“Gej bomba” – kada je američka vojska htela da oružjem pretvori ratnike u romantičare

Ratna istorija poznaje sve – od kamenih batina do nuklearnih bojevih glava, ali retko koje oružje je izazvalo toliku pometnju u javnosti i smeh među istoričarima kao “gej bomba”.

Ova bizarna ideja rođena je u Pentagonu 1994. godine, u sklopu ozbiljnog (da, ozbiljnog!) istraživačkog predloga američke laboratorije Wright Laboratory u Ohaju. Projekat je bio deo inicijative za “neletalno oružje”, tj. sisteme koji ne bi ubijali protivnika, već ga onesposobili na nekonvencionalan način.

I dok su neki naučnici razvijali oružje koje oslabljuje motore neprijateljskih vozila ili ometa komunikaciju, jedna grupa je krenula u potpuno drugačijem pravcu: hemijski “afrodizijak” koji bi izazvao seksualnu privlačnost među neprijateljskim vojnicima.

Kako je to trebalo da funkcioniše?

Teorija je bila “jednostavna”:

• Vojska bi upotrebila aerosolnu hemijsku supstancu koja, kada se rasprši iznad neprijateljskih linija, navodno izaziva nekontrolisanu privlačnost među vojnicima istog pola.
• Rezultat? “Moral” trupa pada, borbena disciplina nestaje, a ratna linija se pretvara u nešto što više liči na plesnu zabavu nego na front.

Predlog je u dokumentima opisan gotovo poetski – kao način da se “neprijateljski vojnici pretvore u seksualno dezorijentisane subjekte, sklonije međusobnom zbližavanju nego borbi”.

Nauka iza ideje (ili njeno odsustvo)

Problem je što nema poznate hemijske supstance koja može da izazove takav ciljano specifičan efekat kod ljudi – a kamoli selektivno i u realnim borbenim uslovima.

Wright Laboratory se tada pozvao na istraživanja o feromonima kod životinja, verujući da bi slične supstance mogle da deluju i na ljude. Međutim:

• Ljudska seksualna privlačnost je složena kombinacija hormona, psihologije i društvenih faktora.
• Aerosolizovani “ljubavni gas” koji instantno menja orijentaciju jednostavno ne postoji.

Drugim rečima – naučna osnova projekta bila je jednaka nuli, ali to nije sprečilo Pentagon da ozbiljno razmotri finansiranje.

Koliko je koštala šala koja to nije bila šala?

Iako zvuči kao skeč iz Monty Pythona, dokumentacija pokazuje da je projekat dobio predlog za finansiranje od 7,5 miliona dolara tokom šest godina razvoja.

Naravno, projekat nikada nije zaživeo. Pentagon se na kraju odlučio za druga sredstva “neletalne borbe”, poput zvučnih topova, suzavca i oružja za onesposobljavanje elektronike.

Javnost saznaje istinu

Priča o “gej bombi” dospela je u javnost tek 2004. godine, kada je Sunshine Project, organizacija koja se bavi praćenjem biološkog i hemijskog oružja, zatražila dokumente od Pentagona na osnovu Zakona o slobodi informacija.

Ono što su dobili bio je službeni izveštaj, crno na belo, sa svim “kreativnim” predlozima. Mediji su se odmah uhvatili za najbizarniji deo – ideju o hemijskom oružju koje izaziva istopolnu privlačnost.

Naslovi u novinama bili su sve osim suzdržani:

• “Pentagon želi da bombarduje neprijatelje ljubavlju”
• “Ljubav je na bojnom polju”
• “Make love, not war – Pentagon edition”

Reakcije: od podsmeha do političkih analiza

LGBTQ+ zajednica imala je podeljene reakcije: neki su projekat videli kao uvredljiv stereotip i neozbiljan pristup ozbiljnim temama, dok su drugi iskoristili priliku za šalu na račun vojne birokratije.

Politički komentatori su pak ukazivali na nešto drugo – koliko daleko vojne sile mogu otići u potrazi za “alternativnim” načinima ratovanja, pa makar to značilo ulazak u potpuni naučni i etički apsurd.

Zašto “gej bomba” ipak nije smešna

Iako je zabavno zamisliti kako bi izgledao front gde vojnici umesto borbe razmenjuju komplimente i telefone, ideja otvara ozbiljna pitanja:

• Etika oružja: da li je moralno koristiti hemijska sredstva za manipulaciju ljudskim ponašanjem?
• Kršenje međunarodnog prava: Ženevska konvencija i Konvencija o hemijskom oružju jasno zabranjuju ovakve eksperimente.
• Opasnost od zloupotrebe: svaka tehnologija koja utiče na psihu može biti upotrebljena i protiv civilnog stanovništva.

U tom smislu, “gej bomba” spada u isti koš sa projektima poput “mirisne bombe” (oružja koje ispušta neprijatan miris) ili pokušaja razvoja oružja koje izaziva prolaznu dezorijentaciju – apsurdno, ali i opasno.

Epilog: mit, šala ili opomena?

Danas, pojam “gej bomba” živi pre svega u internet kulturi, kao sinonim za besmislene vojne projekte koji nikada nisu trebali da napuste fioku sa “ludim idejama”.

Ona nas podseća na to da vojna industrija, uprkos ozbiljnom imidžu, ponekad proizvodi predloge koji bi komotno mogli da završe u scenariju komedije.

Možda je najbolja lekcija iz cele priče upravo ona stara hipi parola:

“Make love, not war.”

Samo što, ako pitate Pentagon iz 1994, oni su bukvalno pokušali da to urade – avionima i hemijom.