Američko vazduhoplovstvo seče narudžbine F-35: da li petu generaciju lovaca već gazi šesta?

U julu 2025. godine američko vazduhoplovstvo obeležilo je značajan trenutak – primilo je svoj 500. primerak F-35A. Ovaj lovac pete generacije, razvijen da zameni starije platforme poput F-16, postao je okosnica ne samo američke vojne avijacije, već i savezničkih snaga širom sveta.

Sa narudžbinama iz više od 20 zemalja i servisa, uključujući američku mornaricu i marince, F-35 je zauzeo gotovo polovinu ukupne proizvodnje borbenih aviona u zapadnom svetu.

Međutim, iza impresivnih brojki krije se ozbiljna dilema: koliko dugo će F-35 ostati prioritet, i da li će program uspeti da dostigne planiranih 1.763 primerka samo za američko vazduhoplovstvo.

Neizbežno smanjenje nabavki

Trenutna dinamika nabavki F-35 za američko vazduhoplovstvo iznosi oko 48 aviona godišnje, ali već u fiskalnoj 2026. godini ta brojka će pasti na samo 24 primerka. Razlog nije samo budžetsko ograničenje, već i sve veći pritisak da se sredstva usmere na razvoj lovca šeste generacije – F-47 NGAD.

Planovi za ogromnu flotu od preko 1.700 F-35 postaju sve nerealniji. Već sada analitičari procenjuju da će konačan broj nabavljenih aviona biti manji od 1.000, a postoji mogućnost da se zadrži čak i ispod 850 primeraka. Pad sa ranije planiranih 110 godišnjih isporuka na 48 jasno pokazuje kako se strategija menja.

Uspon šeste generacije – F-47 menja pravila igre

Glavni razlog za preusmeravanje fokusa je ubrzani razvoj lovaca šeste generacije. Pentagon želi da zadrži tehnološku prednost nad Kinom i Rusijom, a program F-47 NGAD (Next Generation Air Dominance) postao je centralni stub te strategije.

Situaciju je dodatno zakomplikovala Kina, koja je krajem 2024. godine predstavila dva lovca šeste generacije u fazi letačkih prototipova. Ovaj potez je ozbiljno uzdrmao tržište – vrednost akcija Lockheed Martina je pala, dok je pritisak na ubrzanje F-47 programa značajno porastao.

Pentagon sada jasno poručuje da budućnost vazdušnih borbi pripada šestoj generaciji, što F-35 stavlja u nezgodnu poziciju – uloga glavnog borbenog aviona mogla bi da se skrati znatno pre nego što je prvobitno planirano.

Problemi u operativnoj upotrebi

Pored geopolitičkih i tehnoloških faktora, postoje i praktični problemi koji umanjuju atraktivnost F-35 programa:

• Niska stopa operativne spremnosti: U proseku, tek oko 50% flote je spremno za akciju u svakom trenutku.
• Visoki troškovi održavanja: Operativni troškovi F-35 znatno premašuju planirane budžete, što otežava održavanje velikih flota.
• Smanjenje veličine vazduhoplovstva: Uz kontrakciju ukupnog broja borbenih jedinica, potreba za tolikim brojem aviona postaje diskutabilna.

Sve ovo čini projekciju o floti od 1.763 aviona ne samo neostvarivom, već i strateški neopravdanom.

„5+ generacija“ – prelazno rešenje

Lockheed Martin pokušava da zadrži interesovanje klijenata nudeći unapređene verzije F-35 sa tzv. „5+ generacijom“. Ove modernizovane platforme nude poboljšane senzore, naprednije algoritme za upravljanje i bolje mogućnosti elektronskog ratovanja, ali i dalje ne mogu da pariraju punom potencijalu lovaca šeste generacije.

Ove verzije mogle bi privremeno da popune jaz dok se čeka F-47, ali njihova visoka cena i ograničeni kapaciteti čine masovnu proizvodnju malo verovatnom.

Globalna perspektiva i saveznička zavisnost

Iako američko vazduhoplovstvo smanjuje narudžbine, saveznici i dalje uveliko investiraju u F-35. Zemlje poput Japana, Velike Britanije, Australije, Italije i Poljske vide F-35 kao ključnu platformu koja obezbeđuje interoperabilnost sa NATO i američkim snagama.

Međutim, i ovde se otvara pitanje dugoročnog održavanja: ako Pentagon značajno smanji narudžbine i preusmeri razvojne kapacitete na F-47, partneri bi mogli da se suoče sa povećanim troškovima održavanja i manjkom podrške za modernizaciju flote.

Kako bi izgledala buduća flota

Analitičari predviđaju scenario u kojem će američko vazduhoplovstvo kombinovati oko 800–900 F-35 aviona sa manjom, ali tehnološki naprednijom flotom F-47. U tom modelu, F-35 bi služio kao višenamenska platforma za zadatke nižeg rizika, dok bi F-47 bio fokusiran na misije potpune kontrole neba i dubokih udara u neprijateljsku teritoriju.

Pad narudžbina F-35 nije znak propasti programa, već evolucije strategije. Američko vazduhoplovstvo želi da optimizuje resurse, pripremi se za buduće izazove i zadrži dominaciju u eri šeste generacije. Za Lockheed Martin, ovo znači potrebu za inovacijama i prilagođavanjem – kako bi se obezbedilo da F-35 ostane konkurentan i relevantan sve do kraja naredne decenije.

F-35 je promenio pravila igre kada je u pitanju avijacija pete generacije, ali se sada suočava sa ograničenjima koje nameću budžetski pritisci, tehnički izazovi i ubrzani razvoj konkurenata.

Sa dolaskom F-47 NGAD i sve većim fokusom na lovce šeste generacije, F-35 će verovatno ostati ključna platforma još godinama, ali ne u planiranom obimu. Umesto flote od 1.700 aviona, realnost će verovatno biti fleksibilnija, manja i finansijski održivija kombinacija F-35 i F-47, čime će SAD zadržati prednost u vazdušnoj nadmoći.