Zelenski najavljuje prelazak Ukrajine na Gripen E, ipak za prvi avion potrebne su godine i ugovor

Ukrajina i Švedska potpisale su deklaraciju o namerama u vezi sa borbenim avionima JAS 39 Gripen E, čime je otvoren okvir za dugoročnu saradnju u oblasti borbene avijacije. Dokument ne predstavlja kupoprodajni ugovor niti garantuje isporuke, ali formalizuje političku volju da se razmotre obuka, logistika, industrijska saradnja i potencijalna nabavka.

U javnim izjavama nakon potpisivanja, predsednik Volodimir Zelenski poručio je da ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo „već sledeće godine“ planira prelazak na Gripen E.

Istovremeno, švedski premijer Ulf Kristerson naglasio je oprezniji raspored: bez potpisanog ugovora ne može biti isporuka, a i uz brzu komercijalnu odluku prvi avion ne bi stigao najmanje tri godine. Razlika u porukama odražava političku ambiciju Kijeva i proceduralne, industrijske i obučne realnosti Stokholma.

Šta piše u deklaraciji — i šta ne piše

• Deklaracija o namerama omogućava radne grupe, razmenu stručnih timova i planiranje obuke, održavanja i infrastrukture.
• U medijima se pominje broj „do 150 aviona“ kao maksimalni plafon za razmatranje, ali to nije obavezujuća cifra: stvarni obim zavisi od finansiranja, raspoloživosti proizvodnje i potreba švedskog vazduhoplovstva.
• Nema besplatne isporuke: Kijev bi morao da obezbedi finansiranje (državni budžet, krediti, partneri/saveznički programi).

🇸🇪🇺🇦⚡️ — Swedish Prime Minister Ulf Kristersson and Ukrainian President Volodymyr Zelensky watching the flight of a Saab JAS 39 Gripen E fighter jet in Linköping, Sweden. pic.twitter.com/aFAaLCT4VO

— TabZ (@TabZLIVE) October 22, 2025

Kako bi prelazak izgledao u praksi

Uvođenje novog borbenog sistema traži vreme i novac, i odvija se u nekoliko koraka:

1. Obuka pilota i tehničara – višefazna, od konverzije do borbene gotovosti.
2. Infrastruktura i logistika – zemaljska oprema, naoružanje i integracije (radari, rakete vazduh–vazduh/vazduh–zemlja).
3. Održavanje i delovi – ugovori sa proizvođačem i partnerima, zalihe, remontni ciklusi.
4. Taktička integracija – interoperabilnost sa postojećim PVO, vezama za razmenu podataka i savezničkim platformama.

Švedska je prošle godine već pauzirala razmatranje Gripena za Ukrajinu na zahtev zapadnih partnera, jer je prioritet dat programu F-16. Istovremeno uvođenje dva potpuno različita tipa (F-16 i Gripen) povećava troškove i složenost obuke i logistike.

Ovaj problem ostaje i danas: čak i uz deklaraciju, paralelno vođenje dva programa bi bilo zahtevno za ukrajinske resurse.

Industrijski i politički faktori

Saab upravo isporučuje Gripen E svom, švedskom vazduhoplovstvu i ima preuzete obaveze. Bilo kakva isporuka Ukrajini morala bi da se uklopi u planove sopstvene flote i izvozne ugovore, kao i u kapacitete proizvodnje i podrške.

Pored toga, Švedska je tek nedavno postala članica NATO, pa se sve ovakve odluke usklađuju sa savezničkim planiranjem i širim bezbednosnim interesima.

Politika želi brzinu, vazduhoplovstvo traži proceduru

Politička poruka Kijeva je jasna: što brže do modernih borbenih aviona. Međutim, realni tempo određuju ugovori, novac, obuka i industrija. Deklaracija o namerama je korak napred, pravni okvir za saradnju, ali ne i odluka o isporuci.

Čak i u najboljem scenariju, operativni Gripen E u ukrajinskim bojnim jedinicama tražio bi višegodišnju pripremu, a svaka procena rokova mora računati sa postojećim F-16 programom, finansijama i održivim tempom uvođenja novih sistema.