Američka vojska je krajem 2025. godine prvi put pružila zvanični vizuelni uvid u fizički prototip tenka M1E3 Abrams, potvrđujući pravac razvoja o kome se u stručnim krugovima govori još od 2023. godine. Koncept lakšeg, digitalizovanog i hibridno pogonjenog naslednika Abramsa već je ranije najavljivan kroz doktrinarne dokumente, industrijske demonstratore poput AbramsX i analitičke projekcije budućeg bojišta.
Još 2023. godine bilo je jasno da će američki glavni borbeni tenk, u svom postojećem obliku, teško pronaći mesto u ratu kakav danas gledamo u Ukrajini. Analize su tada ukazivale da Abrams, iako još nije direktno učestvovao u borbama, deli sudbinu svih teških platformi suočenih sa masovnom upotrebom dronova, precizne municije i stalnog izviđanja iz vazduha.
Od „najboljeg tenka na svetu“ do problema mase i logistike
Tokom narednih godina, američka industrija je pokušavala da Abrams prilagodi novim uslovima, ali svaka modernizacija vodila je ka istom problemu – rastu mase. Kako navodi portal TWZ, varijanta M1A2 SEPv3 približila se granici od 78 tona, što je stvorilo ozbiljne probleme u transportu, održavanju i taktičkoj fleksibilnosti. Već tada se govorilo da sledeći Abrams mora biti radikalno drugačiji, lakši i digitalno redefinisan.
Industrijski demonstrator AbramsX, predstavljen kao eksperimentalna platforma, samo je potvrdio taj pravac. Njegov hibridni pogon, automat punjenja i smanjena posada podelili su američku stručnu javnost. Jedni su u njemu videli budućnost, dok su drugi upozoravali da se radi o preskupom eksperimentu koji dolazi prekasno.
Ukrajina kao ogledalo stvarnosti
Rat u Ukrajini je, međutim, presekao svaku dilemu. Na bojištu se pokazalo da masivni oklop više ne garantuje preživljavanje, dok logistički zahtevi teških tenkova postaju ozbiljan teret čak i za industrijski razvijene države. Iako Abrams nije masovno korišćen, sudbina zapadnih i ruskih tenkova jasno je pokazala šta čeka platforme koje se ne prilagode novoj realnosti.
Upravo zato je sve češće postavljano pitanje da li se Abrams pretvorio u skupu metu, a ne u ključnu udarnu snagu, što je tema koju smo detaljno analizirali nakon iskustava sa ukrajinskog ratišta.
M1E3: manje tenk, više sistem
U tom kontekstu treba posmatrati M1E3. Novi prototip ne pokušava da „spase“ Abrams kroz još deblji oklop ili jači top. Naprotiv, on priznaje da tenk više ne može biti samodovoljna platforma. Premestanje posade u trup, automat punjenja, niža kupola i cilj da masa padne ispod 60 tona jasno govore da se američka doktrina povlači iz ere sirove sile.
Hibridni pogon dodatno potvrđuje taj zaokret. On nije uveden zbog ekologije ili uštede goriva, već zbog taktičkog opstanka. Smanjen toplotni i zvučni potpis postaju jednako važni kao i kalibar topa, jer tenk koji se vidi iz drona – više nije tenk, već meta.
Globalna trka ne čeka SAD
Dok Vašington redefiniše Abrams, konkurencija ne miruje. Rusija je sa Armata programom pokušala sličan skok, ali se suočila sa industrijskim i finansijskim ograničenjima, što je otvorilo pitanje da li uopšte ima smisla razvijati ekstremno skupe platforme u eri masovnih dronova.
Istovremeno, Kina razvija sopstvene koncepte tenkova prilagođenih borbi u uslovima potpune senzorske transparentnosti, sa naglaskom na zaštitu od dronova i mrežno ratovanje
M1E3 kao priznanje
Zvanično testiranje M1E3 trebalo bi da počne početkom 2026. godine, a američka vojska poseban naglasak stavlja na brzinu razvoja i povratne informacije dobijene direktno od američkih pripadnika.
