Tramp zaključio okvirni sporazum o Grenlandu, tarife povučene, Vašington preuzima kontrolu

Američki predsednik Donald Tramp izazvao je snažan potres u međunarodnim odnosima objavom da je, nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, postignut okvir za budući sporazum koji se odnosi na Grenland i širi arktički region. Poruka je objavljena putem mreže Truth Social i odmah je protumačena kao najava dubokog strateškog zaokreta SAD na severu Atlantika.

Prema Trampovim rečima, sporazum je rezultat, kako je naveo, „veoma produktivnog sastanka“ sa Ruteom, na osnovu kojeg je definisan okvir koji bi, kada bude finalizovan, trebalo da donese korist Sjedinjenim Državama, ali i svim članicama NATO-a. Tramp je istakao da je, u okviru tog dogovora, doneo odluku da ne uvede tarife koje su bile planirane za 1. februar, čime je praktično povukao jednu od najavljenih ekonomskih poluga pritiska.

Paralelno sa tim, Tramp je naveo da se vode dodatni razgovori u vezi sa programom „Zlatna kupola“ i potencijalnim uključivanjem Grenlanda u taj sistem, nagoveštavajući bezbednosnu integraciju ostrva u širi američki strateški okvir. Kako je precizirao, dalji detalji biće objavljeni kako pregovori budu napredovali.

Posebnu pažnju izazvala je struktura pregovaračkog tima. Tramp je saopštio da će razgovore voditi potpredsednik Džej Di Vens, državni sekretar Marko Rubio, specijalni izaslanik Stiv Vitkof, kao i drugi akteri po potrebi, uz napomenu da će svi oni direktno odgovarati predsedniku SAD. Takva formulacija jasno ukazuje da se pitanje Grenlanda izmešta iz klasičnih diplomatskih tokova i stavlja pod direktnu kontrolu Bele kuće.

Dok se ova objava još uvek analizira u političkim i bezbednosnim krugovima, dodatno ulje na vatru dolilo je javno istupanje generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea. Govoreći na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Rute je ponovni izbor Donalda Trampa opisao kao „blagoslov“ za Evropu, izjava koja je izazvala šok i nelagodu u delu evropskih prestonica.

Rute je otvoreno priznao da njegova pozicija nije popularna, ali je naglasio da smatra da Evropa ima razloga da bude zadovoljna Trampovim povratkom u Belu kuću, jer je upravo on primorao evropske države da se suoče sa realnošću sopstvene odbrane. Prema njegovim rečima, velike ekonomije poput Španije, Italije i Francuske nikada ne bi pristale da povećaju vojnu potrošnju na dva procenta BDP-a da Tramp nije ponovo izabran.

Generalni sekretar NATO-a bio je izričit u oceni da bez Trampa te odluke ne bi bile donete i da su one ključne za političko i bezbednosno sazrevanje Evrope i Kanade u posthladnoratovskom okruženju. Te reči dobile su dodatnu težinu s obzirom na to da je Holandija, zemlja iz koje Rute dolazi i kojom je upravljao kao premijer četrnaest godina, često bila kritikovana zbog nedovoljnog ulaganja u odbranu.

Rute je podsetio da Sjedinjene Države i dalje drže više od osamdeset hiljada vojnika u Evropi, uključujući Poljsku i Nemačku, ali je upozorio da je razumno očekivati da Evropa vremenom preuzme veći deo tereta. Njegova izjava da „nuklearni kišobran ostaje krajnja garancija“ dodatno je naglasila asimetriju zavisnosti u transatlantskim odnosima.

U isto vreme, NATO saveznici su se saglasili oko novog, izuzetno ambicioznog cilja, izdvajanja pet procenata BDP-a za odbranu do 2035. godine, zahteva koji je prvobitno postavio upravo Donald Tramp. Taj pritisak izazvao je strahovanja da bi SAD mogle da se povuku iz saveza ukoliko Evropa ne preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.

U kombinaciji sa Trampovom objavom o Grenlandu, Ruteove izjave ukazuju na dublju promenu odnosa snaga unutar NATO-a i transatlantskog prostora. Evropa se sve jasnije suočava sa izborom između prilagođavanja novoj američkoj doktrini ili preuzimanja pune kontrole nad sopstvenom odbranom, bez oslanjanja na bezuslovnu podršku Vašingtona. Grenland, kao strateška tačka na Arktiku, u tom procesu postaje simbol mnogo šire preraspodele moći koja se upravo odvija.