Razvoj sukoba u Ukrajini doneo je novu vrstu ratovanja, u kojoj dronovi — od improvizovanih FPV letelica do industrijski proizvedenih platformi — igraju presudnu ulogu.
Ove male, brze i relativno jeftine letelice pokazale su se kao najisplativije oružje današnjice, ali su istovremeno naterale armije da traže jednostavna, pouzdana i ekonomična sredstva odbrane.
Upravo tu nastaje koncept poput ruskog sistema LPK-101 „Krečet“, modernizovanog teškog mitraljeza kalibra 14,5 mm, razvijenog za obaranje dronova na malim visinama.
Od klasičnog mitraljeza do digitalnog „čuvara neba“
Tradicionalni KPVT, već decenijama oslonac sovjetske i ruske pešadijske vatrene moći, dobio je novu funkciju. U varijanti „Krečet“, ovaj mitraljez postavljen je na elektromehanički stabilisano postolje i uparen sa termovizijskim nišanom i optičko-elektronskim sistemom koji omogućavaju dejstvo danju i noću.
Ključ inovacije leži u softverskom paketu sa elementima veštačke inteligencije (VI) koji automatski detektuju, prepoznaju i prate cilj, a zatim ga prenose operateru na potvrdu ili omogućavaju automatsko otvaranje vatre.
Tako „Krečet“ postaje deo šireg trenda digitalizacije klasičnog oružja — kombinovanje robusne balističke moći sa senzorima i analitikom, čime se produžava životni vek postojećih sistema i povećava njihova upotrebljivost u savremenim uslovima.
Slična konfiguracija je ranije instalirana na ruskom mitraljezu Kord kalibra 12,7 mm, koji je bio namenjen za suzbijanje neprijateljskih kamikaza čamaca. Takođe nedavno je zabeležena i upotreba „Krečeta“ na kupoli sa GŠG protiv drona.
Efikasnost protiv FPV dronova
Zbog svoje strukture i brzine, FPV dronovi predstavljaju izazov čak i za najsavremenije PVO sisteme. Mali radarski odraz i niski let čine ih teškim metama za rakete kratkog dometa.
Mitraljez od 14,5 mm ima prednost: veliku gustinu vatre, mogućnost gađanja u pokretu i širok sektor dejstva. Jedan rafal dovoljan je da uništi konstrukciju drona ili mu preseče kontrolne komande, dok softverska podrška omogućava brzo prebacivanje između više meta.
Video zapisi koji su se pojavili na Telegram kanalima ruskih jedinica prikazuju „Krečet“ u dejstvu, gde operater preko ekrana vidi toplotni trag drona i otvara preciznu vatru, često na udaljenosti od 700 do 1.000 metara. U pojedinim slučajevima, sistemi su integrisani i sa laserskim modulima za obeležavanje ciljeva ili sa lakim radarima koji pomažu u ranom otkrivanju.
Black Sea Fleet air defence units have started using GShG machine guns (comparable to the American Minigun) in combination with the "Krechet" targeting system to fight Ukrainian drones. Looks pretty cool. Satisfying sounds. Brrrr pic.twitter.com/E7lgmn1dCD
— Russians With Attitude (@RWApodcast) August 21, 2025
Srbija i domaće mogućnosti
U Srbiji ne postoji sistem identičan „Krečetu“, ali postoje rešenja koja pokrivaju istu funkcionalnu potrebu — zaštitu kritične infrastrukture i vojne instalacije od dronova i drugih malih vazdušnih pretnji. Najpoznatiji primer je PASARS-16, domaći sistem koji kombinuje top Bofors 40 mm sa PVO raketama kratkog dometa. U kombinaciji sa elektro-optičkim nišanima, ovaj sistem može da neutrališe male ciljeve na daljinama do 4 km.
Na nižem nivou, Vojska Srbije raspolaže modernizovanim daljinski upravljanim borbenim stanicama sa mitraljezima 12,7 mm na vozilima „Lazar“ i „Miloš“ (RCWS), koje se mogu koristiti u protivdron ulozi ako se opreme naprednim nišanskim sistemima. U okviru vojno-industrijskog kompleksa razvijaju se i elektronski ometači, ručni i stacionarni, namenjeni onesposobljavanju FPV dronova putem prekida veze i navigacije.
Tu je i modernizacija topova i vozila tipa BOV-3/M55A4, a uz ugradnju savremenih EO/IC nišana i stabilizovanih daljinskih upravljača, pretvara ih u efikasne „cilindre vatre“ za niske i brze mete. U praksi se oni kombinuju sa RCWS i PASARS-om u više slojeva odbrane.
Šta nedostaje u odnosu na ruski „Krečet“?
Ruski sistem je paket: težak mitraljez 14,5 mm na stabilisanom postolju + termovizija + automatizovano praćenje ciljeva (asistencija veštačke intaligencije) kao gotovo anti-dron rešenje. U Srbiji se isto postiže sistemskom kombinacijom (EO osmatranje + mitraljez/top + ometač + PASARS kao kišobran), ali nema široko predstavljenog „ključ-u-ruke“ rešenja sa automatizovanim praćenjem baš tog tipa.
Smatramo da bi stručnjaci iz domaće industrije, uz postojeću tehnologiju, u Srbiji mogli brzo integrisati verziju automatizovanog mitraljeskog sistema — stabilisano postolje, domaća elektro-optika, sistem za praćenje i algoritmi za detekciju. U tom slučaju, jedini korak bi bio objedinjavanje postojećih komponenti u operativnu celinu.
Pouke i zaključak
Rat u Ukrajini, kao što je dobro poznato, promenio je bojno polje za 70%, u poređenju sa onim što smo poznavali u Zalivskom ratu, ili čak u Siriji, na primer. Krečet i slični sistemi nisu samo ruski eksperiment već jasna potvrda da era automatizovane protivdron odbrane ulazi u operativnu upotrebu.
Njihova prednost nije u snazi metka, već u spoju senzora, algoritama i sposobnosti trenutne reakcije. U tom smislu, svaka država koja želi da zaštiti svoje nebo i infrastrukturu bi mogla razmišljati u istom pravcu: slojevita odbrana, automatizacija i koordinacija.
Dakle, imamo sredstva za istu misiju, samo su raspoređena kroz više domaćih platformi i modernizacija, umesto jedne „monolitne“ stanice tipa Krečet. Ako bi se tražio baš takav, jedinstveni paket (teški mitraljez + praćenje uz pomoć VI + postolje sa stabilizatorima), srpska industrija bi relativno brzo mogla da ga „upakuje“ iz postojećih komponenti – ključ je u integraciji i doktrini upotrebe.
Srbija raspolaže znanjem, resursima i tehnologijom da razvije sopstveni sistem ovog tipa, prilagođen domaćim potrebama i terenu. U vremenu kada dron postaje oružje i sabotaža instrument politike, pitanje nije da li će se ovakvi napadi dogoditi, već kada. A odgovor na to mora biti spreman mnogo pre prvog upozorenja na nebu.
Buducnost ratovanja.
Gospodine Bogdanoviću 👏👏👏👏 za tekst
Trebace nam ovako nesto. Nadam se da ima sluha za ovo u VS.