Turska je u tišini, ali bez oklevanja, napravila jedan od najopasnijih bezbednosnih poteza na Balkanu u poslednjoj deceniji. Ubrzana isporuka hiljada bespilotnih letelica i savremenih protivtenkovskih raketnih sistema OMTAS Kosovu predstavlja mnogo više od tehničke modernizacije Kosovskih bezbednosnih snaga. Reč je o politički i vojno kalibrisanom potezu koji menja lokalnu ravnotežu snaga i šalje jasnu poruku Beogradu.
Tajming isporuke nije slučajan. Oružje je stiglo tri meseca pre ugovorenog roka, svega nekoliko dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji u oktobru 2025. godine, u trenutku kada je komandant KFOR-a ponovo turski general. U bezbednosnim krugovima, takva koincidencija se ne tumači kao puka logistička efikasnost, već kao deo šireg političko-vojnog konteksta.
OMTAS kao simbol turske strategije
Protivtenkovski sistem OMTAS, koji proizvodi turska državna kompanija Roketsan, predstavlja jedan od najsavremenijih sistema srednjeg dometa u svojoj klasi. Namenjen je pešadijskim jedinicama i projektovan za uništavanje savremenih oklopnih vozila, uključujući tenkove sa reaktivnom zaštitom, ali i za dejstvo protiv utvrđenih tačaka.
Za Kosovo, uvođenje OMTAS-a znači kvalitativni skok u sposobnostima. Do sada su Kosovske bezbednosne snage raspolagale ograničenim protivoklopnim sredstvima, uglavnom kratkog dometa i simboličnog odvraćanja. OMTAS, sa dometom do četiri kilometra, režimima „pucaj i zaboravi“ i „pucaj i obavesti“, kao i mogućnošću napada iz gornje polusfere, uvodi potpuno novu dimenziju u potencijalne scenarije sukoba.
Vršilac dužnosti ministra odbrane Kosova Ejup Makedondži otvoreno je potvrdio da je isporuka deo dugoročnog plana modernizacije i usklađivanja sa NATO standardima. U političkom smislu, ta formulacija ima jasnu funkciju: ona legitimiše militarizaciju Kosova kroz zapadni okvir, dok se istovremeno zanemaruje percepcija Srbije i činjenica da Beograd Kosovo smatra ključnom bezbednosnom ranom.
Erdoganov obrazac delovanja
Na Balkanu se ponavlja obrazac koji je Ankara već primenila u Siriji, Libiji, Iraku, na Kavkazu i u delovima Afrike. Turska odbrambena industrija deluje kao prethodnica političkog uticaja. Dronovi, raketni sistemi i obuka dolaze pre diplomatskih inicijativa, stvarajući zavisnost i dugoročnu vezanost lokalnih struktura za Ankaru.
Erdogan pritom vešto koristi etničke i verske linije podela. Njegova politika oslanja se na princip „zavadi pa upravljaj“, gde Turska ne nastupa kao pomiritelj, već kao arbitar koji nudi bezbednosna rešenja pod sopstvenim uslovima. Na Balkanu, to znači stalno održavanje kontrolisanog nivoa napetosti, dovoljnog da opravda tursko prisustvo, ali nedovoljnog za otvoreni sukob.
U tom kontekstu, Kosovo ima posebnu ulogu. Za Srbiju, ono predstavlja emotivno, političko i bezbednosno pitanje najvišeg mogućeg reda. Svako pomeranje vojne ravnoteže u korist Prištine automatski se doživljava kao direktan pritisak na Beograd. Erdogan je toga svestan i upravo zato Kosovo ostaje najosetljivija tačka njegovog balkanskog angažmana.
Rat u Ukrajini kao katalizator
Sukob između Rusije i Ukrajine dodatno je olakšao tursko pozicioniranje. Sa izuzetkom Srbije, ruski uticaj na Balkanu je značajno oslabljen. U nastalom vakuumu, Ankara se, uz prećutnu podršku Sjedinjenih Država, nameće kao regionalni „čuvar stabilnosti“. Za razliku od Brisela, koji pokušava da amortizuje etničke i političke razlike, Turska ih koristi kao polugu.
Upravo zbog toga, naoružavanje Kosova ne treba posmatrati izolovano. Ono je deo šire strategije u kojoj Balkan nije periferija, već aktivno bojno polje uticaja između velikih aktera, pri čemu se lokalni sporovi koriste kao instrument spoljne politike.
Signal promene
Da na Kosovu počinje proizvodnja oklopnog vozila „Šota“, već smo pisali. Takođe otvara se i Turska fabrika municije. Sada je jasno kao dan da isporuka dronova i sistema OMTAS Kosovu nije puki tehnički događaj, niti rutinska modernizacija jedne bezbednosne strukture. To je signal promene. Signal da se vojna ravnoteža na Balkanu tiho pomera i da Ankara preuzima aktivniju, asertivniju ulogu u regionu.
Za Srbiju, ovo predstavlja upozorenje da se bezbednosno okruženje menja brže nego što politički procesi mogu da ga prate. Za Balkan u celini, to je podsetnik da stabilnost više ne zavisi samo od Brisela, već i od ambicija regionalnih sila koje otvoreno koriste vojnu industriju kao sredstvo geopolitike.
Nešto razmišljam o Grčkoj. A nešto i o padu Konstantinopolja posle našeg poraza na Kosovu.
A mi,idioti,pravimo Mad Max žirokoptere koji trebaju…ama baš nikom!
Људи, зар вам није јасно да су се Трамп и Путин договорили, на састанку на Аљасци, поделили су зоне, војног и економског, утицаја. Поручио би драгим комшијама да Руси долазе.
Бул се наоружал
Pod hitno prekinuti sve odnose sa Turskom, i uvesti strog vizni režim, uz ekstremne carine na njihovu bofl robu.
Za isticanje njihovih simbola rigorozne kazne. Srbija je evropska, i hrišćanska zemlja, ko želi džamahiriju neka ide!
Svoji za svoje.
Ма то Србију није брига, отвориће турци 2 фабрике гаћа на југу Србије и Срби ће да пишке зајитин од среће. Која држава. Пихххх
Држава је најбоља а ви питурчењаци најгори народ.
Признај да ти је криво што ниси остао Србин.
Turci na velika vrata se vracaju na Balkan,Centralnu Aziju ,tamo sa Kinezima ,potiskuju Ruse.Rusi zbog rata u Ukrajini,zapustili druge prostore.Turcima pomazu,medijski ,kulturno i lokalni medijski magnati,tzv inovatori sa Turskim serijama itd.Turci prvo meku moc,kasnije mozda koriste i vojnu silu,ko na Nagorno Karabahu,preko Azerbejdzana.
A inflacija im sa vremena na vreme varira od 30% do 80%, stabilnost privrede im nije jaca strana.
Ujedinimose sa Albanijom i Kosovom i onda vracamo i Kosovo i plus dobijamo Albaniju i izlazimo na Jadran i poravljamo prijateljstvo sa Tuskom
A uz auto put se vijore turske zastave u ugostiteljskim objektima koje su kupili.