Hamburg pod opsadom Bundesvera: U toku najveća vojna vežba od Hladnog rata dok Moskva šalje upozorenja

U Hamburgu je počela najveća vojna vežba od Hladnog rata – „Crvena oluja Bravo“ – zamišljena kao simulacija potencijalnog sukoba na granici jedne baltičke države i hitne aktivacije NATO člana 5. U vežbi učestvuju Bundesver, policija, vatrogasci i civilna zaštita, a scenario podrazumeva špijunažu, sabotaže, dronove i masovne povrede.

Ova trodnevna operacija ne testira samo vojne snage, već i sposobnost nemačkog društva da funkcioniše u kriznim uslovima. Poseban akcenat stavljen je na zaštitu luka, koje su u međuvremenu postale ključne za energetsko snabdevanje i logistiku NATO-a.

Upravo Hamburg, sa svojom velikom lukom, mogao bi u kriznom scenariju da postane glavna pretovarna tačka za transport vojnog materijala prema istočnom krilu Alijanse.

Povratak „hladnoratovskog duha“

Ovo nije prva vežba takve vrste. Još 2024. održana je „Crvena oluja Alfa“, ali sadašnja vežba u Hamburgu prevazilazi sve po obimu i uključuje oko 500 učesnika iz vojske i civilnih struktura.

Nemački zvaničnici podsećaju da je još 1989. godine Hamburg bio druga najveća baza Bundesvera, dok je danas gotovo potpuno demilitarizovan, pretvoren u civilne zone. Upravo zato nove vežbe treba da pokažu da grad, iako bez tenkova i ratnih brodova, i dalje ima ogromnu stratešku važnost.

„Želimo da povežemo sva bezbednosna tela, jer je to jedini način da se odbranimo na nacionalnom nivou. Scenario je složen i podrazumeva sve moguće scenarije“, izjavio je Kurt Leonard, šef hamburškog kabineta, za njihov „Špigl“.

U planiranju vežbe centralno mesto imala je odbrana od dronova. Podsetimo, odjednom tokom prethodnih dana, a u više navrata navodno su primećeni “misteriozni dronovi” iznad nemačkih vojnih kampova ali i iznad brojnih EU prestolnica.

Bundesver ih po zakonu može obarati samo iznad vojne teritorije, ali oni navodno lete prenisko i prebrzo pa ih niko do sada nije uspeo da obori. Zbog toga se sada tokom vežbi uvode i sistemi mreža i elektronskog ometanja.

Energetska ranjivost i „tihi rat“

Učesnici vežbe podsećaju i na „energetsku tranziciju Nemačke“. S obzirom da su im najbliži saveznici uništili tokove usledilo je odricanja od ruskog gasa, a država je postala potpuno zavisna daleko skupljih alternativa koje stižu lukama.

„Rusija bi mogla istovremeno da pogađa i energetiku i logistiku. Zato su luke oduvek bile prve mete u sukobima“, izjavio je Florian Kajzinger, šef Centralnog udruženja nemačkog lučkog menadžmenta.

On je dodao da nemačke luke nisu pripremljene za ratne uslove: „Potreban nam je jači obalni zid, više zona za teški teret, sajber zaštita i dron-odbrana. Mi već živimo u tihom ratu.“

Protesti na ulicama Hamburga

Dok NATO simulira budući sukob, deo nemačke javnosti izražava otvoreno protivljenje. Stotine demonstranata, predvođenih partijom Levica, okupile su se sa transparentima „Dole NATO“ i „Nema vojne vežbe u našem gradu“.

Ovaj raskol jasno pokazuje duboku podelu u nemačkom društvu između ostrašćenih i onih koji veruju da militarizacija samo vodi u još veći konflikt.

In Hamburg hat die dreitägige Militärübung „Red Storm Bravo“ begonnen. Dabei wird das Ankommen von Truppen im Hamburger Hafen & deren Weiterverlegung geübt, inklusive Straßenblockaden & Klimaklebern und der „zivil-militärische Zusammenarbeit“ mit Polizei, Feuerwehr, etc.. pic.twitter.com/frK7X6rtn0

— Epoch Times Deutsch (@EpochTimesDE) September 26, 2025

Lavrovljeva oštra poruka Berlinu

Paralelno sa vežbama u Hamburgu, stigla je i oštra reakcija Moskve. Na marginama Generalne skupštine UN, Sergej Lavrov je optužio Nemačku da ide Hitlerovim stopama.

