Pazi! Neprijatelj sluša!

U ovom tekstu bavićemo se vojnom tajnom. Na mom telefonu u kancelariji stajala je nalepnica s tekstom kao u naslovu. To sam ja, na svoju ruku, onako, u šali, zalepio, sećajući se vojničkih dana. U važnim vojnim objektima često su se mogli videti crveni telefoni bez brojčanika, a u rasporedu straže bio je upisano mesto “požarni kraj telefona“. Telefonska utičnica mogla je da se zaključa posle radong vremena, a telefonski aparat bi završio u sefu. Sećate se toga, nadam se?

Ako se toga sećate, onda se sećate da je i na svakom telefonu pisalo upravo ono što sam stavio u naslov. Vreme je bilo mirnodopsko, ali obaveze na straži jesu bile ratne (straža je jedini ratni zadatak u miru, tako je pisalo u PS). Vojna tajna je shvatana veoma ozbiljno, onako kako i treba da bude. 

Posvetimo pažnju ovoj sintagmi koja je često bila motiv duhovitih opravdanja kada neko nešto nije hteo da nam saošti. Vojna tajna se različito zove (engl. Military secrecy, rus. Вое́нная та́йна, nem.  Militärgeheimnis, fran. Secret défense), ali joj se svuda pridaje najviši značaj. Reč je o izuzetno važnoj, strateškoj oblasti koja u sebi podrazumeva i nosi multidisplinarnost naučnog pristupa (pre svega psihologije, vojne nauke i prakse) ali i klasičan odnos prema disciplini i obavezama. Što čovek više zna, više je opterećen, pod stresom, i obratno.

Vojna tajna
Vojna tajna

Oni koji manje znaju, žele da to nadoknade pričanjem ili hvalisanjem koje ponekad može dovesti do pogubnih posledica. Pre dve i po hiljade godina Sofokle je napisao: “Ne činite ništa tajno; jer vreme sve vidi, sve čuje i sve otkriva“. Poznata je izreka Gautame Sidarte, Bude: “Tri stvari ne mogu dugo ostati skrivene: Sunce, Mesec i istina“. Ni Biblija nas nije poštedela opštih mudrosti: “Budite sigurni da će vas vaš greh otkriti“. Sve je to tačno i lepo, ali kako se oduprti iskušenju i ne pokazati da znate više i da ste važniji od drugih? O iskušenjima kao što su novac, politički azil i slično, ne vredi trošiti reči.

Kad smo već kod tajnovitosti, spomenimo i jednu pridevsku imenicu koja se kod nas koristi u nešto izmenjenom značenju – konspirativnost (konspiracija, konspirativno). Često se kaže da prilikom čuvanja tajne treba biti konspirativan. U zapadnim rečnicima ta reč se koristi kod teorija zavere, međutim, kod nas se odomaćila kao vrhunac tajnovitosti. Nije ni čudo, jer ova reč je nastala kao složenica novolatinskog jezika: con spirare – disati zajedno. Označava vrhunac poverenja za koje znamo da se najteže postiže i najlakše gubi. 

Nemačka paranoja

Nemačka je “zlatno doba“ vojne tajne doživela pod nacistima od 1933. do 1945. godine. Grupa očajnika, patoloških dripaca i gubitnika dobro je znala da se samo lukavošću, podmuklošću i tajnovitošću može računati da će ukupni napori na preotimanju vlasti i sprovođenju sumanutih ideja biti uspešni. Kada su došli na vlast oformili su jednu od najbrojnijih i najrazuđenijih bezbednosnih službi u istoriji ljudskog roda – Glavnu bezbednosnu kancelariju Rajha (Reichssicherheitshauptamt). Na tome su radile, naravno, i vojne bezbednosne strukture. Svoj apsurd su doživele u međusobnim sukobima za prevlast i bliskost fireru. Preplitanja ovlašćenja i sektora rada bila su gotovo neopisiva -i opasna. Pošto je vojni sektor (ogromna mašinerija Vermahta) bio najvažniji, nacisti su već prvog oktobra 1935. godine formulisali “Propis o tajnosti podataka“ ( “H.Dv. 99“, “M. Dv. Nr. 9“, “L. Dv. 99“) koji je bio važeći sve do prvog avgusta 1943. godine. U njemu se koncept poverljivih informacija definiše na sledeći način: “Poverljive informacije su su smislu ove odredbe spisi i dokumenti koji zahtevaju posebnu zaštitu tajni u korist Rajha, posebno u interesu nacionalne odbrane ili iz drugih službenih rzloga“. Poverljive informacije su tim aktom bile podeljene na tri stepena: 

