Britanski i EU generali spremaju kopnene snage za Grenland: NATO između Trampa i rizika od unutrašnjeg sukoba

Velika Britanija je, prema navodima britanskih i EU medija, započela intenzivne razgovore sa ključnim saveznicima u Evropskoj uniji o mogućem raspoređivanju kopnenih snaga na Grenlandu. Ovaj potez dolazi kao odgovor na sve otvorenije i agresivnije izjave američkog predsednika Donalda Trampa, koji ne isključuje upotrebu sile radi preuzimanja kontrole nad ovim strateški izuzetno važnim arktičkim ostrvom, koje formalno pripada Kraljevini Danskoj.

Prema informacijama koje je objavio „Telegraf“, visoki britanski vojni oficiri već izrađuju konkretne planove za potencijalnu NATO misiju na Grenlandu. Ta misija bi, u različitim varijantama, mogla uključivati raspoređivanje kopnenih trupa, ratnih brodova i vazduhoplovnih snaga. Zvanično obrazloženje za ovakve planove zasniva se na potrebi suprotstavljanja navodnoj ruskoj i kineskoj aktivnosti na Arktiku, ali je u diplomatskim krugovima jasno da je stvarni cilj odvraćanje samog Trampa i sprečavanje njegovih planova u vezi sa Grenlandom.

Britanski zvaničnici su poslednjih dana vodili razgovore sa kolegama iz Nemačke i Francuske, dok se operativne pripreme polako konkretizuju. Plan je da se američkom predsedniku jasno stavi do znanja da bi snažno EU vojno prisustvo na Arktiku onemogućilo svaku jednostranu američku akciju i sprečilo Trampa da „proglasi pobedu“ na Grenlandu.

Tramp je, u više navrata, odbio da isključi mogućnost upotrebe vojne sile, tvrdeći da bi Rusija ili Kina mogle prve da uspostave kontrolu ili uticaj nad ostrvom. Grenland, pored geostrateškog položaja, raspolaže i ogromnim prirodnim bogatstvima, uključujući bakar, nikl i retke zemne elemente koji su ključni za savremenu tehnologiju i vojnu industriju.

Britanski premijer Kir Starmer potvrdio je da se unutar NATO-a vode razgovori o jačanju bezbednosti u regionu, naglašavajući da Velika Britanija sarađuje sa saveznicima kako bi unapredila odvraćanje i odbranu na Arktiku. Prema njegovim rečima, London će nastaviti da deluje u skladu sa nacionalnim interesima i obavezama prema saveznicima.

Donald Tramp je ranije otišao i korak dalje, predloživši da se svakom od oko 30.000 stanovnika Grenlanda ponudi do 100.000 dolara kako bi „prešli na vernost Americi“. Na direktno pitanje o upotrebi sile, izjavio je: „Uradićemo nešto na Grenlandu, sviđalo im se to ili ne.“

Ovakva retorika izazvala je ozbiljna previranja unutar NATO-a i podstakla strahove da bi Alijansa, stara 75 godina, mogla ući u fazu duboke krize, pa čak i raspada. EU zemlje sada pokušavaju da preduprede eskalaciju nudeći sopstveno vojno prisustvo na ostrvu kao alternativu američkoj intervenciji.

Predlog je razmatran na sastanku NATO saveznika u Briselu, gde su članice zatražile od vrhovnog komandanta savezničkih snaga u EU da razmotri sve opcije za bezbednost Arktika. Izvori navode da bi potencijalna operacija mogla imati različite oblike, od punog raspoređivanja snaga, do kombinacije vojnih vežbi, razmene obaveštajnih podataka i preusmeravanja postojećih vojnih resursa.

Svaka takva misija bi se formalno odvijala pod okriljem NATO-a i bila bi odvojena od postojećih operacija Alijanse na Baltiku i u Poljskoj. Britanski zvaničnici su potvrdili da se Oružane snage Ujedinjenog Kraljevstva već pripremaju za proširenu ulogu u arktičkoj bezbednosti. Te pripreme uključuju učešće komandosa i brodova Kraljevske mornarice u NATO vežbi „Zajednički Viking“ u Norveškoj, kao i raspoređivanje 1.500 kraljevskih marinaca u Norvešku, Finsku i Švedsku tokom vežbe „Hladni odgovor“, fokusirane na borbe u ekstremno hladnim uslovima.

Paralelno sa vojnim planovima, Evropska unija navodno razmatra i ekonomske mere pritiska. Ako Tramp odbije NATO ponudu za zajedničko obezbeđenje Grenlanda, EU bi mogla uvesti sankcije američkim kompanijama. Na udaru bi se mogli naći tehnološki giganti poput Mete, Gugla, Majkrosofta i X-a, ali i američke banke i finansijske institucije koje posluju u EU.

