Sećate li se ruske krstarice Moskva, zastave ruske Crnomorske flote, koja je potopljena 13. aprila 2022. godine? Ukrajinske oružane snage su navodno koristile bespilotne podvodne bespilotne letelice i protivbrodske rakete kako bi potopile Moskvu.
Ukrajinski izvori tvrde da su korišćene protivbrodske rakete R-360 Neptun. Godinu dana nakon potonuća ruske krstarice, ukrajinski mediji objavili su slike lansiranja raketa Neptun.
Ukrajinski novinar Jurij Butusov objavio je snimak lansiranja dve rakete RK-360 Neptun, podzvučne protivbrodske krstareće rakete, Oružanih snaga Ukrajine na krstaricu Moskva, vodeću brod Crnomorske flote Rusije.
„Istorijski snimak najveće pomorske pobede od Drugog svetskog rata, koji smo dobili od izvora bliskih Konstruktorskom birou Luč. Pre tačno godinu dana, 13. aprila 2022. godine u 14.10 časova, posada RK-360 Neptun, Brodski raketni sistem Oružanih snaga Ukrajine ispalio je dve rakete na krstaricu Moskva, vodeću brod Crnomorske flote Ruske Federacije“, rekao je ukrajinski novinar.
Iz drugih, nezavisnih izvora ne može da se potvrdi ova izjava autora koji je podelio video. Ukrajinski portali tvrde da je upravo ovo hitac koji je pogodio rusku krstaricu Moskva.
Šta se dogodilo?
Ruska krstarica Moskva bila je 13. aprila 2022. godine u Crnom moru, oko 120 km od obale. Ukrajina nije imala radare u priobalnom pojasu u vreme ruske invazije, a obični radari ne mogu da otkriju ciljeve na takvoj udaljenosti. Rusi su to znali, pa su se u vodama Crnog mora osećali prilično bezbedno.
Međutim, 13. aprila oko 16 časova operater kompleksa R-360 Neptun dobio je podatke o meti na moru, navodno, uobičajeni radar je pokazao metu. U tom trenutku ruska krstarica je “neočekivano” ušla u domet ukrajinskih raketa. I čim je registrovano njegovo prisustvo, lansirana su dva R-360 Neptuna odjednom.
U tom trenutku ukrajinske oružane snage nisu imale informacije o tome da li su dve lansirane rakete uspele da pogode brod. Kijev je u tom trenutku imao bespilotne letelice Bayraktar TB2, ali operateri, iz očiglednih razloga, odbijaju da polete. Razlozi: iznad oblaka ne bi videli ništa, a ispod oblaka – 100 posto bili bi odmah oboreni. Kasnije je, međutim, iz drugih „izvora informacija” Kijev dobio potvrdu o uspešnom udaru.
O R-360 Neptunu (razvijen iz sovjetske Kh-35)
Ukrajinski konstruktorski biro „Luč” je 2019. godine razvio protivbrodsku raketu R-360 Neputn. Iste godine Ukrajina je sprovela testove pucanja. U junu iste godine Ukrajina je organizovala još jednu seriju testova.
Prema ukrajinskoj odbrambenoj industriji, raketni sistem Neptun je dizajniran za uništavanje ratnih brodova klase razarača, fregata, korveta i amfibijskih jurišnih brodova čak i u teškim vremenskim uslovima. Raketa Neptun ima radarski sistem za navođenje.
Guverner Odese Maksim Marčeno prvi je objavio vest da je ruska raketna krstarica pogođena protivbrodskim projektilom “Neptun”.
U osnovi, projektil “Neptun” predstavlja modernizovanu verziju sovjetskog projektila Kh-35, s tim što su u ukrajinskoj verziji poboljšani domet i sistem navođenja.
Namenjen je gađanju ciljeva deplasmana do 5.000 tona, a u naoružanje ukrajinskih oružanih snaga uvedena je prošle godine, posle skoro pet godina testiranja u okolini Odese.
Tokom testiranja, najveći domet na kojem je uspešno pogođena meta bio je 100 kilometara. Ovaj projektil nosi bojevu glavu težine 100 kilograma.
Sistem “Neptun” čine ukupno četiri vozila – mobilni lanser montiran na kamion USPU-360, vozilo na kojem se nalaze dodatne rakete, komandni i kontrolni centar i posebno teretno vozilo.
O krstarici Moskva
”Moskva” je, naime, izgrađena još u periodu 1976-1982 pod nazivom Slava a današnji izgled i ime je dobila 1996 godine. Krstarica ”Slava” izgrađena je 1976. godine na doku 445 ”Судостроительного завода имени 61 Коммунара” u Nikolajevu. Porinuta je 1979, probnu plovidbu je izvela 13. decembra 1982. a u flotu je uvedena 30. januara 1983. godine.
Krstarica ”Slava” je 21. marta 1991 otpremljena u Nikolajev na remont i modernizaciju. Sa broda su demontirani sistemi AK-630 a planirano je da se oprema i naoružanje iskoriste za završetak gradnje krstarice istog tipa pod nazivom ”Ukrajina”. Kada je remont konačno završen, krstarica je 16. maja 1996. godine preimenovana iz ”Slave” u ”Moskvu”.
Pre nekoliko godina, u Rusiji se vodila ozbiljna polemika ima li uopšte smisla ponovo modernizovati ovaj brod, jer je cena održavanja znatno premašivala značaj broda.
Ruski vojni izvori su, u to vreme, u nekoliko navrata demantovali da je vođena rasprava o slanju krstarice u staro gvožđe, ali i da ceo program modernizacije “visi u vazduhu” zbog nedostatka sredstava.
Ipak, posle serije popravki, brod je vraćen u službu 2021. godine, posle čega je učestvovao u akcijama ruskih oružanih snaga u Siriji.