Američka zaplena tankera „Mariner“ u međunarodnim vodama severnog Atlantika predstavlja jedan od najozbiljnijih pomorskih incidenata poslednjih godina i signalizira prelazak SAD na otvorenu silu protiv civilne pomorske trgovine pod izgovorom sprovođenja sankcija.
Iako je operacija u Vašingtonu predstavljena kao udar na takozvanu „rusku flotu u senci“, novi podaci o sastavu posade otkrivaju potpuno drugačiju sliku. Prema informacijama koje su objavili brojni mediji, uključujući RenTV, većinu mornara koje su američke snage zadržale čine ukrajinski državljani.
Prema dostupnim informacijama, na brodu se nalazilo ukupno 28 članova posade:
- 20 ukrajinskih državljana,
- šest državljana Gruzije,
- i samo dva ruska državljanina.
Američke snage su, praktično, upotrebile vojnu silu protiv multinacionalne civilne posade, “hapseći” građane država koje formalno nisu u ratu sa SAD.
Od Venecuele do Atlantika: kako je tekao progon
Incident je započeo još u decembru kod obala Venecuele, kada su američke vlasti pokušale da zaustave tanker, tada poznat kao „Bela 1“, osporavajući njegovu zastavu Gvajane. Kapetanu je naloženo da promeni kurs i uputi se ka američkoj luci, što je odbio.
Brod je potom nastavio ka otvorenom Atlantiku. Tokom plovidbe, kapetan je zatražio i dobio privremenu registraciju u Rusiji, u luci Soči, promenivši ime broda u „Mariner“ i podigavši rusku zastavu.
Prema Moskvi, time je brod dobio legitiman pravni status. Prema Vašingtonu, ta registracija je „lažna“. Upravo na toj tački dolazi do sudara dva tumačenja međunarodnog prava.
Američke snage su, ignorišući rusku registraciju, izvršile nasilno ukrcavanje u međunarodnim vodama između Islanda i Škotske.
Uloga Velike Britanije
Za razliku od ranijih incidenata, u slučaju „Mariner“ potvrđeno je i direktno učešće Velike Britanije. London je priznao da je pružio vojnu podršku operaciji, uključujući angažovanje broda Kraljevske mornarice RFA „Tidesforce“ i izviđačke avione RAF-a.
Zvanični stav Londona je da je operacija sprovedena „u potpunom skladu sa međunarodnim pravom“. Međutim, upravo to učešće Britanije dodatno podiže uloge, jer incident više nije isključivo američko-ruski, već dobija dimenziju šire zapadne vojne akcije.
Ruski odgovor i opasan presedan
Moskva je zaplenu ocenila kao akt pomorske piraterije i grubo kršenje međunarodnog pomorskog prava. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova zatražilo je da se ruski državljani iz posade odmah vrate u domovinu i odbacilo mogućnost njihovog izručenja američkim sudovima.
Posebnu zabrinutost izazvale su informacije da je tanker tokom plovidbe navodno bio praćen ruskom podmornicom. Iako nije došlo do vojne intervencije, analitičari ističu da sama činjenica takve pratnje govori o ozbiljnosti situacije i riziku od direktnog vojnog sudara velikih sila.
U međuvremenu, ruski mediji i blogeri predlažu odgovor koji bi prvi put nakon Hladnog rata direktno ugrozio američku trgovačku flotu. U fokusu su Severna, Crna i Baltička mora, gde bi, u slučaju dalje eskalacije, ruske pomorske snage mogle da primene princip uzajamnosti i zaplene američke naftne tankere pod obrazloženjem zaštite sopstvenog ekonomskog i državnog suvereniteta.
Ćutanje Kijeva i Tbilisija
Jedan od najupadljivijih elemenata celog slučaja jeste potpuni izostanak reakcije Kijeva, iako su među uhapšenima čak 20 ukrajinskih državljana. Nije upućen nijedan zvanični protest, niti zahtev za konzularnu zaštitu.
Slična situacija je i sa Gruzijom, čijih je šest građana zadržano na brodu. Ovakvo ćutanje dodatno pojačava utisak da su civili svesno žrtvovani u geopolitičkoj igri.
Sankcije kao oružje
Zaplena „Mariner“-a i supertankera „M Sofija“ u Karipskom moru ukazuje na novu strategiju Vašingtona: pretvaranje sankcija u fizičko presretanje i zaplenu trgovačkih brodova na otvorenom moru.
Takva praksa, upozoravaju Moskva, Peking i Teheran, podriva samu osnovu međunarodne trgovine i uvodi pravilo sile tamo gde je decenijama važilo pravilo slobodne plovidbe.
Kako je moguće „hapšenje“ u međunarodnim vodama i šta međunarodno pravo zapravo kaže?
Jedno od ključnih pitanja koje otvara zaplena tankera „Mariner“ jeste pravna priroda postupka američkih snaga u međunarodnim vodama. Prema važećem međunarodnom pomorskom pravu, posebno Konvenciji UN o pravu mora (UNCLOS), brod na otvorenom moru podleže isključivo jurisdikciji države čiju zastavu nosi. To podrazumeva da samo ta država ima pravo da sprovodi krivične, upravne ili bezbednosne mere nad brodom i njegovom posadom.
