Amfibijsko jurišno vozilo (AAV), poznato i pod nazivom Assault Amphibious Vehicle, zvanično je povučeno из употребе у Америчком маринском корпусу 2025. године. Time je završena era koja je trajala više od pola veka, jer je AAV od svog ulaska u službu 1972. godine bio jedno od ključnih sredstava za amfibijske operacije SAD.
AAV je naslednik čuvenih amfibijskih transportera LVT (Landing Vehicle Tracked), koje su američki marinci masovno koristili u bici za Pacifik tokom Drugog svetskog rata. Konstruisan je da objedini funkcije transporta vojnika, tereta i naoružanja u složenim amfibijskim operacijama, kakve su se očekivale u sukobima Hladnog rata.
Njegova prva velika borbena upotreba zabeležena je 1983. godine tokom operacije „Urgent Fury“ na Grenadi, kada su američke snage izvršile invaziju kako bi svrgnule nepodobnu levičarsku vlast i zaštitile američke građane.
Tokom decenija koje su usledile, AAV je služio širom sveta. U Zalivskom ratu 1991. godine korišćen je za iskrcavanje i transport trupa u Kuvajtu i Iraku, a kasnije i u misijama u Avganistanu i Iraku posle 2001. godine. Njegova vrednost ogleda se u mogućnosti da kombinuje kopnenu mobilnost i sposobnost plovidbe, omogućavajući marincima da se brzo prebace sa brodova na obalu i potom nastave operacije u unutrašnjosti.
Tehničke karakteristike i evolucija
Osnovna verzija AAV-a mogla je da preveze 25 pešadinaca uz tročlanu posadu, bila je naoružana teškim mitraljezima i automatskim bacačem granata, a maksimalna brzina na kopnu iznosila je oko 72 km/h. Na vodi je plovio brzinom do 13 km/h, što ga je činilo dovoljno brzim za izvođenje iskrcavanja.
Tokom službe, vozilo je prolazilo kroz više modernizacija – povećana mu je zaštita protiv mina i improvizovanih eksplozivnih naprava, unapređena je komunikacija i dodati su novi sistemi za upravljanje vatrom.
Međutim, kako se ratovanje menjalo i kako su pretnje postajale sofisticiranije, pokazalo se da AAV, i pored nadogradnji, više ne može da ispuni standarde savremenog bojišta.
Posebno je kritikovano njegovo slabije oklopno rešenje u poređenju sa modernim borbenim vozilima pešadije, kao i relativno ograničena zaštita od savremenih protivoklopnih sistema. Nesreće tokom vežbi, uključujući tragične incidente u kojima su stradali američki marinci, dodatno su ubrzale odluku o povlačenju.
Dolazak naslednika – AAV 8×8
Još 2018. godine, američka komanda donela je odluku da zameni staro vozilo novom generacijom – AAV 8×8, poznatim i kao ACV (Amphibious Combat Vehicle). Novi model razvila je kompanija BAE Systems, i on donosi značajna unapređenja.
ACV 8×8 može da nosi 16 marinaca i tročlanu posadu, razvija brzinu od oko 105 km/h na putevima i preko 6 čvorova u vodi, a opremljen je naprednim oklopnim paketima, digitalnim komandno-informacionim sistemima i mogućnošću integracije savremenog naoružanja. Planirano je da Američki marinski korpus dobije više od 600 ovih vozila, čime će čitavi vazdušno-desantni bataljoni biti opremljeni modernom tehnikom.
Kao što smo tada izvestili , BAE Systems je objavio 1. februara 2024. godine da su marinci SAD dobili prvo amfibijsko vozilo ACV-30 8×8 za vojna testiranja.
Istorijsko nasleđe AAV-a
Uprkos svojim ograničenjima u kasnijim decenijama, AAV je ostavio dubok trag u istoriji američke vojne tehnike. Bio je simbol fleksibilnosti i globalne mobilnosti američkih marinaca, učestvovao u desetinama operacija širom sveta i služio kao ključna karika u konceptu „projekcije moći s mora na kopno“.
Njegovo povlačenje ne znači samo kraj jednog tehničkog poglavlja, već i početak nove faze u kojoj se američka vojska prilagođava zahtevima 21. veka, gde dominiraju brza projekcija snaga, hibridni sukobi i potreba za većom zaštitom vojnika.
AAV će ostati upamćen kao radni konj američkih marinaca, vozilo koje je spajalo tradiciju Drugog svetskog rata i izazove modernog ratovanja. Njegov naslednik, ACV 8×8, trebalo bi da donese novu dimenziju sposobnosti u budućim sukobima, ali i da nosi teško nasleđe koje AAV ostavlja iza sebe.
