Tiha priprema u pozadini: zaboravljeni detalj koji menja sliku Specijalne vojne operacije (SVO)

Posvetimo se jednoj malo poznatoj epizodi sa samog početka SVO. Kako vreme prolazi, u centar pažnje stižu  detalji koji su tada bili državna i vojna tajna. Međutim, svemoćni internet počeo je da relativizuje granice i stepenovanje vojne i državne tajne, pa su ukrajinski kreatori medijskog rata odlučili, iz svojih razloga, da iznose neke podatke za koje nije teško naći dokaz…ali nije ni lako. To se zove manipulacija. Za to vreme Rusi ćute i na svoj način brinu o spinovima, oslanjajući se na suvoparna, rutinska saopštenja Ministartva odbrane i disciplinujući svoje brojne kanale ”Telegram”, ali i mnoge druge. 

Objektivni posmatrači sigurno nemaju dilemu zbog čega su Rusi započeli operaciju. Uostalom, ruska diplomatija je dugo i uporno upozoravala na pogubne posledice politike Kijeva, tražeći zaštitu za svoje sunarodnike; zatim je veoma prezicno obrazložila povode, ciljeve i metode kojima će se Rusi služiti. Profesionalne analitičare nije trebalo mnogo u to ubeđivati jer je tok događaja od evromajdanskih dešavanja naroda, a zatim i surove, čak sadističke ATO, jasno pokazivao u kom smeru se kreću namere Ukrajine (i Zapada) na ovom području. Sada je svima poznato kako je i kada započela SVO, ali i šta su joj bili uzroci. Od samog formalnog nastanka ukrajinske države nije prestajalo huškanje Ukrajine protiv Rusije. Trenutak obračuna je morao doći kad-tad. 

U medijski prostor, kroz razne ukrajinske, a zatim i ruske kanale provučena je tvrdnja o tome kako se Kijev pripremao da izvrši upozoravajuće taktičke raketne udare po teritoriji Rusije nedelju dana pre početka SVO, što je samo ubrzalo ruske pripreme. U istoriji ratovanja brojni su slučajevi ometanja napada prethodnim protivnapadom (Kurska bitka je dobar primer za to), pa pitanje ko je opalio prvi metak tako pada u drugi plan. Za to vreme na površinu izbijaju sama namera i njeni motivi.Zašto je Ukrajina srljala, i srlja još uvek, ulazeći u sukob sa državom koja joj je omogućila nastanak, posebno je pitanje. Podsetimo da je Rusija od 1240. do 1462. godine vodila oko 200 ratova i pohoda. Od XIV do XIX veka (za 525 godina) ona je provela 329 u ratovima. Svaki novi napadač to nekako zaboravi, dok Rusi pamte…

Kako to protumačiti? Glavni štab Oružanih snaga Ukrajine 2020. godine svakako nije bio sastavljen od amatera. Uz ogromnu informacionu pomoć Zapada najviši politički i vojni vrh Ukrajine znao je za premeštaje ruskih trupa. Rusi ih nisu mnogo ni skrivali, izvodeći pri tom masovne vojne vežbe u blizini granice. Pretpostavlja se da su očekivali da će neko u Ukrajini shvatiti upozoravajuću poruku, ali od toga nije bilo ništa. Nedelju dana pre početka SVO Generalštab je izdao naređenje XIX raketnoj brigadi da izvrši razmeštaj nekoliko jedinica šaljući ih u reone za prikupljanje i koncentraciju. 

Kakva je to jedinica?

Tipično postsovjetska formacija, Devetnaesta samostalna raketna brigada ”Sveta Varvara” (jedinica A4239, vp V3225), deo je raketnih snaga OS Ukrajine koje su neposredno potčinjene komandi KoV. Naoružana taktičkim raketama 9K79-1 Točka U, trebalo je da ostvari dejstvo po taktičkoj dubini, udarnim grupama flote, bazama, lukama, itd.

Formirana je tokom oktobra i novembra 1997. godine direktivom Ministarstva odbrane od prvog aprila 1997. godine. Dan jedinice je deveti novembar. Ušla je u sastav Prve raketne divizije koja je formirana na strukturi 19. Zaparoške raketne divizije, tada raspoređenoj u Snage strateške namene 43. raketne armije. 

Kakva borbena iskustva je imala pre SVO? Prvo dejstvo zabeleženo je u avgustu 2014. godine u vreme bitaka za Saur Mogilu (Donjecko pobrđe, pet kilometara od granice s Rusijom). Za dve godine ATO lansirala je oko sto raketa. Tada je prilikom izvlačenja ukrajinskih snaga iz kotla kod Ilovajska, usled nedostatka drugih sredstava, dejstvovano točkama. Zajdestvovan je prvi raketni divizion u sadjestvu sa 107. artiljerijskom bridadom VBR, u čijem naoružanju se nalazio VBR smerč. Brigada postoji i danas, ali se ne može pouzdano tvrditi čime sad raspolaže, kome pripada i gde se nalazi. 

