Predstoji samit koji bi mogao imati globalne posledice, sa ukrajinskim pitanjem u samom centru pažnje. Sjedinjene Američke Države promenile su svoj stav prema Rusiji, navodno i zbog bojazni da bi moguće približavanje Indije i Kine predstavljalo stratešku katastrofu za Vašington. Predsednik Donald Tramp najavljuje da se bliži dogovor koji bi uključivao razmenu teritorija.
Prva dugo očekivana runda razgovora između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog lidera Vladimira Putina trebalo bi da se održi krajem naredne nedelje. Samit je već potvrđen od strane Kremlja, ali ključni detalji – poput tačnog datuma i mesta održavanja – još nisu saopšteni.
Izvor blizak pregovorima rekao je za rusku agenciju TASS da bi sastanak mogao da se održi upravo krajem sledeće nedelje, najverovatnije 15. ili 16. avgusta.
Ranije je Fox News izvestio da je moguć i termin u ponedeljak, 11. avgusta, što je ruska strana odmah demantovala. Putin je ostavio mogućnost da se samit održi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, podsećajući na nedavnu posetu predsednika UAE Mohameda bin Zajeda Moskvi.
Ujedinjene nacije su, sa svoje strane, poručile da su spremne da ustupe svoju centralu u Njujorku kao lokaciju za mogući susret dvojice predsednika. Sigurno je jedino kako Moskva kategorično odbacuje mogućnost da se sastanak održi u Italiji, kako su ranije preneli pojedini mediji.
Tramp otkriva: Vrlo brzo ću se sastati sa Putinom na „izuzetno popularnoj lokaciji“ – Dogovor u narednim mesecima
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da će se uskoro sastati sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom, ali nije želeo da otkrije tačnu lokaciju susreta. Kako je naglasio, mesto će biti objavljeno naknadno, a biće „vrlo popularno iz mnogih razloga“.
„Vrlo brzo ću se sastati sa predsednikom Putinom. Do ovog sastanka bi došlo i ranije, ali postoje bezbednosne mere koje, nažalost, moramo da preduzmemo“, rekao je Tramp odgovarajući na pitanja novinara u Beloj kući tokom zajedničkog događaja sa premijerom Jermenije Nikolom Pašinjanom i predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim.
Tramp je izrazio uverenje da postoji realna mogućnost potpisivanja mirovnog sporazuma o Ukrajini, u kojem bi učestvovali i Putin i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, u narednim mesecima. Prema njegovim rečima, Moskva i Kijev se približavaju dogovoru o okončanju sukoba.
„Mislim da smo blizu toga“, odgovorio je Tramp na pitanje o izgledima za mirno rešenje u Ukrajini. „Verujem da se u poslednje vreme dogodilo mnogo stvari koje će pomoći da se ovaj proces ubrza.“
Tramp otvoreno govori o razmeni teritorija
Američki predsednik izjavio je da Vašington predlaže i ustupke na teritoriji pod kontrolom Kijeva, ali i vraćanje dela ukrajinskih oblasti koje sada drži Rusija.
„Sjedinjene Države razmatraju pitanje teritorija oko kojih se vodi borba već tri i po godine. Očekujemo da će neki delovi biti vraćeni, a da će doći i do razmene. To je složeno pitanje“, naglasio je Tramp.
„Biće razmene teritorija na obostranu korist. O tome ćemo razgovarati kasnije, danas ili sutra“, dodao je, uz napomenu da „Zelenski mora biti spreman da nešto potpiše“.
Rat u Ukrajini i globalna stabilnost
Očekuje se da će glavni fokus dnevnog reda sastanka biti rat u Ukrajini, ali je malo verovatno da će razgovori ostati ograničeni samo na tu temu. Pitanja poput kontrole nuklearnog naoružanja, situacije na Bliskom istoku, Irana, globalne trgovine i sankcija takođe će verovatno biti deo pregovora.
Teren za sastanak pripremio je specijalni izaslanik SAD, Stiv Vitkof, koji je imao direktne razgovore sa Putinom u Moskvi. Tramp je napredak u pregovorima ocenio kao „izuzetan“, što je označilo vidljivu promenu tona u poređenju sa oštrom retorikom koju je poslednjih nedelja koristio prema Rusiji.
