Nas dva brata, oba ratujemo: kako rat lomi porodice

U tekstu ”Dezerteri kroz istoriju” podrobno smo opisali pojavu izbegavanja vojne obaveze, prebega i svega onoga što čini jasnijom ovu tmurnu sliku u kojoj je oličena želja za životom, mnogo više nego strah ili kukavičluk. Jedna od najvećih trauma je sukob u kome učestvuju rođaci. Previše je, nažalost, primera da su se na suprotnim stranama u nekom ratu našla braća, i to rođena. U filmu ”Užička republika” reditelj pokazuje kako se dva brata opredeljuju kuda će i na koju stranu: jedan pod kokardu, drugi pod zvezdu. Neko iskonski mudar u porodici rekao im je da je tako veća šansa da bar jedan preživi.   

Surova logika rata pokazala je svoje lice i tokom SVO. U Zaparoškoj oblasti dogodilo se nešto što se ne događa baš često. Opet je frontovska praksa iznedrila epizodu vrednu različitih tumačenja, pa i zaključaka. Imena dva brata koji su centralne figure ove istinite priče niko ne navodi iz razumljivih razloga, ali niko priču i ne demantuje. Ona je uredno dokumentovana pa se može naći na brojnim ruskim, pa i na ukrajinskim portalima. Kod Ukrajinaca je ta priča drugačije predstavljena i protumačena. Tatjana Moskaljkova (Москалькова, Татьяна Николаевна), opunomoćenica za prava čoveka u RF (Уполномоченный по правам человека в Российской Федерации) novinarima TASS verno je prenela detalje.

Najkraće: ukrajinski vojnik predao se vojnicima Ruske Federacije posle razgovora s rođenim bratom koji ratuje na ruskoj strani! Kada je stigao u zarobljeništvo, zaštitnica za ljudska prava predala mu je pismo majke koja živi u Rusiji. On je imao mogućnost da bude razmenjen, ali je rešio da ostane u Rusiji. Do punog zamaha ratnih dejstava porodica je živela u Kramatorsku (Крамато́рськ). Naselje je bilo centar teške mašinogradnje, a sada je, prema ruskim izvorima, privremeno pod okupacijom Ukrajine, ali u direktnoj zoni borbenih dejstava. Porodica mladića o kome reč još pre početka SVO prešla je u Rusiju. Međutim, on je morao da ostane da bi se starao o teško bolesnoj, nepokretnoj baki.

Bez obzira na to, pripadnici TCK (Територіальний центр комплектування та соціальної підтримки), ozloglašeni širom Ukrajine, ”lovci na obveznike”  koji su u postupku mobilizacije u potpunosti zamenili raniji sistem vojnih komesarijata (Військовий комісаріат), mobilisali su ga i poslali na front. Međutim, on je iskoristio priliku pa se baš tamo susreo sa svojim bratom koji ga je ohrabrio održavši mu lekciju (нравственный урок).

Kada se to i kako dogodilo?

O tom slučaju Rusi su ćutali izvesno vreme, da bi, u trenutku kada su procenili da to više ne predstavlja opasnost za slične pokušaje, obelodanili detalje. To se dogodilo 2023. godine. Susret dva brata na liniji razdvajanja sam po sebi jeste neobičan, ali ne i neverovatan. Reč je o borbenoj liniji koja nije ono što bi nas podsetilo na Zapadni front Prvog sv. rata ili Istočni u Drugom. Linije s ukrajinske strane održavaju labavu bočnu vezu, prostranstva su ogromna, pa je i ovako nešto moguće. Svedoci smo da su mnogi vojnici na taj način rešili da se spasu gotovo sigurne smrti i nepodnošljivosti rovovskog rata u kome više ni dobro ukopana skloništa nisu zaštita.

Mladić je poslušao brata i preko kanala Volga (149.200) uspostavio vezu s Rusima. Ovaj kanal koji koristi VHF na 149.2 MHz predstavlja ”vruću” (hotline), odnosno stalno otvorenu liniju za predaju ukrajinskih boraca. Podsetimo da i Ukrajinci imaju takvu liniju. Nazvali su je ”Hoću da živim” (Хочу жити, rus. Хочу жить , engl. I Want to Live) i ona služi u iste svrhe. ”Volga” emituje u Donbasu od leta 2003. godine. Koristi i druge frekfencije na 49.200 i 449.200 MHz. Periodično se emituje sugestivna, ohrabrujuća poruka, uz prigodni hit koji izvode poznati reperi Čičerina i Akim Apačev. U tom hitu delovi teksta izvode se i na ukrajinskom jeziku. Rusi veoma redovno i precizno objavljuju trenutno bezbedne koridore koji se brzo menjaju, uz poruku da posle radio-kontakta vojnik treba oprezno da pređe preko ničije zemlje, odbacivši oružje ili okrenuvši cev nadole.  

Mladić nije u tu avanturu, kada je mogao dobiti metak u leđa, ušao napamet ili nepromišljeno. Sve je dobro isplanirao. Svima je već bilo poznato da su Ukrajinci ubili blizu Petropavlovke (Петропавлівка, Dnjepropetrovska oblast) devet svojih boraca koji su pokušali da se predaju. Rusi su više puta uspešno naveli ukrajinske borce koji su u grupama, na čelu s komandirima, prelazili na rusku stranu. To se događalo kod Visokog (Високий, Harkovska oblast) i u Sumskoj oblasti. Heroj ove priče srećno je stigao na drugu stranu.

Šta je danas s njim? Pouzdanih podataka iz razumljivih razloga nema. Međutim, ono što će našim čitaocima biti interesantno, jeste podatak koji svakako doprinosi ohrabrenju ukrajinskih boraca na slične pokušaje. Reč je o dnevnoj organizaciji života zarobljenika koji se odvija po standardnom armijskom rasporedu. Ako je ovaj raspored tačan, može se sa sigurnošću tvrditi da ovakav tretman nisu imali u svojoj jedinici. Sada nemaju slobodu, ali su živi i sigurno će se jednog dana vratiti svojim kućama.

• 06.00 – 06.10: ustajanje, nameštanje kreveta, oblačenje.
• 06.10 – 07.00: sanitarne potrebe (Rusi tako zovu prirodnu potrebu).
• 07.00 – 08.00: doručak.
• 08.00 – 09.00: jutarnja smotra, prozivka i provera.
• 09.00 – 12.00: šetnja.
• 12.00 – 13.00: pauza za ručak.
• 13.00 – 18.00: šetnja.
• 18.00 – 19.00: večernja smotra, prozivka i provera.
• 19.00 – 20.00: večera.
• 20.00 – 21.30: večernja higijena, sređivanje opreme, priprema za povečerje.
• 22.00 – 06.00: neprekidni osmočasovni odmor.   

Svakom vojniku ovaj raspored je dobro poznat. Osim zanimanja i jutarnje fiskulture, sve drugo je praktično isto. Čak i da je ovo samo priča koja je nastala za potrebe medijskog rata i urušavanja morala, veoma je dobro osmišljena i plasirana. I dala je rezultate, što je najvažnije.