Rat za Portland: Tramp šalje trupe, gradonačelnik se sprema da uzvrati udarac

Portland, najveći grad savezne države Oregon na severozapadu SAD, postao je nova „vruća tačka“ američke unutrašnje politike i bezbednosnih sukoba. Grad sa oko 700.000 stanovnika prethodnih dana je zahvaćen protestima i sukobima, nakon što su agenti ICE-a (Immigration and Customs Enforcement – američka imigraciona i carinska služba) pokušali da sprovedu deportacije ilegalnih migranata.

Demonstranti su blokirali kancelarije ICE-a, praktično onemogućavajući agente ne samo da obavljaju poslove, već i da komuniciraju sa drugim policijskim i federalnim službama. Situacija je brzo eskalirala u ulične sukobe i nerede.

Tramp šalje vojsku u Portland

Predsednik SAD Donald Tramp reagovao je slanjem federalnih trupa u Portland, naredivši Ministarstvu rata (nova zvanična oznaka Pentagona) da rasporedi jedinice u gradu. Prema Trampovim rečima, cilj operacije je „antiteroristička akcija“ protiv grupa koje su označene kao unutrašnja pretnja, pre svega Antifa pokreta, koji je američka administracija ranije proglasila terorističkom organizacijom.

Tramp je na društvenim mrežama napisao:

„Šaljemo trupe u ratom razoreni Portland da sprovedu antiterorističku operaciju. Biće tamo da se bore protiv domaćih terorista, uključujući Antifu i druge neprijatelje Amerike iznutra.“

Guvernerka i gradonačelnik u otvorenom sukobu sa Trampom

Guvernerka Oregona Tina Kotek (Demokrata) ocenila je da u Portlandu nema „ratnog stanja“ i da predsednik namerno preuveličava situaciju. Ona je naglasila da je slanje trupa nepotrebno i da vojska treba da bude spremna za „stvarne vanredne situacije“.

S druge strane, gradonačelnik Portlanda Kit Vilson otišao je korak dalje – proglasio je grad „utočištem“ za sve koji se protive „brutalnoj politici ICE-a“. U javnom obraćanju, Vilson je rekao:

„Naš grad se suočava sa izazovnim godinama, ali spremni smo da se odupremo. I imamo mnogo pristalica u drugim gradovima. Pozivam sve koji se ne slažu sa Trampovom politikom da se ujedine i podrže stanovnike Portlanda.“

Njegove izjave dodatno su zaoštrile retoriku, a američki mediji sve češće koriste izraze poput „neredi“ i „pobuna“ kako bi opisali događaje u Portlandu.

Federalna pretnja uskraćivanjem finansiranja

Administracija u Vašingtonu poručila je da je spremna da obustavi savezno finansiranje Portlanda, ukoliko grad nastavi da funkcioniše kao „utočište“ za ilegalne migrante i „unutrašnje teroriste“. U praksi bi to značilo da bi Portland mogao da izgubi oko pola milijarde dolara namenjenih za infrastrukturne projekte – od gradnje puteva do renoviranja aerodroma.

Takav potez imao bi ozbiljne posledice po gradsku ekonomiju, jer bi zaustavio ključne projekte i povećao finansijski pritisak na neposlušne lokalne vlasti.

Širi kontekst sukoba

Portland nije prvi američki grad koji se našao u sukobu sa federalnim vlastima oko pitanja imigracije i uloge ICE-a. Još ranije, gradovi poput Njujorka, San Franciska i Los Anđelesa takođe su proglašeni „gradovima utočištima“ i odbili da sarađuju sa federalnim vlastima u deportacijama.

Ovi gradovi tvrde da ICE sprovodi previše agresivne metode i da narušava poverenje između migrantskih zajednica i lokalne policije. S druge strane, federalne vlasti naglašavaju da ignorisanje imigracionih zakona podriva nacionalnu bezbednost i predstavlja direktan otpor američkim zakonima.

„Rat za Portland“ kao simbol podela u SAD

Sukob u Portlandu postao je simbol dubljih podela u američkom društvu – između federalnih vlasti koje zahtevaju „red i zakon“ i lokalnih zajednica koje se pozivaju na ljudska prava, socijalnu pravdu i autonomiju gradova.

Za Donalda Trampa, ovo je prilika da pokaže odlučnost i ojača imidž lidera koji „ne toleriše haos u američkim gradovima“. Za njegove protivnike, međutim, ovo je primer autoritarnih metoda i zloupotrebe vojske u političke svrhe.

Kako će se situacija razvijati ostaje neizvesno, ali je već sada jasno da „rat za Portland“ prevazilazi lokalni nivo i da postaje deo šireg političkog sukoba koji oblikuje unutrašnju politiku SAD.