Francuska vojska uči iz Ukrajine: dronovi, roboti i nova doktrina za rat visokog intenziteta

Francuska vojska više ne skriva da rat u Ukrajini posmatra ne kao izuzetak, već kao model budućih sukoba visokog intenziteta. U tom duhu, Druga oklopna brigada francuskih kopnenih snaga predstavila je čitav niz novih borbenih sistema razvijenih direktno na osnovu iskustava sa ukrajinskog ratišta, jasno poručujući da se Pariz priprema za scenario u kojem su dronovi, brza adaptacija i preživljavanje pod stalnim nadzorom presudni faktori.

Prezentacija je održana 15. januara 2026. godine u Bišu, u okviru Dana inovacija, i nije bila demonstracija futurističkih koncepata, već prikaz rešenja koja su već testirana, prilagođavana i ocenjena kao relevantna u realnim borbenim uslovima. Fokus je bio na tehnologijama koje su brigadni pukovi razvijali gotovo dve godine, sa jasnim ciljem da se skrate ciklusi između ideje, testiranja i operativne upotrebe.

Događaj je okupio ne samo vojno osoblje, već i institucionalne partnere i predstavnike odbrambene industrije, upravo kako bi se ubrzao prelazak od prototipa ka serijskoj primeni. Prisutnost najvišeg vojnog rukovodstva dodatno je naglasila političku i stratešku težinu ovog programa. Među prisutnima su bili visoki oficiri zaduženi za tehnički razvoj, oklopne formacije, obaveštajne i sajber-elektronske operacije, kao i za budući razvoj borbenih doktrina.

Francuski oficiri otvoreno su naveli da su predstavljeni sistemi rezultat direktnog proučavanja ukrajinskih borbenih praksi. Rat je, prema njihovim ocenama, pokazao da su brze inovacije, jeftini sistemi i decentralizovana adaptacija radikalno promenili kopneno ratovanje. Preživljavanje više ne zavisi od debljine oklopa ili mase jedinice, već od brzine raspoređivanja, otpornosti na dronove i sposobnosti isporuke vatre pod stalnom vazdušnom pretnjom.

Jedan od najzapaženijih sistema bio je jurišni FPV dron TEMARA, koji se ne oslanja na radio-vezu, već na vođenje putem optičkog kabla. Ovakvo rešenje ima za cilj da zaobiđe elektronsko ratovanje i omogući operaterima punu kontrolu čak i u okruženju snažnog ometanja. Dron je namenjen udarima kratkog dometa na vozila i utvrđene položaje i opremljen je obezbeđenim mehanizmom za paljbu, što jasno pokazuje da se ne radi o eksperimentu, već o oružju spremnom za realnu upotrebu.

U segmentu kopnene robotike, predstavljen je RIC2RIC, mali daljinski upravljani robot projektovan za delovanje ispred jedinica sa posadom. Njegova uloga je izviđanje i ograničeno angažovanje u zonama visokog rizika, čime se smanjuje izloženost vojnika. Ovakav pristup direktno odražava ukrajinsku praksu sve intenzivnije upotrebe bespilotnih kopnenih sistema u najopasnijim sektorima fronta.

Posebnu pažnju izazvao je i sistem PAC 13, 3D štampana protivtenkovska mina projektovana za brzu lokalnu proizvodnju. Francuski oficiri nisu krili da je koncept inspirisan ukrajinskim iskustvima, gde decentralizovana proizvodnja municije omogućava brzu adaptaciju promenljivim uslovima na bojištu i terenu, bez oslanjanja na sporu i ranjivu industrijsku logistiku.

Pored bespilotnih i robotskih sistema, brigada je predstavila i NTGS, novo mobilno minobacačko rešenje razvijeno za brzu vatrenu podršku u uslovima stalne dronske pretnje. Sistem je kompaktan i lagan, sposoban za raspoređivanje za manje od 45 sekundi, i može da ispali šest minobacačkih granata kalibra 120 mm za manje od jednog minuta. NTGS je kompatibilan sa minobacačima NATO standarda iz više zemalja, što ukazuje na njegovu interoperabilnost i potencijal za širu primenu.

Francuski oficiri su naglasili da je upravo mobilnost i brzo raspoređivanje indirektne vatre jedna od ključnih lekcija iz Ukrajine, gde su spori i statični sistemi brzo postajali meta dronova i preciznih udara. NTGS je zamišljen kao odgovor na takvo okruženje, sa akcentom na prikrivenost, preživljavanje i fleksibilnost.

U oblasti zaštite, predstavljena su adaptivna rešenja za oklopna vozila, sa modularnim sistemima namenjenim smanjenju ranjivosti na dronove koji napadaju odozgo. Francuska vojska je otvoreno priznala da je rat u Ukrajini pokazao kako tradicionalni oklop više nije dovoljan sam po sebi i da bez slojevite i prilagodljive zaštite vozila postaju laka meta.

Inovacioni program podržan je tesnom saradnjom sa Institutom Sen Luj, koji obezbeđuje stručnost u razvoju materijala, senzora i oružnih sistema. Ovakvo partnerstvo omogućava direktan kontakt između operativnih jedinica i inženjera, čime se značajno skraćuje vreme razvoja i smanjuje jaz između laboratorije i bojnog polja.

Druga oklopna brigada jasno je definisala svoj cilj, da postane formacija sposobna za probojnu borbu protiv ravnopravnog protivnika, uključujući probijanje utvrđenih odbrambenih sistema i izvođenje operacija pod stalnim nadzorom dronova i pritiskom preciznih udara. Sledeći korak, prema rečima zvaničnika, jeste skaliranje odabranih sistema iz prototipske faze u operativni standard.

Francuski pristup nije izolovan slučaj, već deo šire promene unutar NATO-a. Kopnene snage širom Alijanse preispituju doktrinu, zaštitu i vatrenu podršku u okruženju u kojem dominiraju dronovi. U tom procesu, Ukrajina se otvoreno opisuje kao laboratorija savremenog kopnenog ratovanja, mesto gde se lekcije uče u realnom vremenu i po realnoj ceni, lekcije koje se ne mogu simulirati na vežbama.

Francuska poruka je jasna. Ovo nije priprema za hipotetički rat, već za onaj koji već postoji i koji se, po svemu sudeći, širi u doktrinarnom smislu daleko izvan granica Ukrajine.