Baltik se sprema za rat: Letonija naoružava Ukrajinu novim tenkovima, Litvanija uvodi obuku dece na dronovima

Letonija i Litvanija, dve male baltičke države koje se graniče sa Rusijom i Belorusijom, poslednjih nedelja sve otvorenije demonstriraju svoju odlučnost da stanu uz Ukrajinu u ratu protiv Moskve.

Dok Letonija šalje nova oklopna vozila Kijevu, Litvanija ide korak dalje i uvodi programe obuke dece i odraslih za rukovanje borbenim dronovima, jasno pokazujući da se region priprema za scenario mogućeg direktnog sukoba sa Rusijom.

Letonija: 42 oklopna vozila za Ukrajinu

Ministarstvo odbrane Letonije saopštilo je da je isporučena nova partija oklopnih transportera 6×6 ukrajinskim snagama. Ovi transporteri proizvode se u fabrici finske odbrambene kompanije Patria, koja posluje u Letoniji, a reč je o vozilima namenjenim brzom prevozu pešadije i borbenih jedinica na prvim linijama fronta.

Plan Rige je, posmatran iz njihovog ugla, ambiciozan: ukupno 42 oklopna vozila biće isporučena Ukrajini do 2025. godine. Već tokom jula 2025, kada je letonski premijer Eviks Silinš boravio u Kijevu, isporučeno je prvih 15 jedinica, a poslednja pošiljka potvrđuje da Letonija istrajno sledi svoju obavezu, pišu lokalni mediji.

Ovo nije iznenađenje ako se zna da je Letonija, kao bivša sovjetska republika i današnja članica EU i NATO-a, među najtvrđim zagovornicima oštre politike prema Moskvi. Njena granica sa Rusijom i blizina Belorusiji dodatno pojačavaju osećaj neposredne opasnosti.

Litvanija: deca uče da upravljaju borbenim dronovima

Paralelno s tim, Litvanija uvodi program koji je izazvao veliku pažnju javnosti. Ministarstvo odbrane je predstavilo prvi od devet programa obuke za sklapanje, programiranje i upravljanje dronovima, namenjen deci starijoj od 10 godina, ali i odraslima.

Kako je objasnio zamenik ministra odbrane Tomaš Godljauskas, ovakva inicijativa proističe iz specifičnog geografskog položaja Litvanije – male države stisnute između Belorusije i ruske eksklave Kaljingrad.

Na obuci u centru Taurage, svega 20 kilometara od Kaljingrada, tinejdžeri uče da lete dronovima koristeći FPV tehnologiju (First Person View), što znači da dron kontrolišu kao da sede u pilotskoj kabini. Instruktori navode da deca vrlo brzo savladavaju osnovne tehnike, iako se ponekad desi da letelicu prizemlje na grub način.

Litvanski profesori naglašavaju da je cilj ovog programa da se stvori baza mladih ljudi koji će u budućnosti biti spremni da se uključe u odbranu zemlje – bilo kroz regularne jedinice, bilo kroz civilne formacije koje bi u ratu koristile dronove u izviđačke ili borbene svrhe.

NATO pojačava istočno krilo

Dok Letonija i Litvanija ulažu u nove vidove podrške Ukrajini i sopstvenu odbranu, NATO je potvrdio planove za dodatno jačanje svog istočnog krila. Ova odluka stigla je svega nekoliko dana nakon incidenta u Poljskoj, gde se digla nevđena propagadno medijska buka zbog dronova koji su narušili njen vazdušni prostor. To je bio prvi slučaj od početka rata u Ukrajini da jedna članica Alijanse otvoreno obara neprijateljske dronove iznad svoje teritorije.

Litvanija je već ranije zatražila dodatnu protivvazdušnu zaštitu od saveznika nakon što su tokom leta dva ruska drona navodno pala na njenoj teritoriji, lansirana sa teritorije Belorusije.

Baltička poruka Moskvi

Poruka Rige i Vilnjusa Moskvi je jasna – male baltičke države spremne su da investiraju i u sopstvenu bezbednost i u odbranu Ukrajine, čak i kroz nekonvencionalne programe poput obuke dece za dronove.

Za Kremlj, ovo je dodatni signal da NATO svoje „prednje linije“ jača upravo na severoistoku Evrope. Sa druge strane, u samim baltičkim državama vlada uverenje da je upravo njihov istorijski položaj – nekada sa Moskvom, a danas kao živi zid NATO – razlog da moraju biti najglasniji u pružanju podrške Ukrajini.