  1. “Samo za službenu upotrebu“ (N.f.D – Nur für den Dienstgebrauch).
  2. “Tajno“ (G-gehaim).
  3. “Stvar tajne komande“ ( g.Kdos – Geheime Kommandosache). Ovaj stepen tajnosti dokumentacije bio je najčešće označavan i dopunom “samo za oficire“ ( nur durch Offizier).   

Francuzi – od intriga do špijunaže

Francuzi, kao viševekovna svetska sila, imali su istančan i izgrađen odnos prema  službenoj i državnoj tajni, pa i vojnoj tajni. Kod njih je vojna tajna podignuta na najviši nivo nacionalne bezbednosti i vrlo rano su uveli metodu kriptografije u svoju praksu. Razradili su i načine obaveštajnog i kontraobaveštajnog rada, kao skupa važnih načina da se dozna ili sačuva vojna tajna. O tome su pisali mnogi autori koji su se time i bavili: Bekon, Makijaveli, Rišelje, Mazaren, itd). Danas je to je regulisano i odgovarajućim zakonima. Komisija za pristup administrativnim dokumentima (CADA-Commisssion d’acces aux documents administratifs) i Nacionalna komisija za računarstvo i slobode (CNIL- Commission nationale de l’informatique et des libertes) su najvažnija tela koja regulišu ovu oblast u Francuskoj.

Srbi – primorani na lukavost

Srbi imaju značajna iskustva u čuvanju vojne tajne jer su gotovo pet vekova morali da se bore protiv izuzetno opasnih i iskusnih neprijatelja. Ta iskustva su dodatno obogaćena tokom Prvog i Drugog svetskog rata kada je ovo područje bilo okruženo isključivo neprijateljskim snagama. 

Kod nas se vojna tajna definiše kao saznanje nekih činjenica tokom vršenja vojne službe. Potpuno i kvalitetno i bezbedno obavljanje ove službe zahteva da lice koje sazna za određene činjenice koje predstavljaju vojnu tajnu, tu tajnu ne sme otkriti neovlašenim osobama, jer time može ugroziti ličnu sigurnost i bezbednost vojske i države. Ova oblast regulisana je Zakonom o Vojsci Srbije (“Sl. glasnik RS“, br. 116/2007, 88/2009, 101/2010-dr. zakon, 10/2015, 88/2015, odluka Us, 36/2018 i 94/2019), kao i drugim podzakonskim aktima. 

U članu 13 propisano je: “Pripadnik VS je u vršenju službe dužan da:

  • Čuva tajnost podataka za vreme službe, kao i po prestanku službe u periodu određenom zakonom kojim se uređuje zaštita tajnih podataka, osim ako na zakonom određeni način nije oslobođeno obaveze čuvanja tajne, odnosno ovklašćeno da određenom oranu ili licu saopšti tajni podatak.
  • Neposrednom pretpostavljenom starešini u pisanom obliku dostavi saznanja značajna za odbranu do kojih je došao obavljanjem vojnih dužnosti ili na drugi način. 

