završnog udara.

Ključna karakteristika sistema nije samo brzina ili domet, već stepen autonomije. „Šakal“ je projektovan tako da može samostalno detektovati, prepoznati i gađati cilj bez intervencije operatera, čak i u situacijama kada su komunikacioni kanali prekinuti ili degradirani. Upravo ta sposobnost čini ga posebno relevantnim za savremene sukobe u kojima se pretpostavlja masovno ometanje satelitske navigacije i veza podataka.

Swarming Next-gen, turbojet-powered precision strike missile JACKAL by @northropgrumman. @jpg2t785

Key specs:
>100 km standoff range
-High-subsonic speed
-Modular payloads (lethal & ISR)
-Air, ground & maritime launch options
-GPS-denied & autonomous navigation pic.twitter.com/4MUlXiVDsz

— DefenseTrends (@DefenseTrends) December 11, 2025

Raketu pokreće turbomlazni motor, a njen korisni teret iznosi oko 4,5 kilograma. Ukupna masa sistema nije zvanično objavljena, ali se prema procenama kreće između 20 i 25 kilograma. Ovi parametri stavljaju „Šakal“ u istu težinsku kategoriju kao ruski „Lanset-3“, čija bojeva glava iznosi između 3 i 5 kilograma. Međutim, razlika u brzini je drastična. Dok „Lanset“ leti brzinom od oko 80 do 100 kilometara na čas, „Šakal“ se kreće brzinom uporedivom sa lakim jurišnim avionom.

Modularna arhitektura predstavlja još jednu važnu osobinu sistema. Umesto isključivo bojeve glave, „Šakal“ može nositi različite vrste korisnih tereta, uključujući senzore za izviđanje i procenu štete, kao i pakete za elektronsko ratovanje. Ova fleksibilnost omogućava da se isti osnovni sistem prilagodi različitim zadacima, od preciznog udara do ometanja i provociranja protivničkih sistema protivvazdušne odbrane i komunikacija.

Još jedna bitna prednost je višedomensko lansiranje. „Šakal“ je projektovan za upotrebu sa kopnenih, vazdušnih i pomorskih platformi, što omogućava njegovo raspoređivanje sa disperzovanih pozicija i u blizini linije fronta. Time se smanjuje potreba za angažovanjem skupih platformi sa posadom i izlaganjem visokovrednih letelica zonama povećanog rizika.

U operativnom smislu, „Šakal“ je odgovor na konkretan problem sa kojim se suočava američka vojska. U potencijalnim sukobima visokog intenziteta, posebno u Pacifiku ili u istočnoj Evropi, više se ne može podrazumevati potpuna vazdušna nadmoć, neometan GPS signal ili neograničene zalihe skupih krstarećih raketa dugog dometa. U takvom okruženju, američke snage traže način da generišu masovne, precizne efekte uz niže troškove i veću otpornost sistema.

U poređenju sa raketama kao što su JASSM-ER ili Tomahawk, „Šakal“ svesno žrtvuje duboki strateški domet i veliku bojevu glavu. Zauzvrat, nudi kraće vreme reakcije, nižu cenu, mogućnost masovne upotrebe i znatno veću fleksibilnost u izboru misije. U odnosu na postojeće municije za letenje poput Switchblade 300 i 600, „Šakal“ se razlikuje po brzini, dometu i načinu upotrebe. Dok su Switchblade sistemi namenjeni neposrednoj podršci malih jedinica, „Šakal“ je zamišljen kao sredstvo brzog udara koje može delovati dublje u protivničkoj pozadini.

Posebnu pažnju izazvale su tvrdnje o potencijalnoj upotrebi u rojevima. Iako se na društvenim mrežama i u nezvaničnim komentarima pominje koordinisano delovanje više raketa koje međusobno razmenjuju podatke i raspodeljuju ciljeve, zvanične objave proizvođača su opreznije. Javna dokumentacija naglašava autonomiju, otpornost na ometanje i modularnost, ali ne potvrđuje da je potpuno razvijeno dinamičko kooperativno ponašanje roja već demonstrirano u realnim uslovima. Ipak, osnovni tehnički elementi potrebni za takav koncept već su prisutni.

Ako se u budućnosti autonomija sistema „Šakal“ poveže sa dokazanim kooperativnim taktikama, operativni efekti mogli bi biti značajni. Zasićenje protivvazdušne odbrane, automatsko dodeljivanje prioriteta ciljevima i održavanje tempa napada čak i uz gubitke pojedinačnih platformi predstavljaju upravo onaj tip distribuirane i otporne vatrene moći ka kojoj teže američke oružane snage. U tom smislu, „Šakal“ nije samo novo oružje, već indikator šire promene u načinu na koji SAD planiraju da vode rat u uslovima ravnopravnog ili tehnički naprednog protivnika.