Kina je zvanično uvela sankcije protiv velikog broja američkih kompanija iz vojno-industrijskog sektora i pojedinaca direktno povezanih sa proizvodnjom i izvozom naoružanja. Prema saopštenjima kineskih vlasti, mere su usmerene na ukupno 20 američkih firmi i 10 istaknutih rukovodilaca u sektoru odbrane, a povod je najnoviji, rekordno veliki paket američke vojne pomoći Tajvanu.
Među kompanijama koje su se našle na listi sankcija nalazi se i Northrop Grumman, jedan od stubova američkog vojno-industrijskog kompleksa. Ova kompanija proizvodi neke od najznačajnijih sistema savremene američke vojske, uključujući strateški bombarder B-2 Spirit, izviđačko-borbene bespilotne letelice RQ-4 Global Hawk, kao i raketne sisteme, protivvazdušnu odbranu, brodske platforme i tehnologije povezane sa nosačima aviona.
Kineske sankcije podrazumevaju zabranu korišćenja kineskih proizvoda i komponenti u proizvodnji vojne opreme ovih kompanija, zamrzavanje imovine koju eventualno imaju u Kini, kao i onemogućavanje korišćenja kineskih investicija i poslovanja sa kineskim entitetima. Pored korporativnih mera, lične sankcije su uvedene protiv deset rukovodilaca iz sektora odbrane, kojima je zabranjen ulazak u kontinentalnu Kinu, Hong Kong i Makao, kao i svaka poslovna saradnja sa kineskim firmama.
Prema informacijama koje je preneo Bloomberg, kineske vlasti ove mere opisuju kao „ciljane“ i u određenoj meri „simbolične“, sa ciljem slanja političke poruke, a ne trenutnog izazivanja nekontrolisane eskalacije. Ipak, obim zahvaćenih firmi i pojedinaca ukazuje da je reč o do sada najozbiljnijem kineskom odgovoru na američko naoružavanje Tajvana.
Neposredni povod za sankcije je odluka Vašingtona da odobri novi paket prodaje oružja Tajvanu u vrednosti većoj od 11 milijardi dolara. Paket, koji je odobren tokom mandata Donald Trump, obuhvata raketne sisteme, dronove, artiljeriju i drugu vojnu opremu namenjenu jačanju odbrambenih sposobnosti ostrva. Tajvan je od posebnog značaja za Peking, koji ga smatra delom svoje teritorije i svaku isporuku stranog naoružanja vidi kao direktno mešanje u unutrašnja pitanja Kine.
Portparol američkog Stejt departmenta reagovao je na kineske mere navodeći da se Sjedinjene Države „snažno protive pokušajima Pekinga da kazni američke kompanije zbog njihove uloge u podršci samoodbrambenim sposobnostima Tajvana“. Vašington insistira da je prodaja oružja u skladu sa američkim obavezama i zakonodavstvom, iako formalno ne priznaje nezavisnost Tajvana, što u Pekingu doživljavaju kao očigledan paradoks i prikrivenu podršku tajvanskom separatizmu.
U isto vreme, kineski mediji pišu da ove odluke ozbiljno potkopavaju ionako krhke pokušaje obnove dijaloga između dve sile. U tom kontekstu, u Pekingu se sve otvorenije razmatra i pitanje planirane posete Donalda Trampa Kini 2026. godine. Kako navodi kineska štampa, naoružavanje Tajvana dovodi u pitanje „prikladnost i smisao“ takve posete, jer se smatra da američka politika direktno podriva osnovne interese Kine.
Paralelno sa spoljnopolitičkom eskalacijom, i sam Tajvan se suočava sa ozbiljnim unutrašnjim potresima. U tajvanskom parlamentu pokrenut je postupak impičmenta protiv predsednika Laja Čingdea, poznatog i kao Vilijam Čingde. Predlog za pokretanje postupka usvojen je tesnom većinom, sa 61 glasom za i 50 protiv, uz podršku poslanika Kuomintanga i Tajvanske narodne partije. Predsednik je optužen za podrivanje ustavnog poretka i demokratije, dok tajvanski mediji navode da se formalna odluka o njegovoj eventualnoj smeni ne očekuje pre maja.
Sve ove okolnosti ukazuju da kineske sankcije američkom vojno-industrijskom kompleksu nisu izolovan potez, već deo šire političke i strateške konfrontacije. Iako se u zapadnim izveštajima često opisuju kao „simbolične“, njihovo značenje prevazilazi čisto ekonomske efekte i jasno pokazuje da pitanje Tajvana ostaje jedna od najopasnijih tačaka globalnog nadmetanja između Kine i Sjedinjenih Država.