Za vreme JNA vojnoj tajni pridavana je velika pažnja. Bezbednosno iskustvo sticano je u nadmudrivanju sa izuzetno potentnim protivnicima, neuporedivo opremljenijim i bogatijim nego što smo mi to bili. Školovanjem, iskustvom i nizom uredbi obaveštajno obezbeđenje je bilo podignuto na značajan nivo. Izdvajamo i dva dokumenta koja su na trupnom nivou predstavljala dragocena uputstva za rad u kontraobaveštajnoj delatnosti: “Obaveštajno obezbeđenje“ u izdanju Centra visokih vojnih škola (Katedra VOS i bezbednosti) – skripta za pitomce (slušaoce) Vojne akademije rodova KoV i intend. službe JNA i srednje vojne škole, kao i “Obaveštajno obezbeđenje borbenih dejstava“ (izdanje SSNO, udžbenik za vojne škole). 

Rusi – kao Rusi… 

Sovjeti, odnosno Rusi, takođe imaju bogato iskustvo u ovoj oblasti. Pisali smo već o Ivanu Vishavatovu i Savi Vladislaviču Raguzinskom, osnivačima vojne diplomatije i bezbednosnih službi ruske carevine, odnosno imperije. U teksu “ Obaveštajna i kontraobaveštajna praksa SSSR – bez prava na slavu“ već smo se time bavili na ovom portalu. Kako se oni danas odnose prema vojnoj tajni? U zemlji koja ima preko dvesta različitih nacionalnosti i više religija, burnu prošlost i sadašnjost, dugačke granice i brojne susede i neprijatelje, vojna tajna jeste od suštinske važnosti. Stoga je ona posebno zaštićena jer pripada oblasti državne tajne. Zvanično, termin “vojna tajna“ ne koristi se u OS Ruske Federacije. Informacije se kategorišu u nekoliko nivoa tajnosti. Lica kojima su takve informacije dostupne proveravaju određeni nadležni organi. Za rad s poverljivim podacima ta lica dobijaju određenu mesečnu nadoknadu (dodatak) čija visina zavisi od stepena tajne. Svim osobama koje imaju pristup poverljivim informacijama najvišeg stepena zabranjeno je napuštanje Ruske Federacije čak i posle napuštanja OS. U državnu tajnu spadaju informacije poverljive prirode koje se odnose na sadržaj strateških i operativnih planova i drugih dokumenata borbenog komandovanja, pripreme i izvođenja vojnih operacija, strateškog i mobilizacijskog rasporeda trupa; u nju spadaju i pokazatelji koji karakterišu organizaciju, jačinu, raspored, borbenu i mobilizacijsku gotovost, borbenu i drugu obuku, naoružanje i logistiku OS i drugih vojnih formacija. Tajna su i pravci razvoja pojedinih vrsta naoružanja, vojne i specijalne opreme, njihovoj količini, performansama, organizaciji i tehnologiji proizvodnje, naučno-istraživačkom i razvojnom radu koji se odnosi na nove vrste naoružanja, vojne i specijalne opreme kao i njihovu modernizaciju, kao i druge poslove planirane ili izvedene u interesu odbrane zemlje. Konačno, tajna su i podaci o lokaciji i karakteristikama komandih mesta, sadržaju mera na svim nivoima, načinu uzbunjivanja državnog sistema civilne zaštite i korišćenja komunikacijoskog sistema, mogućnosti naselja, regiona i pojedinačnih važnih objekata za evakuaciju i obezbeđivanje njihovih vitalnih aktivnosti. U to spada i obezbeđivanje proizvodne delatnosti privrede u ratnim uslovima, goedetski, gravimetrijski,  kartografski i hidrometeorološki podaci o lokacijama značajnim za odbranu zemlje. 

Klasifikaciju tajni vrši služba koja je pod komandom odgovornog državnog lica. Krivci za odavanje ili gubitak tajnih dokumenata ili predmeta snose zakonsku odgovosnost po Krivičnom zakoniku, u slučaju da su nosioci prava na određeni stepen tajnosti. Lica od kojih su potekle određene informacije, a nisu bila odgovorna da ih čuvaju, ne snose odgovornost.

Kako se prema vojnoj tajni ponašaju Amerikanci? 

