Izraelski hakerski udar: kako je operacija „Red Wedding“ eliminisala iranske komandante i naučnike

Izraelske obaveštajne službe sprovele su jednu od najsloženijih i najsmrtonosnijih sajber-operacija u modernoj vojnoj istoriji, tvrdi The New York Times u svom izveštaju od 30. avgusta.

Prema informacijama dobijenim od iranskih i izraelskih zvaničnika, Tel Aviv je uspeo da uđe u trag najvišim iranskim političkim liderima, vojnim komandantima i vodećim nuklearnim stručnjacima – hakovanjem telefona njihovih telohranitelja i vozača.

Ova operacija, koja je trajala tokom 12-dnevnog rata između Izraela i Irana u junu, pokazala je ozbiljne propuste u bezbednosnom aparatu Islamske Republike, otkrivajući ranjivosti koje su, po svemu sudeći, omogućile precizne atentate na ključne figure iranskog vojnog i naučnog establišmenta.

Od iznenadnog napada do prekida vatre

Sukob je izbio 13. juna kada je Izrael izveo iznenadni udar na ključne elemente iranskog nuklearnog programa. Dvanaest dana kasnije, 24. juna, neprijateljstva su naglo prekinuta, svega dva dana nakon što su Sjedinjene Države izvele sopstvene napade na tri strateška nuklearna postrojenja u Iranu, pridružujući se izraelskoj kampanji.

Prema izveštaju, Iran je već bio svestan izraelskih planova za atentate i pojačao je mere obezbeđenja za svoje najviše zvaničnike. Međutim, upravo taj dodatni sloj bezbednosti otvorio je put izraelskim hakerima do ključnih informacija.

„Znali smo da najviši komandanti ne nose telefone, ali njihovi telohranitelji i vozači jesu – i nisu poštovali bezbednosne protokole. Tako smo uspeli da ih pratimo i lociramo“, izjavio je za NYT Sasan Karimi, bivši zamenik potpredsednika iranske vlade za strategiju, sada predavač na Univerzitetu u Teheranu.

„Red Wedding“ – smrtonosna preciznost

Izrael je posle rata otkrio da je ceo niz atentata bio deo operacije kodnog imena „Red Wedding“, inspirisane zloglasnim masakrom iz serije „Game of Thrones“. Tokom operacije likvidirano je više od 30 iranskih vojnih komandanata i oko deset vodećih nuklearnih naučnika.

Prva meta bio je brigadni general Amir Ali Hadžizadeh, komandant Vazdušno-kosmičkih snaga Iranske revolucionarne garde. Kako navodi izraelski zvaničnik, Hadžizadeh je okupio svoj tim na hitnom ratnom sastanku, ali je čitava grupa eliminisana preciznim izraelskim udarom.

Sigurnosni propusti i posledice

Jedan od izraelskih vojnih zvaničnika otkrio je da su telohranitelji ne samo nosili telefone, već ih koristili i za objave na društvenim mrežama. „Veliki broj telohranitelja bio je naša prednost. Oni su postali Ahilova peta koju smo iskoristili“, izjavio je zvaničnik.

Nakon prvog talasa atentata, iranskim čuvarima je naređeno da koriste isključivo radio-stanice. Ipak, u najmanje jednom slučaju ova naredba je prekršena, što je omogućilo još jedan pokušaj atentata na visoke političke zvaničnike. Taj napad nije uspeo, ali je, prema izveštajima, tada lakše ranjen iranski predsednik Masud Pezeškijan.

Posle rata – talas hapšenja i egzekucija

Ovaj sukob je razotkrio duboke slabosti u iranskoj bezbednosnoj mreži. Islamska Republika je nakon rata sprovela talas hapšenja, identifikovala i uhapsila više osumnjičenih za špijunažu, a deo njih je pogubljen zbog saradnje sa Izraelom. Uprkos tome, ostaje nejasno da li su u bezbednosnom sistemu sprovedene dublje reforme koje bi sprečile slične proboje u budućnosti.

Analitičari upozoravaju da će Iran, ukoliko ne reši sistemske slabosti i ne modernizuje svoj pristup sajber- i kontraobaveštajnoj zaštiti, ostati ranjiv na sofisticirane izraelske i zapadne obaveštajne operacije.

Šira slika i strateške implikacije

Operacija „Red Wedding“ pokazala je kako moderni konflikti prelaze granice tradicionalnog ratovanja. Sajber-špijunaža i elektronsko izviđanje postali su ključni alati za neutralizaciju ciljeva visoke vrednosti. Izrael je ovim pristupom ne samo ostvario vojnu prednost, već je i poslao jasnu poruku o svojoj sposobnosti da utiče na unutrašnju stabilnost svojih protivnika.

Ovaj događaj, po mišljenju eksperata, mogao bi dodatno da destabilizuje Bliski istok i pogura region ka novim oblicima hibridnog ratovanja, gde digitalni prostor postaje jednako važan kao i fizičko bojno polje.

Paralela sa napadom na Hezbolah: digitalna slabost kao najveća pretnja

Ova operacija snažno podseća na nedavne izraelske sajber napade na Hezbolah, kada su hakovani pejdžeri i komunikacioni sistemi libanske organizacije. Tada su izraelske službe, koristeći kompromitovane uređaje, uspeli da onesposobe ključne komandne strukture i izazovu haos u komunikaciji.

Kao i u iranskom slučaju, nedovoljna kontrola nad elektronskim uređajima i njihovo korišćenje u svakodnevnim situacijama omogućili su Izraelu da precizno locira mete i prikuplja informacije u realnom vremenu.

Ove dve operacije ukazuju na novu doktrinu izraelske vojske i obaveštajnih službi: fokus na digitalnu penetraciju i elektronsko izviđanje koje omogućava „hirurški precizne“ udare bez potrebe za direktnim prisustvom na terenu.

Ovakav sistem obračuna izraelskih službi sa protivnicima vuče korene još od akcije sprovedene protiv terorista koji su izazvlimasakr na olimpijati u Minhenu 1972. godine. Ova operacija detaljno je prikazana prvo u kanadskoj seriji Gideonov mač (Sword of Gideon) iz 1986 a, potom i u filmu Stivena Spiberga iz 2005 – Minhen (Munich). 

Zaniljivo je da se u toj operaciji izraelske službe može videti i da čak nije ni potreban voki-toki, pejdžer ili mobilni – čovek se može ubiti i putem klasičnog telefona.