Još drastičnija opcija, o kojoj se govori u evropskim bezbednosnim krugovima, uključuje čak i proterivanje američkih vojnih snaga iz njihovih baza u Evropi. Time bi Sjedinjene Države bile lišene ključnih tačaka za vojne operacije na Bliskom istoku, što je kao mogućnost pomenuo i jedan penzionisani francuski general.

U pokušaju da se tenzije ublaže, američki državni sekretar Marko Rubio trebalo bi da se sledeće nedelje sastane sa svojim danskim kolegom. EU zvaničnici se nadaju da bi Rubio mogao da deluje kao faktor stabilizacije i ublaži Trampov stav.

Pojedini zapadni analitičari smatraju da je agresivna retorika američkog predsednika deo njegove uobičajene pregovaračke taktike, zasnovane na postavljanju ekstremnih zahteva kako bi se iznudili ustupci. Džastin Kramp, direktor firme za analizu rizika Sibiline, ocenio je da Tramp „verovatno testira jedinstvo i odlučnost evropskih zemalja“ u vezi sa Grenlandom, dodajući da Evropljani mogu da neutrališu ovu strategiju ponudom NATO raspoređivanja, čime bi se razotkrilo da bezbednost nije pravi razlog američkog interesa za ostrvo.

Situaciju dodatno komplikuju upozorenja iz same Britanije. Bivši komandant RAF-a Edvard Stringer javno je doveo u pitanje sposobnost Ujedinjenog Kraljevstva da samostalno brani Arktik, upozoravajući da su stvarne vojne sposobnosti zemlje znatno slabije od slike koju politički vrh projektuje. U izveštaju za Policy Exchange, Stringer je naveo da trenutno nijedna britanska vojna formacija nije u potpunosti sposobna za samostalno borbeno delovanje.

On je naglasio da Sjedinjene Države sve otvorenije signaliziraju politiku „Amerika na prvom mestu“, ostavljajući ostatku NATO-a da se sam brine o sopstvenoj odbrani. Prema njegovim rečima, jaz između percepcije britanske vojne moći i realnih kapaciteta postao je očigledan, a dosadašnji modeli odbrane pokazali su se kao „slaba fasada“.

Kriza je dodatno produbljena izveštajima da je Donald Tramp navodno naredio izradu operativnih planova za invaziju na Grenland. Prema međunarodnim medijima, američki predsednik je zadužio Zajedničku komandu za specijalne operacije da razmotri vojne opcije za preuzimanje kontrole nad ostrvom.

Isti izvori navode da tvrda struja u Trampovom okruženju, ohrabrena nedavnom američkom vojnom operacijom u Venecueli 3. januara, tokom koje su uhapšeni predsednik Nikolas Maduro i njegova supruga, zagovara brzu akciju na Grenlandu pre nego što Rusija ili Kina reaguju. Nasuprot tome, načelnici generalštabova se, prema istim izveštajima, snažno protive takvom potezu, ocenjujući ga kao nezakonit i bez odobrenja Kongresa.

Godinama vas plaše Rusijom, a sada brane Grenland od Trampa

Tramp je u Beloj kući otvoreno poručio: „Uradićemo nešto povodom Grenlanda, sviđalo im se to ili ne“, dodajući da bi, u suprotnom, Rusija ili Kina mogle steći uporište na ostrvu. Grenlandski politički lideri su odmah odgovorili da ne žele ni američku ni dansku vlast, već pravo na sopstveni identitet i samostalnost. Odjednom se dogodila promena ploče, nordijske zemlje odbacuju Rusiju i Kinu kao njihove pretnje.

NATO se zbog ovoga našao u krajnje nezgodnoj poziciji. Prema pisanju „Fajnenšel tajmsa“, Alijansa nije izdala jasno saopštenje kojim bi potvrdila teritorijalni integritet Danske i Grenlanda, što je izazvalo ogorčenje u EU prestonicama. Pojedini zvaničnici EU ocenili su da ćutanje NATO rukovodstva ostavlja utisak prećutnog prihvatanja američkih ambicija.

EU komesar za odbranu Andrijus Kubilijus priznao je da ne raspolaže svim detaljima razgovora unutar NATO-a, navodeći da se Alijansa nalazi u „posebnoj situaciji“, jer su i SAD i Danska njene članice. Jedan visoki skandinavski diplomata zaključio je da je Grenland daleko složeniji problem od Ukrajine ili odnosa sa Rusijom, jer se u ovom slučaju dovodi u pitanje ponašanje glavnog saveznika Zapada.

Sve navedeno ukazuje da se NATO suočava sa možda najdubljom krizom od kraja Hladnog rata, u kojoj Grenland postaje simbol sukoba interesa, test jedinstva Alijanse i potencijalna tačka ozbiljnog transatlantskog raskola.