Povlačenje ili taktički manevar – preformulisanje američkog stava
Trampova promena pristupa izazvala je brojna nagađanja. Jedno od mogućih objašnjenja jeste da je Moskva „popustila“ pod pretnjom sekundarnih sankcija usmerenih na zemlje koje kupuju rusku naftu — pre svega Kinu, Indiju i Brazil.
Međutim, kasniji stav Putina ne ide u prilog toj pretpostavci. Ruski predsednik sada deluje manje voljan da pozitivno odgovori na američke pritiske, svesno računajući na to da američka politika može drastično da se promeni u svakom izbornom ciklusu.
Posle tri godine oštrih sankcija, u Moskvi se procenjuje da je Zapad iscrpeo svoja zaista efikasna sredstva pritiska. Rat se u Kremlju sve više posmatra kao egzistencijalni sukob.
S druge strane, nije isključeno da je upravo Tramp taj koji se sprema na ustupke. Njegova pretnja o uvođenju 100% carina na uvoz ruske nafte iz Kine i Indije dodatno je učvrstila taj utisak. Dve velike azijske sile ne samo da su odbacile legitimnost tih mera, već su pokazale da neće praviti kompromise kada je reč o suverenitetu svoje trgovine.
Posebno Kina ostaje u poziciji moći — već je demonstrirala sposobnost da uzvrati, kao što je učinila ranije ove godine uvođenjem ograničenja na izvoz retkih zemalja, ključnih za američku industriju i odbranu, navodi geopolitički analitičar Eldar Mamedov.
Strateški rizik – približavanje Kine i Indije i jačanje BRICS-a
Istovremeni pritisak Vašingtona na Peking i Nju Delhi preti da približi dve zemlje, što bi za SAD predstavljalo stratešku katastrofu. Nakon godina pokušaja da Indiju približi kao protivtežu kineskom uticaju, američka politika sada rizikuje da izgubi svoju geopolitičku osnovu.
Već su vidljive posledice: indijski premijer Narendra Modi priprema se za prvu posetu Kini posle sedam godina, dok se indijski savetnik za nacionalnu bezbednost sastaje sa Putinom dan nakon što su SAD objavile odluku o uvođenju carina. Istovremeno, Brazil, preko predsednika Lule, poziva BRICS da zauzme zajednički stav prema američkim merama.
Potencijalno jačanje veza između Kine, Indije, Rusije i Brazila predstavlja geostrateški zaokret istorijskih razmera. Nije slučajno što je u petak (8. avgusta 2025) ruski predsednik Vladimir Putin obavestio kineskog predsednika Si Đinpinga i indijskog premijera Narendru Modija o rezultatima svojih razgovora sa Vitkofom.
Realne opcije – kompromis ili produženje rata
U ovakvoj situaciji, postizanje sporazuma sa Rusijom moglo bi da pruži izlaz Trampu. Ipak, svaki napredak zahtevao bi značajne ustupke od strane Vašingtona, posebno po ključnim zahtevima Moskve:
- zvanično priznanje ruskih teritorijalnih dobitaka (Krim i četiri anektirane oblasti – Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson),
- garancije neutralnosti Ukrajine (isključivanje članstva u NATO),
- smanjenje ukrajinskih oružanih snaga na nivo koji ne bi predstavljao pretnju Rusiji.
Izjave američkog državnog sekretara Marka Rubija, koji je „teritorijalna pitanja“ istakao kao centralnu tačku pregovora, ukazuju na moguću spremnost za kompromis. Do sada je Vašington prihvatao samo pripajanje Krima kao de facto realnost. Izbegavanje da se Rubio izjasni o drugim konkretnim oblastima izaziva opravdane sumnje u promenu američkog stava.
Stav Ukrajine i pritisak Zapada
Ukrajina, naravno, odbacuje takve ustupke, uz podršku evropskih saveznika. Ipak, pogoršanje njene vojne situacije na frontu, kao i političke greške predsednika Volodimira Zelenskog — poput udara na antikorupcijske institucije — potvrđuju postojanje američkog pritiska na Kijev.