„To nije samo proces remilitarizacije. Vidimo jasne znakove oživljavanja nacizma. Cilj je isti kao i nekada – da se pokori Evropa i nanese strateški poraz Rusiji“

, rekao je Lavrov.

On je istakao da izjava nemačkog kancelara Fridriha Merca o tome da Nemačka mora ponovo postati vodeća vojna sila u Evropi pokazuje „opasno slabo istorijsko pamćenje“.

Podsetimo, Berlin je već počeo da jača prisustvo u istočnoj Evropi prvi put od Drugog svetskog rata. Podstimo na formiranje nemačke brigade u Litvaniji sa oko 5.000 vojnika, kao i intenziviranje mornaričkih patrola u Baltičkom moru radi “zaštite kritične infrastrukture i suzbijanja podvodne sabotaže”.

Na sve to, nemačko Ministarstvo odbrane predstavilo je najveći plan vojne modernizacije od Drugog svetskog rata – paket vredan više od 350 milijardi evra kroz period do 2041. godine. 

Nemački kurs: povratak naoružavanja

Istina, od dolaska Merca na vlast, Berlin sve otvorenije nastoji da preuzme vodeću ulogu u evropskom naoružavanju, posebno uz opravdanje kako SAD šalju signale o povlačenju dela trupa iz Evrope.

Ministar odbrane Boris Pistorius je najavio da će do 2030. godine biti izdvojeno 35 milijardi evra za svemirsku bezbednosnu arhitekturu, uz jasnu poruku da su im Rusija i Kina ozbiljni izazivači i u orbiti. Paralelno, Nemci ulaze u „trku naoružanja“ u oblasti dronova, što samo potvrđuje da se težište rata pomera ka bespilotnim tehnologijama.

Pistorius je još u junu izjavio da će Nemačkoj biti potrebno najmanje 60.000 novih vojnika kako bi ispunila obaveze prema NATO-u. Međutim, priznao je da regrutacija ide teško – Bundesver se suočava sa niskim interesovanjem mladih, starenjem kadrova i konkurencijom privatnog sektora. Prema istraživanjima, samo 16% ljudi bi uzelo oružje za svoju Deutschland.

Zaista, posebnu nelagodu u svetskoj javnosti izaziva činjenica da se ponovo govori o vojsci od skoro pola miliona ljudi. Za mnoge Nemce, brojke te veličine prizivaju mračne slike Vermahta, nacističke vojne mašinerije iz Drugog svetskog rata.

Baltičko bojište kao probna tabla

Scenario „Crvene oluje Bravo“ nije slučajan: simulira se vojna eskalacija na granici jedne baltičke zemlje, gde bi NATO morao brzo da reaguje. U tom slučaju, hiljade vojnika i tone opreme morale bi da prođu kroz Nemačku. Hamburg, sa svojom infrastrukturom, postaje prirodna „žila kucavica“ Alijanse.

Ova vežba je zato svojevrsni stres-test za NATO: koliko su članice spremne da odgovore na scenario hibridnog rata u kojem se spajaju sajber-napadi, dronovi, sabotaže i masovni protesti neposlušnog građanstva?

Evropa na raskrsnici

Hamburg ovih dana predstavlja mikro-kosmos evropske realnosti – vojska, policija i vatrogasci uvežbavaju odbranu od sabotaža, dok građani protestuju protiv militarizacije.

Na drugoj strani, Lavrov koristi svaku priliku da ukaže na opasne paralele sa prošlošću, a Berlin odgovara milijardama za nove sisteme i obećanjem da će Nemačka biti „kičma evropske bezbednosti“.

Ono što ostaje jasno jeste da se Evropa našla u novom vremenu: između masovne militarizacije i dileme da li će jačanje sopstvenog oružja samo ubrzati sukob koji kao da mnogi žele da isprovociraju.