O  njenom angažovanju svedoč podaci koje su, ko zna iz kojih razloga, Ukrajinci stavili na uvid javnosti i koji se sada naširoko citiraju na ozbiljnim portalima. Precizira se da je početkom februara 2020. godine XIX raketna brigada dopunjena borbenim kompletom OTRK točka-U, što treba da sugeriše kako su se Oružane snage Ukrajine pripremale aktivno da neposredno dolazeću SVO. To je bila jedina brigada te vrste u OS Ukrajine. Razmeštaj je izvršen u skladu s instrukcijama ratnog rasporeda u kojima su opisane radnje koje su morale biti obavljene u slučaju napada Rusa s bilo kog pravca. 

Ruski izvori tvrde da je jedinica bila spremna da prva napadne Rusiju, nedelju dana pre početka SVO. Da li je to još jedna medijska spekulacija? Rusima nije bilo potrebno takvo gebelsovsko opravdanje za početak operacije, ali ostaje činjenica da su ukrajinski političari, ohrabrivani od strane Zapada, bili spremni na sve. Neko je procenio da bi ukrajinski napad bio ogroman minus u javnosti, ali i omogućio Rusima da odrešenih ruku odgovore mnogo žešće.

Ukrajinci su mnogo ranije zapucali, još na početku ATO, pa odustajanje njihovog vrha od preventivnog napada nije bilo čudno. Oni su već praktično bili u ratu, pa je ovo bila samo jedna u nizu mogućih odluka. Kao što su oni imali svoj razlog da ovu akciju nazovu Antiteroristička operacija, tako su i Rusi imali svoj da nazovu reakciju Specijalnom vojnom operacijom. Pravno gledano, niko nikome nije objavio rat, sa svim što uz to ide.

Kad smo je već spomenuli, pogledajmo kako je XIX brigada dočekala SVO? Pri brigadi formiran je kombinovani odred za odbranu Kijeva. Na severu Ukrajine deo jedinice koji je bio stacioniran u šumskom području Černigovske oblasti našao se između dva klina ruske armade u napredovanju. Raketne posade su dejstvovale po linijama snabdevanja i konvojima koji su prolazili tim pravcima, gađajući i ugrožene ciljeve u oblasti Kijeva. S kakvim uspehom, još uvek se ne zna. Izvesno je da je taj prvi ruski napad pretrpeo značajne gubitke što je predmet posebne analize. 

Ukrajinski analitičari tvrde da su letelice VKS RF (vazduhoplovno-kosmičke snage) pokušale bombardovanje tog reona, ali da živa sila ni tehnika nisu ni dotaknuti. Navodi se da je najbliža bomba pala na 150 metara od pozicije jednog od lansera. Na istoku se deo te jedinice brzo prebacio prema Seversku, odakle su njeni pripadnici dejstovali po bazi Ratnog vazduhoplovstva Milerovo u Rostovskoj oblasti. Kao rezultat raketnog udara 25. februara navodno je uništen jedan lovac Su-30 SM  Vazduhoplovno-kosmičkih snaga, samo dan posle početka SVO. U toku drugog napada s kasetnim bojevim glavama tvrdi se je uništena ruska kolona koja se zaustavila na raskrsnici puteva Luganske i Donjecke narodne republike.  

Usled velikog tempa korišćenja i čestog ”ispucavanja”, vrlo brzo je b/k zajedno sa rezervama stigao do kritične tačke. Ukrajinci su, prema nepotvrđenim izvorima, imali oko 90 lansera sa 500 raketa, a sama XIX brigada Brigada koja se navodi u tekstu imala je početkom 2014. godine samo 12 raketnih lansera. Podaci su odavno zastareli, ali nije zastarela činjenica da od 2023. godine Rusi nisu prijavili nijedno obaranje, pa ni korišćenje, ove rakete. U nedostatku originalnih raketa inžinjeri su počeli da koriste tela raketa koja su čuvana u fabrici, a bojeve glave su zamenili tako što su adaptirali fugasne avionske bombe.

Povećana je nepreciznost i nepouzdanost, ali je u kritičnim danima to omogućilo nanošenje udara po ruskim kolonama izvesno vreme. Eksperti tvrde, na osnovu formacijskog rasporeda i poznavanja standardnih materijalno-tehničkih tablica Ukrajinske vojske, da su Ukrajinci brzo potrošili ono što su imali, a da su do kraja dejstava točkama koristili hitno prebačene rezerve iz država nekadašnjeg Istočnog bloka. Nešto kasnije, XIX brigada bila je zadejstovana u kontranapadima u Harkovskoj i Hersonskoj oblasti, s nepoznatim rezultatima. Tako je još jedna epizoda SVO počela da odmotava svoje klupko.