Jedna od opcija jeste kompromis po modelu „razmene teritorija“: povlačenje ruskih snaga iz pojedinih oblasti u zamenu za priznanje ruskog suvereniteta nad drugima. Takav sporazum zahtevao bi potpunu i trenutnu obustavu vatre od strane Rusije — ne delimičnu, ne selektivnu.
U zamenu, Ukrajina bi zadržala teritorije koje još uvek kontroliše i više, dok bi Rusija dobila željenu međunarodnu potvrdu vlasti nad oblastima koje već drži. Ovaj model, iako teško izvodljiv, mogao bi poslužiti kao osnova za šire mirovne pregovore, sprečavajući potpuni raspad Ukrajine i smanjujući ratne gubitke na obe strane.
Alternativni scenariji – zamrznuti sukob ili potpuni izostanak dogovora
Ukoliko ne dođe do dogovora o teritorijalnom razgraničenju, moguće je da samit Tramp–Putin rezultira samo privremenim rešenjem – ograničenim prekidom vatre. Takav aranžman, koji je Kijev već spreman da prihvati, Moskva do sada odbija.
Iako to ne bi značilo kraj rata, privremeno primirje moglo bi da zaustavi borbe i spasi na hiljade života. Međutim, prekid vatre bez političkog dogovora stvorio bi tipičan scenario „zamrznutog sukoba“ – stanje vojno-političke nestabilnosti u kojem pretnja obnavljanja sukoba nikada ne nestaje, dok humanitarna kriza postaje hronična. Iskustva iz Abhazije, Nagorno-Karabaha i drugih kriznih žarišta pokazuju da su ovakve situacije izuzetno krhke i sklone ponovnim izlivima nasilja.
Najgori mogući scenario bio bi potpuni izostanak bilo kakvog dogovora. U tom slučaju, samit Tramp–Putin sveo bi se na formalne izjave o „spremnosti na saradnju“ u oblastima koje nisu direktno vezane za Ukrajinu – kao što su kontrola nuklearnog naoružanja, situacija u Iranu ili bezbednost na Bliskom istoku. No, bez pomaka po pitanju ukrajinskog rata, ni jedno od ovih postignuća ne bi moglo da se tumači kao uspeh.
Koliko je blizu potpuni neuspeh?
Sama održivost samita visi o koncu. Jedan krvavi incident na frontu ili diplomatska kriza u vezi sa formatom susreta mogla bi da ga uruši pre nego što počne. Prema medijskim navodima, Tramp je u jednom trenutku predložio prisustvo ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na samitu, ali je predlog povukao nakon što ga je Putin kategorički odbio.
Neuspeh ovog sastanka imao bi ozbiljne posledice – eskalaciju borbi, dodatno zaoštravanje odnosa Rusije i Zapada i potpuni krah nade u političko rešenje. Nakon tri godine rata, uz iscrpljenost ukrajinskog društva i ekonomije, neuspeh samita bio bi viđen kao strateški ćorsokak i dokaz nemoći velikih sila da obezbede mir.
Podaci najnovijeg istraživanja agencije Gallup pokazuju da čak 70% Ukrajinaca podržava hitne pregovore – čak i ako ne dođe do potpune oslobađanja okupiranih teritorija. To jasno ukazuje da javnost, umorna od krvi i neizvesnosti, priželjkuje stabilnost makar uz teške i bolne kompromise.
Susret visokog rizika – između rata i mira
Predstojeći samit Tramp–Putin mogao bi da bude najvažniji bilateralni sastanak ove decenije. U vremenu kada se geopolitički odnosi ubrzano menjaju, a međunarodni poredak ozbiljno potresa, dvojica lidera moraće da izaberu: beskonačne sukobe ili tešku, ali neophodnu diplomatsku strategiju izlaska iz spirale rata.
Ishod ne zavisi samo od zvučnih izjava i predloga na papiru, već od postojanja političke volje i strateške vizije – sposobnosti da se trenutni troškovi prevaziđu zarad dugoročnog mira. Ukoliko samit propadne, svet neće biti samo posmatrač – već i žrtva njihove neuspešne politike.
Trampu niko nije rekao da Rus ne ratuju zbog teritorije …