M1E3 Abrams nije revolucija, već priznanje. Priznanje da era teških, samodovoljnih tenkova završava i da oklopne snage budućnosti moraju biti deo šireg digitalnog ekosistema, u kome preživljavanje zavisi od umreženosti, prikrivanja i brzine prilagođavanja.
Američka vojska ne pravi „najbolji tenk na svetu“, već pokušava da zadrži relevantnost u ratu koji se promenio brže nego što su to planeri u Pentagonu očekivali. U tom smislu, M1E3 nije odgovor na buduće sukobe, već zakasnela reakcija na rat koji već traje.
Prijatelj,koji je dobro upućen u tu tematiku mi je rekao da Rusi koriste AT-E link i noviji OSNOD koji ne zaostaje za NATO(BAE)link 16 kako ti tvrdiš(u vezi njegove superiornosti).
“M1E3 Abrams nije revolucija, već priznanje. Priznanje da era teških, samodovoljnih tenkova završava i da oklopne snage budućnosti moraju biti deo šireg digitalnog ekosistema, u kome preživljavanje zavisi od umreženosti, prikrivanja i brzine prilagođavanja” Čega priznanje? Samodovoljno tenkovi je Ruska doktrina. Svi smo gledali od početka SVO kako su prolazili tenkovi. Dgitalni ekosistem, umrežavanje i situaciona svest je bukvalno američki izum, šta tu ima da priznaju. Rusi ni dan danas nemaju nešto poput Link-16 a kako stvari stoje nikad i neće. “M1E3 nije odgovor na buduće sukobe, već zakasnela reakcija na rat koji već traje” zamisli, amerika zakasnila za rat u kojem i ne učestvuje 🙂 A Armata čudo čuda u reklami i ostalo je u reklami gde joj je i mesto jer ništa drugo i nije nego reklamni trik koji naravno ne može da se proizvodi. Biće tenkova dok je Severne Koreje:)
U borbama novembra 2004 za Faludžu(Irak),Amerikanci su bili iznenađeni kada su utvrdili da je nekoliko M1A1/2 Abramsa penetrirano sa starim PG-7L,na mjestima gdje ne bi trebalo doći do penetracije.To je dovelo do modifikacija Abramsa(posebno za urbano ratovanje)!Znači,ako su morali da se prilagodjavaju opasnostima u Safari ratovima protiv puno slabijeg protivnika,logično da će vršiti njegovu modernizaciju i prilagodjavanje iskustvima sa ratišta,kao što je Ukrajinsko(zasićenim raznim i ubitačnim PT sredstvima,i neuporedivo snažnijim potencijalnim protivnikom.
Ruski tenkovi za razliku od zapadnih imaju 3 člana posade već 50god, savremeni tenk bi trebalo kao Armata da ima posebnu ćeliju za posadu od ojenumod kupole i samo 2 DVA člana posade, vozača i komandira koji je ujedno nišandžija tj koji radi u tandemu sa AI. Lakši,brži i bolje opremljen za elektronsko ratovanje novi tenk bi kao najveću novinu trebalo da ima dvočlanu posadu jer upravo tako funkcionišu i najopređljenini helikopteri i avioni, na kraju krajeva nije isto kad gubitak 3 tenka znači gubitak 6 osoba u odnosu na 12, a kao i u svakom drugom vozilu i sistemu u retu će biti gubitaka jer to je neminovnost rata
Pa jasno je da su osnovni nedostaci zapadnih tenkova kompletan pogon zbog velike mase, zapremine i potrošnje, što za posledicu ima povećan oklopljeni prostor što, opet, znači povećanu masu koju treba pokretati jačim motorom koji je veći i više troši i tako ukrug.
Takođe sumnjičavost u efikasnost automatskog punjača topa što znači čoveka više, što znači veću oklopljenu zapreminu, što znači ……..
Krajnje vreme je bilo da se malo trgnu i prizovu pameti, a i inače…
Mislim da će i sistemi aktivne zaštite,Takodje biti od značajne pomoći u zaštiti tenkova od raznih opasnosti,posebno uključujući dronove kamikaze.