Po američkim pravilima, vojna tajna  predstavlja prikrivanje informacija o ratnim dejstvima koje se namerno ne stavljaju na raspolaganje široj javnosti, a samim tim ni bilo kom neprijatelju, da bi se stekla prednost ili da se ne bi otkrila slabost, kao i da bi se stekla nadmoć u propagandnom ratu. Većina vojnih tajni je taktičke prirode kao što su snage i slabosti sistema oružja, taktike, metode obuke, planovi i broj kao i lokacija određenih oruđa, brojnost trupa idt. Neke tajne uključuju informacije i u širim oblastima kao što su bezbedna komunikacija, kriptografija, obaveštajne operacije i saradnja s trećim stranama. Ovo je samo vrh ledenog brega. Ispod njega se nalazi mnogo bezbednosnih struktura (vojnih i civilnih) koje se staraju da to stvarno tako i bude. Bez obzira na sve to, tradicionalna birokratičnost američkog vojnog i obaveštajnog vrha više puta je doživela do sada skandale i bruku da joj mnoge tajne “procure“ (kako se to sada popularno kaže), ili da se posle višedecenijskog rada otkrije da je neko u njihovom vrhu bio dvostruki, pa i višestruki agent. 

Nije direktna tema ovog osvrta, ali navedimo je kao zanimljivost, a vezana je za SAD. Reklo bi se da je u toj velikoj državi (s brojnim službama, ali i neprijateljima), vrlo teško sačuvati neku tajnu, pa čak i vojnu. Razloga ima mnogo. Možda je najveći razlog pritisak javnosti, odnosno poreskih obveznika koji imaju pravo da znaju na šta se troši njihov novac. Stoga se u toj medijskoj igri javnih odnosa ponekad nešto omakne i – eto otkrivene tajne. Čuven je slučaj iz pedesetih godina kada je jedna fabrika igračaka napravila atomsku podmornicu u preseku, verno prekopirani model prve generacije klase “Trešer“…Dok su vojni činovnici shvatili šta se dogodilo, ova igračka je već bila na stolovima protivnika. Od radoznalosti javnosti niko nije pošteđen, pa je tako izbila i čuvena afera “Votergejt“ koja je dokazala da ni predsednik najjače države na svetu nije neranjiv.

Amerikanci su napravili listu svojih “najtajnijih“ organizacija u vojnoj istoriji, pa je vredi pogledati. Za neke od njih postoje, bar se oni nadaju, još samo nagađanja. 

  1. Task Force 88/Task Force Black

Za ovu grupu (grupe) još nije potvrđeno da je jedinstvena formacija. Smatra se da su sprovodili racije po Iraku i Afganistanu u toku samih borbi. Obično se za nju govorilo (govorkalo) da je reč o američko-britanskoj jedinici, sastavljenoj od najboljeg što ove dve zemlje imaju – “Seal team 6“, “Delta Force“ i britanski “SAS“. Kompromitovana je prilikom akcija u Siriji, a špekuliše se s tim da bi mogla da se obnovi radi borbe protiv ISIS.

  1. 6493rd Test Squadron/6594th Test Group

Ova formacija postojala je u USAF od 1958. do 1986. godine i imala je zadatak da hvata “zvezde padalice“, odnosno kontejnere koji su ispuštani sa špijunskih satelita koji su snimali teritoriju SSSR. Operisala je sa Havaja. Postupak je bio prilično primitivan: avion bi sa velikom “udicom“ ispod repa pokušao da zakači padobran kontejnera dok je padao. Ako posada ne bi u tome uspela , pripadnici Obalske straže i ronioci bi izvukli kasetu s filmom. Ipak, to je savršeno funkcionisalo jer je jedinica za 27 godina aktivnosti uspela da “upeca“ više od 40.000  kontejnera, odnosno kaseta. Kada se ne bi bavila time, bila je angažovana da pomaže spasilačkim misijama u akvatoriji Havaja. I tu je bila veoma uspešna jer joj se pripisuje oko 60 spasavanja.  

