Dok Moskva tvrdi da im uništava proizvodnju, Kijev predstavio novu krstareću raketu dometa 1000 km!

Ukrajinske vlasti objavile su nove snimke na kojima se vidi krstareća raketa za koju saopštavaju da je domaće proizvodnje i da može da pogodi mete na udaljenosti do 1000 kilometara. Video je postavljen na zvaničnom nalogu „Zbroja“, ali bez dodatnih tehničkih detalja ili zvanične potvrde o imenu i poreklu sistema.

Analitičari pretpostavljaju da je u pitanju modifikovana verzija rakete „Neptun“, koja je prvobitno razvijena za gađanje pomorskih ciljeva. Prema tvrdnjama iz Kijeva, ova verzija je prilagođena za udare po kopnenim objektima, čime bi ukrajinske snage, barem na papiru, dobile stratešku prednost.

Ukrajina prikazala snimke nove krstareće rakete dometa 1000 km. pic.twitter.com/jeUDTgwcr8

— Oruzje Online (@oruzjeonline) August 25, 2025

Ipak, mnogi vojni eksperti ukazuju da je većina korišćenih kadrova stara, datira iz perioda testiranja obalskog raketnog kompleksa „Neptun“ između 2018. i 2020. godine. To otvara pitanje da li se zaista radi o novoj tehnologiji ili o propagandnom potezu namenjenom za domaću i stranu javnost.

Tehničke karakteristike i realne mogućnosti

Prema informacijama koje kruže u stručnim vojnim krugovima, nova verzija „Neptuna“ kao što smo već pisali, poseduje sklopiva krila u obliku slova X i mogućnost preletanja distance od 1000 km. Ako su ti podaci tačni, to bi značilo da je domet rakete gotovo udvostručen u odnosu na originalnu verziju.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u apilu mesecu 2025. godine da se planira proizvodnja između 30 i 60 raketa mesečno, a sistem bi trebalo da predstavlja odgovor na ruske projektile poput „Iskandera-K“, „Kalibra“ i H-101.

Međutim, postoji nekoliko razloga za sumnju:

• Industrijski kapaciteti Ukrajine su značajno uništeni tokom ruskih udara na ključne pogone vojne industrije.
• Nema dokaza o serijskoj proizvodnji, a razvoj i testiranje raketa ovog tipa zahtevaju dugotrajnu i skupu infrastrukturu.
• Većina dostupnih snimaka i dalje prikazuje lansiranja iz ranijih faza programa, što dodatno podriva kredibilitet tvrdnji o „novoj“ raketi.

Propaganda i psihološki efekat

Ukrajinska strana već duže vreme koristi ovakve medijske poteze kao deo šire strategije informativnog rata što je potpuno legitimno. Nakon što su ruski izvori preneli da je projekat „Sapsan“ (Grom-2) napadnut nekoliko puta i tvrdili da je malte ne uništen, a samim tim proizvodnja raketa drastično usporena, sve može ukazivati na to da je Kijev možda prinuđen da održava moral i veru u domaću vojnu industriju.

Isti obrazac viđen je i sa projektilom „Flamingo“, za koji Kijev tvrdi da ima domet do 3000 km. Međutim, stručnjaci su ubrzo primetili da je „Flamingo“ gotovo identičan britanskom dronu-raketi FP-5 Milanion, prikazanom na sajmu IDEX 2025 u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Takve sličnosti jasno ukazuju da ukrajinska vojna industrija, bez masovne strane pomoći, nije u povoljnoj poziciji da samostalno razvije sofisticirane sisteme.

Realnost na terenu

Uprkos ovim objavama, situacija na terenu pokazuje drugačiju sliku. Ruske oružane snage tvrde da redovno izvode udare na pogone i skladišta ukrajinske odbrambene industrije, uništavajući opremu, zalihe i tehnološke linije potrebne za proizvodnju raketa i dronova.

Pod ovakvim uslovima, čak i ako su određeni prototipovi novih sistema razvijeni ili testirani, serijska proizvodnja i operativna primena ostaju upitne. Pozicija u kojoj se Ukrajina trenutno nalazi — ograničen pristup sirovinama, gubici na terenu, zavisnost od stranih dobavljača i logistički košmar — čine ovakve projekte izuzetno teško održivim.

Strateški kontekst

Ipak, ako bi Ukrajina zaista uspela da proizvede i uvede u upotrebu krstareću raketu dometa 1000 km, to bi značajno promenilo dinamiku sukoba, omogućavajući joj da gađa ciljeve duboko unutar teritorije Rusije. Takvi potezi, međutim, nose ogroman rizik od eskalacije i odgovornih udara još većeg intenziteta.

Rusija je nebrojano puta upozorila da će svaka upotreba oružja koje može da pogodi strateške ciljeve unutar njenih granica biti tretirana kao prelazak crvene linije. Do sada, odgovor na upotrebu zapadnih dalekometnih sistema bio je poprilično umeren, međutim, u slučaju novih raketa situacija se može lako oteti kontroli.

„Flamingo“ – simbol zavisnosti od stranih rešenja?

Poseban primer je raketa „Flamingo“, koja se u ukrajinskim medijima predstavlja kao čisto domaći proizvod. Analize vojnih stručnjaka pokazale su da je ova raketa praktično kopija britanskog FP-5 Milanion sistema, proizvedenog u saradnji britanskih i emiratskih kompanija.

Ova činjenica ukazuje da bez obzira na retoriku o domaćim inovacijama, Ukrajina je i dalje veoma zavisna od stranih tehnologija i logistike. To ne samo da ograničava njen strateški suverenitet, već i postavlja pitanje koliko su te tehnologije održive pod stalnim pritiskom ruskih udara.

Ukrajinske tvrdnje o razvoju i testiranju novih krstarećih raketa treba posmatrati sa dozom rezerve. Dok se u javnosti plasiraju snimci i izjave o zaista naprednim sistemima dometa 1000 km ili čak 3000 km, realnost ukazuje da ipak postoje ozbiljna ograničenja ukrajinske vojne industrije i infrastrukture.

Ove objave pre svega služe kao legitimni propagadni alat – za održavanje morala, privlačenje nove vojne pomoći i predstavljanje slike o vojnoj samoodrživosti, koja na terenu ipak nije na zavidnom nivou.