Nešto pre fajronta
Prišla mi tipčina
Sa onim hitlerskim brčićima…
Tako je pisao Đorđe Balašević, jedan od najvećih pesnika vojvođanske ravnice dok se prisećao Bube Erdeljan. Hitlerski ili čaplinovski brčići, pitanje je sad? Na koga vas najpre podseti neko kog sretnete na ulici upravo s tim brčićima? Aluzije su očigledne, ali zavise i od ličnog pogleda na svet.
Istorija mode i lične estetike kaže nešto drugo. Brkove koje su učinili poznatim Čarli Čaplin i Adolf Hitler stilisti zovu četkasti. Englezi ih zovu Toothbrush moustache (brkovi – četkica za zube), Nemci Fliege – auch Zweifinger (muva, ili brkovi sa dva prsta). Francuzi ih zovu po običaju nešto komplikovanije, ali isto kao Englezi – Moustache en brosse à dents. Kod Rusa su to Усы щёточкой, odnosno brkovi-četkica. Kod nas je između pomenute dvojice mrtva trka; u nju se u međuvremenu uključio i Lane Gutović briljatnom karikaturom Srećka Šojića, tako da možemo čuti danas da ih zovu još i šojićevskim.
To su brkovi širine jednog do pet centimentara, pravougaonog oblika. Poreklo imena je jasno – direktna sličnost s četkicom za zube. Postali su popularni najpre u SAD krajem XIX veka, a kasnije se taj oblik masovno proširio na Nemačku i SSSR. Posebno su ga voleli vojnici jer su takvi brkovi tražili minimalno održavanje (potkresivanje, uvrtanje, češljanje, fazoniranje, itd). Kad već spominjemo brkove da navedemo da su ovi, četkasti, samo jedan od oblika počevši od tzv. jednostavnih, preko kajzerovskih, dalijevskih, mandarinskih, moržovskih, potkovičastih, tankih kao olovka, a’la Gebl, do unikatnih koji zavise samo od mašte ili ukusa.
Kolevka ovih brkova jesu SAD. Bili su standardni, jednoobrazni, nisu zahtevali održavanje, a za razliku od raznih ekstravagantnih stilova oni su čak simbolizovali industrijalizaciju koja je bila unifikovana. Britanac Čarli Čaplin jeste samo jedan od nosilaca, ali zahvaljujući ogromnoj popularnosti on je postao i po njima poznat. Svoj prvi film, legendarnu ”Skitnicu” snima 1914. godine upravo s tim brkovima. Oni su mu davali ozbiljnost i godine, kako je tražio Mark Senet, čuveni producent. Pri tom je sam Čaplin smatrao da su brkovi neodoljivo smešni – i bio je u pravu.
Priča se da je učestvovao u takmičenju za najuverljivijeg Čaplinovog dvojnika, ali je izgubio jer je obrijao svoje brkove. Svetsku slavu stekao je veličanstvenim, hrabrim filmom ”Veliki diktator”, snimljenom 1940. godine. Igrajući jevrejskog berberina ostvario je jednu od naboljih parodija svih vremena. Istovremeno, bio je to njegov poslednji nastup s brkovima. Legenda kaže da ih je obrijao u znak solidarnosti s Jevrejima.
U Nemačku su ove brkove doneli upravo Amerikanci. Do tada je vladao stil carskog brka, poznat kao brkovi Kajzer, po ugledu na Vilhelma II. Takvi brkovi su zahtevali parfimisanje i uvijanje na vrhovima. Već 1907. godine brkovi ”četkice za zube” bili su toliko popularni da je Njujork tajms objavio lepu priču pod naslovom ”Brkovi – četkice za zube”. Nemice su više volele kajzerovske brkove, međutim moda je bila nezadrživa.
Zahvaljujući veoma popularnom automobilskom asu Hansu Kepenu koji se proslavio na trci Njujork-Pariz 1908. godine, mladi plemići i dendijevci masovno prihvataju taj stil. S njima su podsećali na naočite pruske gardiste. Do kraja Prvog svetskog rata ovi brkovi su se uvukli i u carsku porodicu, pa je i prestolonaslednik Vilhelm prihvatio ovaj trend.
U modnu trku uključuje se nehotice i Hitler. Prvi put je slikan s tim brkovima ranih dvadesetih godina. Pre toga je on nosio kajzerovske brkove zbog čega se stalno svađao sa snajom, Bridžit Hitler, koja ga je nagovorila da promeni stil. Za jednu fotografiju iz 1914. godine koju je načinio Hajnrih Hofman utvrđeno je da je fotomontaža u cilju nacističke propagande. Hitler je za vreme rata nosio kajzerovske brkove. Toj legendi doprinela je i priča da su oni masovno skidani zbog toga što su otežavali upotrebu zaštitne maske (tzv. gas maske).
Kako u ovoj priči povezati Hitlera i Čaplina?
Kad su ih već brkovi povezali, pogledajmo kakve su bile reakcije. Godine 1923. Hitlerov budući PR publicista Ernst Hanfštengl savetovao je Hitleru da ih obrije, na šta je on odgovorio: ‘‘Ako oni nisu sada u modi, postaće to zbog mene” (!). Nacisti su uveliko uzeli na zub Čaplina kao nearijevca, iako on nije bio Jevrej. Hitler je, prema svedočenju okoline, voleo Čaplinove filmove.
Do kraja Drugog sv. rata Hitler je poznao svetski prepoznatljiv, osim po ludačkim idejama i zverstvima, i po brkovima i tipičnom frizurom. Obaveštajci su bili skeptični i manje okrenuti modi, smatrajući da se takav izgled veoma lako može promeniti. Zaista, jednostavnim brijanjem i promenom frizure Hitler je mogao lako da se maskira. Znamo kako je to završilo. Zlobnici su tvrdili da je on takve brkove puštao zbog velikog nosa, ali fotogafije dokazuju da je tek pred kraj rata njegov nos počeo da otiče, pre svega zbog psihotičkih lekova.
Šta je dogodilo odlaskom Hitlera i Čarlija Čaplina?
Hitler se ubio 1945. godine, a Čaplin je doživeo lepu starost, napustivši ovaj svet 1977. godine – bez prepoznatljivog zaštitnog znaka iz čuvene trojke (brkovi,štap i šešir). Brkovi ovog tipa pojavljivali su se i posle Drugog sv. rata, ali znatno manje. Međutim, nisu nestali. Nosili su ih mnoge poznate ličnosti, glumci, političari, sportisti. FBI je uz pomoć čileanske vlade identifikovao brojne odbegle naciste koji su ovakve brkove nosili kao uspomenu na svog voljenog vođu…kog su na vreme napustili.
Žurnalistika beleži i bizaran detalj da je izvesni Žan Mari Lore, rođen 1918. godine, radnik na železnici, nosio takve brkove da bi osamdesetih godina tvrdio da je Hitlerov sin. Eto dokaza da identifikacija s drugim ličnostima nije slučajna pojava, već predmet istraživanja za psihologe i psihijatre. Inače, spisak svetski poznatih ličnosti s ovim brkovima zaista je impozantan i sastoji se od više desetina imena. Navedimo samo neke: Jicak Šamir, Dragiša Cvetković, Bagarmjan, Jagoda, Panfilov, Rotmistrov, Truhiljo, Skorceni, Rendulic, Rundštet, Himler, Njerere, itd, itd.