ŠESTI TEST SKVADRON
ŠESTI TEST SKVADRON
  1. Delta Force/Combat Applications Group

Kao i mnoge jedinice te namene “Delta“ je tokom godina nekoliko puta menjala ime. Formiranje jedne elitne grupe za borbu protiv terorizma predlagano je više puta tokom sedamdesetih. Veruje se da su “Delta Force“ formirane krajem 1977. godine. Početak je bio katastrofalan sa operacijom “Orlova kandža“ ( Eagle Claw) 1980. godine. Reč je o debaklu prilikom pokušaja spasavanja talaca iz američke ambasade u Teheranu, 24. aprila 1980. godine. Taoci su oslobođeni diplomatskim naporima i visokom novčanom odštetom posle 444 dana zatočeništva.  Aljkavost ovih tajnih specijalaca bila je takva da su u napuštenim helikopterima ostavili originalne planove, pa su na taj način ugrozili i operativne veze CIA u samom Teheranu. “Delta“ se istakla prilikom invazije na Panamu (o čemu smo pisali pre izvesnog vremena), tokom Zalivskog rata i u poteri za Osama Bin ladenom u planinama Tora Bora. Njene misije su i dalje poverljive, a čest je motiv filmskih scenarista.

DELTA FORCE
DELTA FORCE
  1. SEAL Team 6/DEVGRU (DEVelopment GRoUp)

Ova jedinica specijalizovana je za borbu protiv terorizma, specijalno izviđanje, spasavanje talaca i misije bliske zaštite. Njihova uloga (i budžet) naglo su povećani posle napada 11. septembra, pa se smatra da imaju oko 1.800 pripadnika. Najpoznatiji su po (nedokazanom) ubistvu Osame Bin Ladena i spasavanju kapetana Filipsa iz ruku somalijskih gusara. 

SEAL TEAM
SEAL TEAM
  1. 7781 Army Unit/39th Special Forces Operational Detachment

Jedinica Kopnene vojske pod brojem 7781, 39. operativni odred specijalnih snaga. Delujući u Berlinu od 1956. do 1984. godine, ovaj tim “zelenih beretki“ promenio je nekoliko imena. Delovali su u građanskom odelu; štitili su Zapadni Berlin od upada agenata DDR, ali su takođe spremali ilegalne grupe za otpor u slučaju da dođe do invazije grada. Obučeni su bili klasičnim špijunskim veštinama, a oprema je podsećala na rekvizite iz filmova o Džemsu Bondu. 

7781 -SPECIJALCI U BERLINU
7781 – SPECIJALCI U BERLINU
  1. The OSS (Office of Strategic Services)

“Kancelarija za strateške usluge“ formirana je 1942. godine sa veoma širokim spektrom zadataka: prikupljanje i analiza strateških informacija, izvođenje “specijalnih operacija koje nisu dodeljene drugim agenicijama“, itd. Pošto je nekoliko agencija već izvodilo specijalne operacije, OSS je imao dovoljno prostora za rad. Pod komandom pukovnika Vilijama Donovana – “Divljeg Bila“ ( Col. William “Wild Bill” Donovan) ova mala, odlično organizovana grupa, izvodila je prepade, švercovala oružje i špijune, podržavala pokrete otpora na teritorijama pod okupacijom i prikupljala razne obaveštajne podatke. Jedinsveni su i po tome što su u svoj sastav uključili prvog profesionalnog komandosa klase “more, vazduh, zemlja“ u istoriji SAD. Danas su svi pripadnici jedinica posebne namene (“specijalci“) u svim zemljama po pravilu osposobljeni za trodimenzionalno ratovanje.

OSS
OSS

Sasvim je sigurno da je ovo samo delić priče o ovim “tajnim“ jedinicama. Ponekad državi i odgovara da nešto ne bude tajna, kako bi se impresionirao protivnik…ali i opravdala potrošena sredstva pred već spominjanim poreskim obeznicima. A još uvek postoji mogućnost da neki naivni protivnik poveruje da je to zaista tako.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.