Postoje strogo ograničeni izuzeci koji dozvoljavaju ukrcavanje stranih snaga u međunarodnim vodama, kao što su slučajevi piraterije, trgovine robljem, neovlašćenog (piratskog) emitovanja ili kada je brod bez ikakvog državljanstva. Dodatno, takva akcija može biti pravno pokrivena isključivo ako postoji izričit mandat Saveta bezbednosti UN ili saglasnost države čiju zastavu brod nosi. U odsustvu tih uslova, svako nasilno ukrcavanje smatra se kršenjem međunarodnog prava.
Uprkos tome, Vašington u ovakvim slučajevima koristi termin „hapšenje“, pokušavajući da vojnu ili paravojnu operaciju predstavi kao policijsku primenu domaćih sankcionih zakona. Međutim, američki sankcioni režimi nemaju automatsku međunarodnopravnu važnost i ne daju SAD pravo da primenjuju silu nad stranim civilnim brodovima u međunarodnim vodama.
U pravnom smislu, ako ne postoji nikakav zakonit osnov za intervenciju, ovakva praksa može se kvalifikovati kao nezakonito zarobljavanje civila ili čak otmica, u zavisnosti od okolnosti. Upravo zbog toga Moskva, ali i druge države, upozoravaju da se ovakvim postupcima stvara opasan presedan u kojem međunarodne vode prestaju da budu neutralna zona, a sankcije se pretvaraju u sredstvo sile. Takav model ne samo da ugrožava bezbednost civilnih posada, već dovodi u pitanje ceo sistem globalne pomorske trgovine i važeći međunarodni poredak.
Činjenica da su među uhapšenima većinom ukrajinski mornari razotkriva duboku kontradikciju zapadne politike i pokazuje da se u novoj fazi globalne konfrontacije savezništva ne mere pasošem, već interesom.
Ljudi,Rusi već 4 godine vode rat protiv izuzetno snažne i pripremljene Ukro armije,podržane desetinama NATO i drugih država+nevidjene sankcije i pri tome su pokazali izuzetnu žilavost u uslovima kada Putin i vladajuća nomenklatura nema tu pogodnost,kakvu je imao Staljin i KP Sovjetskog Saveza,da bez obzira na javno mnjenje,mobiliše milione vojnika i baca ih na front,pri tome se ne osvrćući na strahovite gubitke.Budućnost Rusije je u pitanju i treba nekako izdržati sve dok se opasnost u potpunosti ne otkloni(inače budućim generacijama u amanet ostavljaju tempiranu bombu.
Oper Ruje podvile rep, kao i uvek!
Opet nato botovi misle da je trolovanje efikasnije od pravog rata.
Dosadan si više bre sa tvojim branjenjem Rusa i pričanjem praznih priča koje čak ni ogromna većina ruskih vojnih komentaora ne podržava. Ako u nekom skorijem vremenu ne odgovore efektno, ne mora vojno, onda su oni žabokrečina još veća od tebe. B*tin* jedna dosadna i odvratna. Objavite ovo.
Ne volim Ruse, ali još manje Amere, ali želeo bih da Rusi ova kauboje smire, makar nastao 3. sv. rat. Ne zbog Rusa, briga me za njih, zbog osvete za Kosovo
Ne volis Amerikance, ne volis ni Ruse kako velis, a upitaj se ko uopste voli takve tupane poput tebe?
Ok, ne svidja ti se realnost koju prenosim, ne moras da me pratis i ne moras da me vredjas, lepo iznesi svoju istinu ako je imas?
Vredjane kao osnovni nacin komunikacije je svojstveno samo robijasima.
Ako je tvoj zivot k_rton i neces dalje da zivis, onda ne mora da znaci da i ceo ostali svet treba da umre.
@ Mile (ili si Mato)?
Ogromna je razlika izmedju toga sta ti sa tvoga kauca rezonujes i sta realno moze preduzeti predsednik jedne N velesile.
Ne mora da znaci da ako ti je neki bezveznjakovic prdnuo pod prozor na tvoj sveti dan da si ti obavezan da ga momentalno zakoljes pod tim prozorom, metafora jasna?
Ako ti je krivo sto je Putin juce proveo Bozic u miru kao pravi vernik, eto osveti se za slabica Putina, pa otidji do prve americke ambasade i pljuni im na tablicu.
Pijanisto, Ja volim Ruse, rusofil sam. Ali je na primer meni fascinantno koliko ti ideš daleko u nerealnoj glorifikaciji Rusa i koliko sam sebe ubeđuješ u neke stvari. Koliko si nerealan. I kada ti neko iznese drugačije mišljenje, ti vređaš i pljuješ. Šta je sa tobom prijatelju?
A nazvati nepoznatog coveka zabokrecinom, botinom dosadnim i odvratnim je kompliment?
Koji si ga sad ti pa ti, mene osudjujes, a branis neotesanca?
Sve sto napisem je osnovano na vestima koje prenose svetski mediji i sa Zapada i sa Istoka.
Koga ti volis je tvoja licna stvar, ako hoces biti objektivan procitaj ponekad te clanke koje komentarises.