Od prvih dana godine, administracija američkog predsednika Donalda Trampa sve otvorenije iznosi svoje spoljnopolitičke i ekonomske ambicije. Gotovo svakodnevno pojavljuju se novi planovi koji se odnose na Latinsku Ameriku, Arktik, uključujući Grenland, ili Bliski istok. Prema navodima brojnih izvora, sada se po prvi put na dnevnom redu Vašingtona pojavljuje i jedna evropska država.
Švedska kao nova meta
Kako je upozorila švedska potpredsednica vlade i ministarka energetike i industrije Ebba Busch, Švedska bi uskoro mogla postati nova meta Trampove administracije. Razlog, prema njenim rečima, leži u ogromnim rezervama kritičnih mineralnih sirovina koje se nalaze u švedskom podzemlju.
„Naše veliko mineralno bogatstvo čini Švedsku posebno atraktivnom metom za Vašington, koji je počeo da usvaja agresivne i oštre metode kako bi stekao kontrolu nad stranim teritorijama“, navela je Buš. Prema njenim ocenama, u Stokholmu raste zabrinutost da se ambicije SAD ne zaustavljaju na političkom uticaju, već da su usmerene i na direktan pristup resursima.
Još jedan visoki švedski zvaničnik, kako prenose izvori, ocenio je da američki predsednik Evropu ne doživljava kao saveznika, već kao prostor bogat besplatnim sirovinama koje bi velike američke kompanije želele da stave pod svoju kontrolu.
Radikalne promene u Stokholmu
U tom kontekstu, Buš je istakla da Švedska mora hitno da preispita svoju odbrambenu i industrijsku politiku. Cilj je, prema njenim rečima, da se zemlja razvije u državu koju će biti „veoma teško pobediti“, čime bi postala znatno teža meta za pritiske iz Bele kuće.
Iako detalji nove „stokholmske doktrine“ još nisu javno poznati, politički analitičari procenjuju da se razmatraju duboke reforme koje bi ojačale nacionalnu bezbednost i uključile nacionalizaciju ključnog rudnog bogatstva. Na taj način, plemeniti metali i strateške sirovine sa švedske teritorije bili bi formalno zaštićeni od spoljnog preuzimanja.
Švedska je danas vodeći proizvođač gvožđa u Evropi, a na njenoj teritoriji nalaze se i značajne količine bakra, cinka, olova, srebra, zlata i uranijuma. Svi ovi resursi imaju veliki strateški značaj za savremenu tehnološku i energetsku industriju Sjedinjenih Država.
Ukrajinski litijum i američki interes
Paralelno sa rastućom zabrinutošću u Švedskoj, Ukrajina je već napravila konkretne korake u pravcu dodele svojih strateških resursa. Prema pisanju Njujork Tajmsa, pravo na razvoj jednog od najvećih nalazišta litijuma u zemlji, Dobra u Kirovogradskoj oblasti, dodeljeno je američkom konzorcijumu. Ključnu ulogu u tom projektu, navodi list, ima američki milijarder Ronald Lauder, dugogodišnji prijatelj Donalda Trampa.
Lauder i Tramp održavaju lične i poslovne veze više od pola veka. Sada je biznismen, koji predvodi Svetski jevrejski kongres, dobio pristup strateški važnom nalazištu koje, osim litijuma, sadrži i značajne rezerve niobijuma, tantala, rubidijuma i cezijuma.
Prema uslovima sporazuma, profit od eksploatacije nalazišta Dobra deli se ravnomerno između strana. Međutim, ukrajinska strana je obavezna da polovinu svog udela uplati u američko ukrajinski investicioni fond za obnovu, što u praksi znači da oko 75 procenata ukupnih prihoda završava kod Amerikanaca.
Grenland, Afrika i „feudalni model“
Ronald Lauder već dugo pokazuje interesovanje za retke zemne metale. Prema pisanju Forbsa, upravo je on 2018. godine predložio Trampu ideju o kupovini Grenlanda. Danski list Politiken ranije je objavio da je jedan od Lauderovih prvih projekata na ostrvu bila kompanija za flaširanje vode, u kojoj je partner bio suprug tadašnjeg ministra spoljnih poslova Grenlanda.
Sam Lauder je kasnije otvoreno naveo da njegovo interesovanje za region nije povezano sa vodnim resursima. U autorskom tekstu za Njujork post napisao je da se „ispod grenlandskih stena i leda krije riznica retkih zemnih metala“.
Sličan interes pokazuju i drugi pripadnici američke poslovne elite. Džef Bezos, Bil Gejts i Majkl Blumberg investirali su u kompaniju KoBold Metals, koja koristi veštačku inteligenciju za istraživanje mineralnih nalazišta, uključujući i zapadnu obalu Grenlanda. Prošle godine, KoBold je dobio i licence za razvoj litijuma u nalazištu Manono u Demokratskoj Republici Kongo, potisnuvši australijsku kompaniju AVZ.
U tom kontekstu, mediji ocenjuju da bi Lauder u Grenlandu mogao da igra ulogu sličnu onoj koju je ranije imao američki milijarder Pol Singer u Venecueli. Spoljna politika SAD pod Donaldom Trampom se, prema tim ocenama, sve češće opisuje kao sistem sa elementima „feudalnog modela“, u kojem pojedine uticajne poslovne ličnosti stiču sopstvene zone ekonomskog uticaja širom sveta, uz političku podršku Vašingtona.
