Budanov otkriva 4 scenarija za kraj rata: Najgori vodi “u ruke Kremlja i slomu svetske bezbednosne arhitekture”

Dana 4. avgusta 2025. godine, poslanica Vrhovne rade Ukrajine, Ana Skorohod, izjavila je da je od početka borbenih dejstava 2022. godine oko 400.000 ukrajinskih vojnika samovoljno napustilo svoje jedinice.

Prema rečima Skorohod, masovno dezerterstvo povezano je sa teškim uslovima na frontu, nedostatkom resursa i moralnom iscrpljenošću pripadnika oružanih snaga. Ona je naglasila da ovaj problem dodatno pogoršava situaciju u Oružanim snagama Ukrajine, naročito u svetlu žestokih borbi na pravcima kao što su Krasnolimansko i Kupjansk.

Zvanični predstavnici Ministarstva odbrane Ukrajine za sada nisu komentarisali direktno izjavu ove poslanice. Međutim, svestan situacije i stanja na terenu, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe (GUR) Kirilo Budanov, izneo je četiri moguća scenarija razvoja situacije u Ukrajini nakon završetka rata, koji bi, prema njegovim rečima, mogao da se okonča već ove, 2025. godine.

U intervjuu od preko sat vremena za emisiju „Moseichuk+“, objavljenom 2. avgusta, Budanov je pozvao na “nacionalno i međunarodno jedinstvo”, dok plaši da u suprotnom “Ukrajina rizikuje da nestane kao nacija”.

„Ako izgubimo, cela struktura sveta biće nepovratno razorena“, reče Budanov, verovatno u pokušaju da povuče paralelu sa govorom predsednika Čehoslovačke iz 1938. godine.

“Ukoliko Zapad ne ostane ujedinjen, druge države će slediti put raspada”. U toj novoj geopolitičkoj realnosti, Budanov ne veruje više u široke saveze, već isključivo u bilateralne odnose.

U jeku unutrašnjih kriza u Kijevu, uključujući skandale o korupciji u vrhu vlasti i njihovim političkim pritiscima na antikorupcijske institucije, Budanov je istakao da je na čelo GUR-a došao pre tačno pet godina i „sada ima jasnu viziju budućnosti Ukrajine”.

Začudo, osvrnuo se i na američki vazduhoplovni napad na Iran, ocenjujući ga kao „demonstraciju moći“ i poruku da „samo Amerika ima sposobnost da uradi takvo nešto, bez obzira na Rusiju i Kinu“.

Četiri scenarija za Ukrajinu posle rata, prema Budanovu:

Budanov propagira da “velike vojne žrtve koje Rusija trpi na frontu mogu naterati Kremlj da prihvati prekid vatre ili čak mirovni sporazum”. Odatle, kako tvrdi, otvaraju se četiri potencijalna puta za Ukrajinu:

1. Gruzijski scenario — verovatnoća: 50%

Prema ovom modelu, Ukrajina ne dobija stabilnu podršku Zapada, oporavak je spor, evropska integracija propada, a zemlja se ponovo nađe u orbiti ruskog uticaja. Budanov smatra da je ovaj scenario trenutno najverovatniji.

2. Izraelski model — verovatnoća: 20%

Podrazumeva snažnu, stalnu ekonomsku i političku podršku saveznika, ali bez prisustva stranih trupa. Ukrajina postaje vojna tvrđava, brzo se modernizuje i funkcioniše kao bezbednosni bastion u regionu.

3. Južnokorejski model — poželjan scenario za Budanova

Uprkos tome što ne uključuje članstvo u NATO niti povratak okupiranih teritorija, omogućava raspoređivanje savezničkih trupa u zemlji i američke bezbednosne garancije. Na oko 80% teritorije bi se mogla obnoviti stabilnost, razvoj i relativna sigurnost.

4. Beloruski scenario — najcrnji ishod za Budanova

Zapad napušta Ukrajinu, a pod ruskim pritiskom zemlja postaje vazalna država, samo ne kao sada Zapadu već Kremlju. Moskva pobeđuje, a cela svetska bezbednosna arhitektura se ruši. Prema Budanovu, to bi značilo potpunu kapitulaciju Ukrajine pred Rusijom, smaku sveta kakvog poznajemo itd..

Budanov je uveren da su prvi i poslednji scenario — gruzijski i beloruski — neprihvatljivi za ukrajinsko društvo. „To su opcije koje narod neće podržati,“ rekao je i dodao da konačan ishod zavisi isključivo od naroda: „Nije važno šta je moguće, već šta Ukrajinci žele da postignu.“

Upitan da li vidi mogućnost za nove dogovore poput Helsinške konferencije ili Jalte, Budanov je rekao da u doslovnom smislu to trenutno nije moguće, ali da u prenesenom smislu — „nažalost, jeste“.

Podsetimo, na konferenciji u Jalti 1945. godine, SAD i Britanija su priznale sovjetsku sferu uticaja u Istočnoj Evropi, dok su je Helsinški sporazumi iz 1975. formalizovali.

Na, iz nekog razloga, pitanje slobodnih medija o budućnosti Rusije, Budanov je bio “veoma pesimističan”. „Ništa se neće promeniti ni ako Putin ode. Sistem je tako napravljen da naslednik ostane u istoj paradigmi. Cela generacija ljudi je odrasla pod Putinom i ne zna za drugačiji svet“, zaključuje šef GUR-a u najnovijem pokušaju da trgne Ukrajince.